Tikva je jednogodišnja biljka poreklom iz Amerike. Prema njoj su se Indijanci odnosili sa velikim poštovanjem. Zakopavali su je zajedno sa mrtvima kako bi im obezbedili hranu na putovanju u večnost. Ipak, afričko pleme Dogama ispričalo je najintersantniju priču o ludajama. Naime, po njihovom predanju, Vrhovni Bog je tikvicu pretvorio u matericu iz koje su se rodila sva živa bića na Zemlji. I u pravoslavnim običajima tikva je našla svoje mesto. Na trpezi za Badnje veče pečena ludaja je pored žita, oraha i suvih smokava, nezaobilazna i simboliše plodnost.
Inače, tikve spadaju među najstarije gajene vrste. U Evropu su iz Centralne i Južne Amerike dospele u 16. veku. Posebna vrsta tikve, poznata pod nazivom lufa, kada se njeno tkivo očisti od semenki i osuši, koristi se kao sunđer za kupanje.
Osnova gustih sokova i dečjih kašica
U Vojvodini su se svojevremeno mnogo gajile tikve, za ugovorenog kupaca i to za slovenački „Fruktal“. Raspadom Jugoslavije tržište za belu ludaju i muskatnu tikvu bitno se smanjilo, ali se povećala tražnja tikvica, i to ne samo za svežu potrošnju, već i za hladnu preradu, mariniranje, sušenje i dehidraciju.
Bela bundeva, muskatna tikva, tikva golica ubiraju se isključivo u punoj fiziološkoj zrelosti. U ishrani se koriste na različite načine: kuvane, pržene, pečene, u različitim kolačima, prave se različite kaše koje su, kako kaže prof. dr Žarko Ilin, posebno interesantne u proizvodnji hrane za decu i često bivaju baza u proizvodnji gustih sokova.
Posebno je zanimljiva muskatna tikva zbog većeg sadržaja suve materije u odnosu na bele bundeve, ali prevashodno zbog prijatnog muskatnog ukusa i mirisa.
Ovo povrće veoma je cenjeno i traženo u SAD, Kanadi, Nemačkoj, Holandiji, Engleskoj i drugim zemljama. Berba muskatne tikve obavlja se krajem jula, zatim krajem avgusta i na posletku početkom oktobra. Prinos joj je oko tri kilograma po kvadratnom metru. Mirisom, muskatna tikva najviše podseća na lubenice i dinje. Meso ploda je debelo, sočno, slatko, lepe konzistencije, tamonarandžaste je boje i idealno je za pravljenje pita i kolača. Ova tikva bogata je mineralima i vitaminima što je karakteriše kao vrlo kvalitetnu i zdravu namirnicu. Muskatna tikva daje prinos od 40 tona po hektaru i izuzetno je pogodna za organski uzgoj. Ovo su verovatno samo neki od razloga zbog kojih je od prošle godine Kompanija Mondi Srbija u Vrdilima kod Kraljeva, koja je uz pomoć Lamexove globalne trgovinske mreže dobila dodatne impulse u razvoju i napreduje ka poziciji vodećeg regionalnog proizvođač IQF jagodičastog voća i zamrznute kaše, ugovorila izvoz 600 tona muskatne tikve za američko tržište. Za proizvodnju ove tikve zaključeni su ugovori sa kooperantima. Obezbeđen im je semenski materijali i sva zaštita na biljnoj bazi – obaveznoj i jedino dopuštenoj kad je u pitanju organska proizvodnja. Inače tikva, bundeva i njihovo seme, zbog nesumnjive nutritivne vrednosti, u svetu postaju sve traženiji prehrambeni artikl.
Grickaju se semenke, maže se pekmez, cedi se ulje…a može i za dekoraciju
Za belu bundevu se kaže da je kraljica zdrave hrane, opevana je u pesmi, zovu je „srpska banana“, zaštitini je znak Banata i zbog „Dana ludaje“ proslavila je Kikindu.
