Teritorija Srbije, zahvaljujući svom geografskom položaju, geološkoj i pedološkoj raznolikosti, kao i uticaju različitih klimatskih faktora, jedan je od najznačajnijih centara biodiverziteta u svetu. Tu biološku raznovrsnost flore čine 3.272 vrste od kojih je 700 lekovito. Zvanično je registrovano i opisano 420, dok se u prometu nalazi 280.
Do lekovitog bilja dolazi se gajenjem i sakupljanjem u prirodi. Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 hektara godišnje, pri čemu se najviše gaji 20-25 vrsta kao što su pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija… Procenjuje se da je u ovoj proizvodnji angažovano oko 50.000 ljudi. Sakupljanjem lekovitog bilja bavi se i od toga živi 4.000-5.000 stanovnika, dok otkup organizuje 30 do 40 manjih i većih firmi. Najviše se prikupi kleke, lipe, zove, hajdučke trave, kantariona, belog sleza i majkine dušice. Procenjuje se da površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinjskim biljem u Srbiji mogu biti i dva-tri puta veće. O isplativosti ove proizvodnje svedoči podatak da je u prvih šest meseci 2014. godine Srbija izvezla 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 7,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 1.184 tone u vrednosti od 4,4 miliona dolara. Uvozimo eterična ulja, kozmetičke i druge prerađene proizvode od lekovitog bilja. Izvoz se povećava iz godine u godinu. Tako je u 2017. iz Srbije izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara. Šanse za veću proizvodnju su u povećanju izvoza, ali i supstituciji uvoza. Preporuka stručnjaka je da se lekovito bilje u Srbiji u plantažnoj proizvodnji može uspešno gajiti na celoj teritoriji republike, uz obaveznu primenu dobre poljoprivredne prakse -GAP i principa organske poljoprivrede.
