U izdanju Zadružnog saveza Vojvodine iz štampe je izašao Cenovnik mašinskih usluga u poljoprivredi za 2026. godinu.
Upravljanje troškovima poljoprivredne proizvodnje ključni je faktor u opstanku ove grane privrede. Pored cena osnovnih inputa – semena, sadnica, đubriva, sredstava za zaštitu bilja … mašinske usluge su značajna stavka u troškovniku i održivoj primarnoj proizvodnji.
ČITAJTE I: Lončar: Klima i cene menjaju lice ratarstva
ČITAJTE I: ZSV: Kako do uspešnih poljoprivrednih praksi u zadružnom sektoru
ČITAJTE I: Investirati udruženo, smanjiti troškove proizvodnje upotrebom savremene mehanizacije
Ovo su neki od razloga zbog kojih je ova publikacija godinama unazad veoma tražena od strane zemljoradničkih zadruga, poljoprivrednika i ostalih učesnika u lancu proizvodnje hrane.
Kada se uporede prošlogodišnje sa ovogodišnjim cenama mašinskih usluga uočava se da su neke ostale iste kao i 2025. godine, a kod onih koje su menjane prisutno je njihovo povećanje za 3-7 odsto.
Tabelarno su prikazane cene rada pogonskih mašina od najmanje do najveće snage kao i rad kompletnog agregata.
Prvi put ove godine Cenovnik je obuhvatio i upotrebu uređaja sa GPS sistemom za održavanje pravca kao i upotrebu potpuno automatskog GPS navigacionog sistema (auto pilot).
Još jedna novina u ovogodišnjoj publikaciji odnosi se na povrtarstvo. U zasebnoj tabeli su prikazane cene svih operacija u proizvodnji luka, mrkve, paradajza, krompira, graška, kukuruza šećerca i rasađivanju rasada.
Kod radova obrade i đubrenja zemljišta u obzir su uzete operacije ugarenje, oranje na različitim dubinama i različitim plugovima, rigolovanje, podrivanje, razrivanje, setvospremiranje, drljanje, tanjiranje, valjanje, rotofreziranje, rasturanje mineralnih đubriva, izvoz i rasturanje osoke i stajnjaka.
Iskazani su troškovi setve i sadnje leguminoza, strnih žita, kukuruza, suncokreta, šećerne repe, soje, uljane repice, heljde mehaničkom sejalicom, setva mikro i makro ogleda primarnh ratarskih useva.
U tabeli pod nazivom Nega useva izračunate su cene koštanja unošenja mineralnog đubriva depozitorom, međureno kultiviranje kukuruza, suncokreta, šećerne repe i soje sa i bez đubrenja, razbijanje pokorice rotokopačicom i zupčastom drljačom i prskanje ratarsko-povrtarskih useva.
U troškove žetve i berbe uneti su podaci kombajniranja strnih žita, baliranje slame, sena i deteline, utovar bala na njivi i transport, istovar bala i kamarisanje, baliranje sa rolbalerkom – bale različite težine, motanje roll bala folijom, baliranje sa Bigbalerkom, kombajniranje suncokreta, soje, pasulja, lucerke, uljane repice, vršidba kombajnom u mestu, berba kukuruza beračem, krunjenje kukuruza krunjačem (bez radnika) kao i vađenje šećerne repe i njen utovar.
Cene radova u voćarstvu i vinogradarstvu obuhvataju operacije – međuredno oranje, međuredno tanjiranje, tanjiranje u redu, međuredno kultiviranje gard linijom, razrivanje zemljišta čizel plugom, mašinska rezedba na zeleno i na zrelo, defolijacija, mehanizovano usitnjavanje biljnih ostataka posele orezivanja, rad samohodnog kombajna za sakupljanje orašastih plodova i za berbu šljive i višanje, prskanje voćnjaka herbicidom u trake, orošavanje atomizerom, bušenje rupa za sadnju voća i šuma, setva trave u voćnjaku i rad motornom testerom.
Kada je reč o zelenoj liniji, koja je prvi put izdvojena kao zasebna celina, u tabeli su prikazani troškovi kosidbe lucerke i trave, različiti oblici siliranja, sakupljanje sena u trake i sakupljanje sena samoutovarnom prikolicom.
Nisu izostavljeni ni troškovi transporta i logistike – različiti načini utovara, prevoza i pretovara.
Cene ostalih radova podrazumevaju kopanje kanala za odbranu od repine pipe, tarupiranje kukuruzovine posle berbe i posle kombajna, tarupiranje na suncokretištu i sojištu i tarupiranje slame.
Cene usluga iskazane su bez poreza na dodatu vrednost PDV.
Cenovnik mašinskih usluga u poljoprivredi 2026 može se naručiti putem veb-sajta ZSV, e-maila: zsvoffice@gmail.com ili telefona: 021/557-066; 557-491; 557-492.
Ova publikacija ima i edukativni karakter te se u tekstu „180 godina zadrugarstva u Vojvodini“ može sagledati zbog čega su se zemljoradničke zadruge na ovom prostoru kroz istoriju izdvojile kao najbolji oblik privrednog organizovanja zemljoradnika.
Zbog čega održiva poljoprivreda mora biti osmišljena i planska može se pročitati u tekstu prof. dr Vladana Pešića, redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Stočarima je svakako interesantan tekst pod nazivom “Gde se krije zarada u svinjarstvu – neproduktivni dani kod krmača” u kojem prof. dr Ivan Radović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu objašnjava važnost smanjenja neproduktivnih dana kao ključnog faktora za unapređenje ekonomike svinjarstva.
Prof. dr Zoran Keserović piše na temu “Primena biljnih regulatora rasta u proizvodnji voća” i detaljno objašnjava zbog čega se koriste bioregulatori i koje benefite daju voćarima.
Piše: Jasna Bajšanski