Nikola Krnić iz ove severnobanatske varoši, inače diplomirani pravnik, nastavio je da gaji ovaj simbol banatskih njiva baš kao što je to činio i njegov otac. Na jednom katastarskom jutru uzgaja neloliko sorti ludaja i tikava. Nezaobilazne su tzv. stočna ludaja, bela kolačara, muskatne tikve, a uz njih svoje mesto našle su i one ukrasne. Zemljište na Krnićevoj njivi je peskovito, te je zbog toga postavio sistem za zalivanje kap po kap kroz koji i prihranjuje tikve i bundeve. Ove godine povećao je proizvodnju ukrasnih tikava.
– Seme ukrasnih tikava kupovao sam od NS semena i Semenarne Kop ali poslednje vreme koristim nemačko seme koje sam dobio od prijatelja. One su posebno lepe i imaju izražene boje, a kako simbolišu jesen, ljudi ih rado kupuju. Ono što sam proizvedem prodam ne veliko, cvećarama koji ih koriste za dekoraciju. Inače, ove tikve ne vole kišno vreme pa ukoliko ima više padavina vrlo rano počinju da se kvare. Ako je sušno, moraju malo i da se zalivaju, za razliku od stočnih ludaja iz kojih izdvajam semenke i prodajem ih pečene, za grickanje. S’ obzirom na to da nije reč o velikoj količini prodajemo ih na pijaci. Ostatak ovih ludaja razbacujem po njivi i na taj način je đubrim, objašnjava Krnić.
Pre nekoliko godina Nikola je na „Danima ludaje“ primetio da se bundeva ne koristi za dobijanje gotovog proizvoda. Zbog toga je 2013. godine počeo da pravi pekmez od muskatne tikve. Odabir je pao baš na ovu sortu jer ona ima više suve materije i šećera od bele bundeve.
-Tražio sam na Internetu različite recepte za pekmez. Iskombinovao sam nekoliko njih i sada mešam bundevu i narandžu, limun, cimet i dodajem još po nešto. Kada je šećer u pitanju reč je o razmeri 2:1, odnosno na dva kilograma ludaja dodajem kilogram šećera. Količina šećera zavisi i od slatkoće same ludaje, tako da je nekada i manja. Potražnja za ovim pekmezom nije preterano velika i najviše se proda na manifestacijama kao suvenir, kaže naš sagovornik.
Pivo i sladoled od ludaje obojili 35. Dane ludaje u Kikindi
Na 35. Danima ludaje u Kikindi koji su održani predhodnog vikenda rekordi nisu oboreni kada govorimo o najdužj i najtežoj ludaji ali na glavnom kikindskom trgu i ovog puta posetioci i gosti su mogli da uživaju degustriajući specijalitete od ludaje i druge đakonije.
Pored poslastica koje su pripremile domaćice i članice udruženja žena iz Kikinde i okoline, interesovanje je privuklo pivo od ludaje koje je već drugu godinu u ponudi zanatske pivare Radice Panića iz Kikinde. Kako piše Agrosmart, pivo od bundeve popularno je u Americi, a sve su prilike, i Banaćanima je sve milije. Dobri poznavaoci piva kažu da je bundevino poteklo od engleskih kolonista iz 18. veka. Najstariji poznati recept je objavljen 1771. godine, a prvo komercijalno pivo sa bundevom je skuvano u pivari Bufalo Bil u Kaliforniji osamdesetih godina prošlog veka.
– Prvi put smo domaće pivo od ludaje pravili prošle godine za Dane ludaje. To je sezonsko pivo začinjeno bundevom koja se prvo ispeče u rerni i doda se receptu za redovno svetlo pivo. Zadovoljni smo jer ovo pivo dosta dobro ide, jer lane se popilo sve što smo napravili, a potražnja je dobra i na ovogodišnjoj manifestaciji – rekao je za Agrosmart Panić.
Kako piše ovaj portal sladoled sa ukusom ludaje prvi put je ponudila Smilja Francuski. Ona inače drži pokretnu sladoledžinicu, a sladoled sa ludajom je pripremila zbog Dana ludaje.
– Jedini recept sam pronašla na internetu i pravi se kao svi drugi voćni sladoledi, samo što je ludaja pečena tako da je ukus kao pita od bundeve. Kikinđani inače vole ukus bundeve, tako da su pohrlili da probaju sladoled – zadovoljna je Smilja Francuski.
