Na Veliki petak u svakoj kući u Banatu farbaju se jaja koja simbolišu rađanje života jer samo vaskrsenje Hristovo govori da je samo čovečje telo smrtno dok duša živi.
Jaja se farbaju baš na Veliki petak jer su žene mironosnice išle na grob Isusa Hrista i kada su otkrile korpu u kojoj se nalazila hrana, videle su da su jaja pocrvenela.
ČITAJTE I: Istorija upotrebe kukuruza
ČITAJTE I: Danas se farbaju uskršnja jaja: Crveno, zeleno, plavo, žuto…samo neka je šareno
ČITAJTE I: Koprivu cene i narodna i zvanična medicina
Crvena boja simbolizuje krv ali i radost. Prvo jaje, koje se uvek farba u crvenu boju, zove se čuvarkuća, ostavlja se tokom čitave godine u kući i nikada se ne pokvari. Čuvarkuća od predhodne godine daje se živini da je pojedu, a oni koji nemaju živinu najbolje je da ga spale u peći ili sl. Uveče je bdenije Plač Bogorodice i ophod oko crkve koji predstavlja simboličnu sahranu.
Na Veliki petak svi poste, i deca i stari i mladi. Običaj je da se koka kukuruz, a velike činije kokica ceo dan su na stolu. Tog dana se farbaju jaja. Deca se rastrče da pronađu što lepše cvetiće i listove različitih biljaka. Dno šerpe pokrije se ljuskama od luka, jaja se oblože listovima biljaka, stave se u čarapu, pa u šerpu. Sve se nalije vodom i kuva se na tihoj vatrti da ljuske jaja ne popucaju.
Bez obzira na koji način se farbaju jaja u ovaj radostan posao uvek su uključeni mališani koji nošeni krilima mašte osmišljavaju i crtaju različite šare temperama, voštanim bojama, šibicom potopljenom u sirće i slično. Da bi farbana jaja bila sjajna, premažu se krpicom natopljenom uljem. Tek tada su spremna za korpice koje se oblože svežom travom i maslačkom.
Na Veliku subotu takođe se održava sveta liturgija i tada žene, posebno deca, donose farbana jaja u crkvu, dok je uveče bogosluženje Vaskrsenje Hristovo.
Kada zeka deli jaja
Na sam Vaskrs služi se sveta liturgija, a osvećena jaja dele vernicima.
Vaskrs je porodični praznik i počinje tucanjem jajima, vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko pobedi, uzima jaje protivnika.
U srednjem Banatu običaj je da domaćica na sam Vaskrs porani i farbana jaja nosi u komšijske kuće, domove rodbine i prijatelja, posebno u kojima ima dece. Jaja se ostavljaju u bašticama u bokorima cveća tako da dečica čim se probude uzimaju svoje korpice i izlaze napolje da vide „šta im je zeka doneo“. Pored jaja, nađu se i slatkiši da se mališani zaslade. S’ obzirom na to da je reč o prazniku radosti na ovaj način se i najmalađi obraduju.
Na ovaj dan svaka porodica u svom domu sveti vodicu. Posle kucanja jajima oko uskršnjeg kolača koji je domaćica pripremila, okuplja se porodica i zajedno ga prerežu. Sve je svečano, pa tako i ručak. U Banatu, on počinje domaćom supom i rinflajšem, nastavlja se pečenicom, prilozima i salatom, a završava sitnim kolačima, rolatima i tortama. Takođe, na Vaskrs običaj je, da brat svojoj udatoj sestri ide u goste i nosi kolač. Ukoliko žena nema brata, kolač joj donose roditelji.
Hristos vaskrese, radost donese
Pravoslavni hrišćani na ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrese“ i „Vaistinu vaskrese“. Prema narodnim običajima i verovanjima za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne treba ići na spavanje pre ponoći. Ko ode, biće do narednog Vaskrsa pospan i lenj. Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, bosiljak i crveno jaje. Dečije obraze valja dotaći crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine. Običaj je i da se pre jutrenja pojede vaskršnje jaje.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Na Pobusani ponedeljak ide se na groblje i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju Hristovom. Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja i ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna. A daje se i uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava.
Piše: Jasna Bajšanski