Vođeni željom da spojite uživanje i zadovoljstvo, da se relaksirate od stresa, napetosti i brzog tempa života koji tako zamara, možete se uputiti ka Lukovskoj banji. Već samo krstarenje po Topličkom okrugu, ukoliko dolazite iz pravca Niša, prija i oku i srcu. Od Kuršumlije put postaje uži i krivuda kroz šume pripremajući čoveka za ulazak u neki drugi, sasvim drugačiji svet. Nakon nepunih sat vremena lagane vožnje i pređenih 35 kilometara, odmah iza krivine pogled obuhvata beskrajne šume jugoistočnih obronaka Kopaonika i plavetnilo neba koje se ogleda u gorskim očima hotelskih bazena. Dobrodošlicu, od proleća do jeseni, žele raznobojni leptiri, žubor Lukovske, Štavske i Trebinjse reke i jarki cvetovi muškatli, petunija, begonija i carskih crvenih ruža.
Ovde je uvek mnogo ljudi, a sada se, zbog pndemije virusom KOVID -19, strogo poštuju sve mere zaštite. Gosti uživaju u pogledu na obronke Kopaonika i kupanju u bazenima. I niko ne žuri. Opušteni izrazi lica, blagi pogledi i osmesi zadovoljstva brišu grč gradskog života. A gosti dolaze iz svih krajeva Srbije, najviše iz Beograda. Lukovsku banju u velikom broju, pre situacije sa korona virusom, posećivali su i Bugari i Makedonci. Novogodišnji praznici su po svoj prilici jako interesantni gostima iz Bugarske koji su 80 odsto kapaciteta zakupljivali već januara. Oni su dolazili i na produžene vikende. I Rusi iz Sankt Peterburga posećivali su Lukovsku banju za koju su čuli na sajmovima turizma u Rusiji. Domaćini veruju da će ova tradicija biti nastavljena i posle izlaska iz sadašnje zdravstvene krize koja je zadesila sve zemlje sveta. Lukovska banja je naša najmlađa banja koja se nalazi na najvećoj nadmorskoj visini od čak 681 metra, a hotel „Jelak“ prijateljski otvora svoja vrata svima. Na recepciji telefoni stalno zvone, traži se krevet više. To nije čudno jer je temperatura termalne vode u bazenima uvek 36 stepeni i to tokom cele godine.
Nedaleko od bazena nalaze se Lukovske kolibe. U centralnom mestu je kuhinja, pored nje etno-krčma. A na meniju teletina, jagnjetina, pite, pasulj, sve ispod sača, svadbarski kupus i druga tradicionalna jela, sve prste da poližeš. Domaći sir, kajmak i sušeno meso, sve uz šopsku salatu, uvek su tu da se malo zamezi dok ne stigne glavno jelo. I pogača, domaća.
Posle dobrog jela najbolje je otići u lepu šetnju. Zbog toga od Lukovske banje počinju tri staze zdravlja. Jedna od njih krivuda uz Lukovsku reku i prati skakutavu vodu, koja nudi uživanje u njenim notama. U fabrici kiseonika koja se nalazila svuda oko vas, diše se punim plućima, spajaju se boje, mirisi i zvuci. Od lepote srce zaigra, a duša zapeva. Ovde kažu da doktor leči, a priroda izleči i da je priroda jedini lek na svetu koji nema neželjene efekte.
Čovek stvarno treba da bude veliko zanovetalo pa da kaže da nije zadovoljan gastronomskom ponudom u hotelu “Jelak”. Svakodnevno na meniju je10 ponuda za doručak, četiri za ručak, a gosti predhodnog dana anketiranjem biraju šta će ručati narednog, večera je takođe raznovrsna. Ovde se jako vodi računa o izboru namirnica. Već desetak godina ovo akcionarsko društvo na 1.400 metara nadmorske visine sadi krompir i uzgaja ga organski, a svi zaposleni, uključujući i rukovodstvo, idu na njivu na radne akcije.
Nedaleko od hotela “Jelak”, ušuškan ispod vidikovca Nenadov kamen i crkve posveće Sv. Đorđu, duhovnom čuvaru ove banje koju je 2002. godine podiglo A.D. „Planinka“ kojem pripada i Lukovska banja, ušuškan je hotel “Kopaonik”. Od njega, nakon pola sata pešačenja i pređenih 1.600 metara drugom stazom zdravlja, stiže se do vidikovca. Odavde, sa 970 metara nadmorske visine čovek shvati da se sav trud isplatio, a bez daha se ostaje jedino zbog panorame koja se pred njim ukaže.
U ulici koja spaja dva hotela nalazi se značajan broj kuća koje imaju apartmane za izdavanje i u njima je 240 registrovanih postelja. Gosti iz privatnog smeštaja mogu da koriste terapije i sve usluge, uključujući i hranu u hotelima, normalno uz novčanu nadoknadu.
Voda i blato za zdrave kosti i zglobove
Osim zbog uživanja u miru, prirodi i bazenima, u Lukovsku banju ljudi dolaze i iz zdravstvenih razloga. Doktorka Jelena Jovanović objašnjava protiv kojih bolesti se ovde lek traži.