Nestanak zadruge ugasio i proizvodnju tikve golice
Od Nikole Krnića smo čuli da, i ako Kikinda ima „Dane ludaje“, sada je ovo povrće malo zastupljeno na njivama ovdašnjih paora. Više nema ni organizovane proizvodnje niti organizovanog otkupa. A svojevremno su poljoprivrednici tikvu golicu sejali mnogo, njeno seme izvozilo se u Austriju i Sloveniju. Sa gašenjem zadruge, proizvodnja je zamrla. A da je bilo zarade, bilo je. Početkom 90-ih godina prošlog veka kilogram semenki tikve golice otkupljivao se po ceni od dva evra. Danas ista količina košta manje od jednog evra.
A da i dalje kod domaćih poljoprivrednika vlada interesovanje za proizvodnju tikve golice i hladnoceđenog ulja iz njenog semena potvrđuje i podatak da su vojvođanski proizvođači nerafinisanih ulja još 2007. godine u Privrednoj komori Srbije pokrenuli inicijativu da država subvencioniše primarnu proizvodnju uljanih tikava i podstkne izvoz proizvedenih ulja. Proizvođači ulja, posredstvom Privredne komore, predložili su da se sa 26 evrocenti premira kilogram otkupljenog opranog vlažnog semena tikve, a da se sa 250 evra premira hektar zasejan tikvama, ali samo ako prinos bude veći od 700 kilograma semena. Uz ovo, predloženo je i da se sa dodatnih 250 evra premira organska proizvodnja. Ali, tu je negde i „pukla tikva“, a proizvođači su ostali bez ovih podsticaja.
Za pekare – brašno od tikve golice
U optimalnim uslovima gajenja tikva golica može da ima dobre prinose u mesu i semenu. Berba se obavlja ručno ili specijalizovanim kombajnima. Može doneti pristojnu zaradu i spada u najprofitabilniju poljoprivrednu kulturu. Tikva golica u optimalnim vremenskim uslovima i kada se posadi u optimalnim rokovima setve na jednom hektaru donosi prinos na mesu oko 70 tona, a prinos semena može dostići i do 1.8 tona, što zavisi od tipa i klase zemljišta. Kada se cela tikva ubere na njivi, plodovi se slože na tzv. dozrevanje 10 – 15 dana, pa se nakon toga vremena ručnim otvaranjem, veoma lako bez skoro ikakvih pomagala seme vadi i priprema za sušenje. Ako se koriste kombajni, njima se na njivi odmah vadi seme, a plododovi ostaju. Sušenje se može izvoditi prirodnim putem na suncu koje je ekonomičnije jer je besplatno. Moguće je sušenje izvesti i u sušarama na temperaturi od 40 stepeni. Osušeno seme najbolje je skladištiti u papirnoj ambalazi ili drvenim sanducima do momenta ceđenja. Proces ceđenja obavlja se na presama potiskivanjem, ulje se prihvata u čistim posudama i otprema na taloženje prirodnom gravitacijom, a kasnije se pristupa pakovanju u flaše. Postoje i savremene linije za proizvodnju ulja, koje imaju filtere sa taložnicima, pumpama i punilicama.
Koliko je tikva golica interesantna za preradu potvrđuje i podatak da je 2012. godine na takmičenju „Najbolja tehnološka inovacija“ tim “Brašnjari“ firme „Pan Union Oil“ proglašen za pobednika takmičenja zahvaljujući inovativnom proizvodu, brašnu od tikve golice. Ono se dobija u procesu proizvodnje hladno ceđenog ulja. Namenjeno je pekarskoj industriji, kao dodatak pekarskim proizvodima. Brašno je visoke nutritivne vrednosti, bogato je organskim i mineralnim materijama, specifičnog – aromatičnog, zanimljivog i novog ukusa, praškaste konzistencije, zelenkaste boje. Brašno se posebno prilagođava u postupku mlinske prerade, sa parametrima procesa definisanim tako da se dobije fini granulometriski sastav, kao i da se izbegne pokretanje nepoželjnih procesa koji bi mogli uticati na promenu nutritrvnih ili senzornih svojstava polazne sirovine.
Autor: Jasna Bajšanski