Prognozno -izveštajna služba zaštite bilja svakodnevno upozorava poljoprivredne proizvođače na prisutvo velikog broja patogena na gajenim biljkama. Vremenske prilike idu na ruku njihovom razvoju, te stoga treba primeniti preventivne i mere zaštite.
Zaštita useva od druge generacije kukuruznog plamenca
Započela je aktivnost druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis). U usevima kukuruza i paprike se registruje prisustvo jajnih legala na do 5% biljaka. Za dane vikenda se očekuje početak piljenja larvi.
Od ove štetočine, najugroženiji su usevi semenskog i kukuruza šećerca i paprike gde prag štetnosti iznosi 5% biljaka sa jajnim leglima. Proizvođači merkantilnog kukuruza treba da imaju u vidu da se prinosi uvećavaju za oko 5% ukuliko se izvrše hemijske mere zaštite za suzbijanje kukuruznog plamenca, a prag štetnosti iznosi 10% biljaka sa jajnim leglima.
Larve kukuruznog plamenca su nakon piljenja veoma mobilne, te je preporuka da se na samom početku piljenja larvi i po postizanju pragova štetnosti, sprovedu hemijske mere zaštite insekticidima koji imaju delovanje i na jaja i na larve:
-Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) u količini 0,1 – 0,15 l/ha ili
-Ampligo 150 ZC (hlorantraniliprol+lambda cihalotrin) u količini 0,2 – 0,25 l/ha.
Takođe, vizuelnim pregledom useva registrovano je i prisustvo parazitiranih jajnih legala kukuruznog plamenca od strane parazitnih osica iz roda Trichogramma. Parazitirana jajna legla su crne boje.
Proizvođačima se preporučuje da ukoliko prilikom pregleda registruju prisustvo parazitiranih jajnih legala, prednost daju insekticidima koji sadrže samo aktivnu materiju hlorantraniliprol zbog njihovog selektivnog delovanja na korisne organizme.
Obični paučinar
Obični paučinar jedna je od najštetnijih grinja u poljoprivrednoj proizvodnji. Hrani se kako na gajenim tako i na korovskim biljkama. Od poljoprivrednih useva redovno se sreće na paradajzu, paprici, krastavcima, lubenicama, tikvicama, soji, kukuruzu, jabukama, breskvama i mnogim drugim biljkama. Ove štetočine žive na naličju lista gde se i hrane sisajući sokove biljaka.
Prvi simptomi napada se uočavaju na licu lista u obliku sitnih pega srebrnastobele boje. Kako se brojnost grinja i njihov napad ucećava, pege se međusobno spajaju i čitava površina lista žuti i suši se. Kod napadnutih biljaka povećava se transpiracija, smanjuje intenzitet fotosinteze što za posledicu ima skraćenje vegetacije, zaostajanje u porastu i formiranje manjih i sitnijih plodova. Vremenski uslovi zabeleženi u proteklom periodu pogodovali su razvoju običnog paučinara. U usevima paprike, paradajza, plavog patlidžana, celera i drugog povrća kao i u usevima soje i pojedinim zasadima voća registruje se prisustvo običnog paučinara na naličju listova.
S’ obzirom na to da je u narednom periodu najavljeno izuzetno toplo i suvo vreme što će povoljno uticati na dalji razvoj ove štetočine, useve kao i voćne zasade treba redovno obilaziti i pregledati. Ukoliko se registruje prisustvo grinja, preporučuju se hemijske mere zaštite registrovanim akaricidima. Prilikom primene hemijskih mera zaštite, obavezno treba pročitati uputstvo o korišćenju pesticida i pridržavati se propisanih karenci.
Zaštita šljive
Na području Srbije, kasne sorte šljiva poput sorte Stenlej, nalaze se u fazi početka obojavanja plodova (BBCH 81). U zasadima sa ranijim sortimentom u toku je berba ili se ona očekuje u narednim danima.
Vizuelnim pregledima plodova registrovano je prisustvo položenih jaja šljivinog smotavca –Grapholita funebrana, kao i tek ispiljenih larvi. U toku je početak piljenja larvi treće generacije ove štetočine.
U cilju sprečavanja ubušivanja larvi šljivinog smotavca u plodove, preporučuje se primena insekticida:
-Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) u koncentraciji 0,016- 0,02%.
Sprovođenje tretmana preporučuje se samo kod kasnog sortimenta. U zasadima u kojima je u toku berba ili se ona očekuje u naredne dve nedelje, ne preporučuje se primena hemijskih mera zaštite.
Zaštita krompira od krompirovog moljca
Na području Srbije, usevi krompira nalaze se u različitim fazama razvoja, u zavisnosti od lokaliteta, datuma setve i sortimenta. Na nekim parcelama je već povađen krompir, na nekim je u toku vađenje, a na značajnom broju parcela je krompir još uvek u fazi od početka žućenja cime do cima sasvim suva.
Na feromonskim klopkama koje su smeštene u usevima krompira registruje se povećanje brojnosti odraslih jedinki krompirovog moljca –Phthorimaea operculella. Početkom sledeće nedelje očekuje se maksimum leta leptira treće generacije. To je kritična tačka u zaštiti krompira od ove štetočine.
Proizvođačima se preporučuju sledeće mere:
-Kod useva gde je cima suva i zemljište bez korova, obavezno treba vaditi krompir i čuvati ga u skladištima u kojima je kontrolisana temperatura (ispod 10°C). Skladišta krompira treba na svim otvorima da budu obezbeđena gustim mrežama kako bi se sprečio ulazak odraslih jedinki i dalji razvoj moljca.
-Krtole krompira nakon vađenja ne treba ostavljati na parcelama i u dvorištima već unositi u skladišta koja su dobro obezbeđena.
-Na usevima gde cima još uvek nije propala preporučuje se stalno održavanje kompaktnosti zemljišta navodnjavanjem kako bi se sprečilo stvaranje pukotina na zemljištu i prolazak ženki do krtola gde će položiti jaja.
-Na parcelama gde se krompir neće uskoro vaditi, preporučuje se primena hemijskih mera zaštite: Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,15-0,2 l/ha + Decis 2,5 EC (deltametrin) 0,3-0,5 l/ha (karenca 14 dana).
J.B.
Foto: Jasna Bajšanski i Pixabay