– Glavne indikacije zbog kojih ljudi dolaze na lečenje u Lukovsku banju su degenerativni i zapaljenski reumatizam, stanja nakon povreda i preloma kostiju, nakon hiruških intervencija na koštano-zglobnom sistemu, a tu se prvenstveno misli na ugradnju endoproteza ali i metaboličke bolesti kostiju kao što su osteoporoza i osteopenija. Najveći broj pacijanata je sa degenerativnim reumatizmom i sa zapeljenskim u mirnoj fazi, a tu se misli na reumatozni artritis i behterovu bolest. Glavne terapijske procedure su hidroterapija odnosno lekovita voda i lekovito blato. Oni su odlika banja, a za lečenje se dodaju i elektro i kinezi terapije, manuelna masaža, hidrokinezi terapija koja podrazumeva program vežbi u vodi. Potrebno je da pacijent donese svoju medicinsku dokumantaciju i nakon pregleda lekara počinju terapije čiji idealan broj je 10-15 dana. Preporuka je da se u ovoj banji boravi dva puta godišnje. Sem kliničkog pregleda postoje i dijagnostičke procedure. Jedna od njih je ultrazvučni pregled zglobova. Poželjno je da se on uradi odmah po dolasku u banju kako bi se odredila što adekvatnija terapija. Na raspolaganju je i ultrazvučni pregled abdomena i kompletna laboratorijska dijagnostika. Na raspolaganju je merenje koštane gustine. Ova metoda je veoma važna za blagovremeno otkrivanje osteoporoze i osteopenije, objašnjava dr Jelena Jovanović.
Termimineralna voda Lukovske banje sadrži jone natrijuma, kalcijuma, magnezijuma i bikarbonata. Za blagotovorno dejstvo na zglobove najbitniji su gasovi sumpor-vodonik i ugljen-dioksid. Sumpor je jedan od najbitnijih elemenata koji deluje na zglobnu hrskavicu.
Šta su klimatorijum i inhalatorijum?
Lukovska banja bogata je izvorima termomineralne vode i oni su skoncentrisani u tzv. Gornjoj banji, njih 37. Prostor na kojem se nalazi veliki broj ovih izvora naziva se klimatorijum. Vode su ovde različitog sastava i temperature. Tu se primenjuju klimatološke procedure i prirodne inhalacije.
A uz samu obalu reke nalazi se prirodni inhalatorijum. U njemu se nalazi veći broj okamenjenih cevi iz kojih izlazi termomineralna voda bogata vodonik-sulfidom i sliva se u fontanu. Vazduh oko nje visoko je zasićen ovim gasom. On je prepoznatljiv po specifičnom blago neprijatnom mirisu. Sumpor iz vodonik-sulfida udisanjem se, preko sluzokože pluća, izuzetno dobro resorbuje i putem krvi dospeva do svih ćelija u organizmu. Spektar blagotvornih dejstava na poboljšanje zdravlja ljudi je širok, od disajnih organa, preko stvaranja belančevina, pojačanog lučenja i sinteze insulina, razgradnje masti i smanjenja nivoa holesterola u krvi, boljeg zarastanja rana, regenerativnih procesa kod zarastanja tkiva, pa do regeneracije koštano-zglobnog sistema.
Pre nego je Lukovska banja postala lečilišta meštani i stanovnici okolnih mesta znali su za lekovita svojstva banjskih voda te su zaprežnim kolima dolazili i dovozili bolesnike da se kupaju u „virovima“, bazenima koje je priroda napravila. Narod ih još naziva i „vidarice“ i u njima lekovita voda spontano izvire, a njena najmanja temperatura je 33, a naveća 44 stepena. Sada se koriste za lokalne kupke lokalnih perifernih zglobova.
U ovom delu banje nalazi se i kupatilo kralja Milutina. U njemu se primenjuju balneo-terapijske kupke u termomineralnoj ugljeno-kiseloj i sumporovitoj vodi temperature od 42 do 44 stepena.
Najamlađa banja i najuspešnija privatizacija
Za Lukovsku banju s pravom se može reći da je mlada, tek jedva punoletna. Izgradnja hotela „Kopaonik“ počela je 2000. godine, sedam godina kasnije izgrađen je i hotel „Jelak“. Danas u njoj ima 280 dvokrevetnih hotelskih soba. U sklopu oba hotela postoje terapijski blokovi i rekreacioni bazeni. Sportistima i rekreativcima na raspolaganju su i sportski tereni. Mnoge specifičnosti vezuju se za Lukovsku banju, a jedna od njih je i da je ona jedna od retkih banja u kojoj je uspešno sprovedena privatizacija. A sve je počelo od fabrike ručno čvorovanih tepiha „Planinka“ koja je u Lukovu otvorena 1982. godine. U dve smene radilo je 150 radnika iz ovog i okolnih mesta. Mahom su to bili mladi ljudi tako da je u narednih 10 godina sklopljeno 45 brakova. Čak i oni koji su došli sa strane ostali su tu da žive. Fabrika tepiha radila je dve decenije ali zbog situacije u tekstilnoj industriji više nije bila održiva, te je doneta odluka da se preduzeće preorijentiše na zdravstveni turizam. Tada je izgrađen hotel „Kopaonik“ a banja je počela da se prepoznaje po turizmu, lečenju i rekreaciji. Od 2000. godine postoje novi terapijski blokovi u kojima radi stručno medicinsko osoblje, te je sada reč o savremenoj ustanovi. „Planinka“ je 2009. godine ušla u proces privatizacije i danas je u potpunosti akcionarsko društvo u kojem ima posla za sve koji žele da rade.
Autor: Jasna Bajšanski
Foto: Jasna Bajšanski i Lukovska banja