Od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije, svinje sa najvećeg broja farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične bolesti kuge. Da bi se obnovio stočni fond treba da prođe najmanje tri godine, a šest godina da bi ušli u EU, ako nas do tada prime u članstvo. Da bi meso moglo ponvo da se izvozi preko zemalja Evropske unije i u EU, mora da se obnovi stočni fond, a za to je potrebno da prođe oko tri godine.
Međutim, da bi meso iz Srbije krenulo ka EU i transportovalo se preko ovih zemalja, potrebno je da se izmeni stočani fond. To znači da nestanu svinje koje su bile vakcinisane protiv bolesti kuge. Za to je potrebno da prođe najmanje tri godine. A, to je vreme do 15. decembra 2022. godine. Analitičari i oni koji se bave ovim poslvom znaju da to vreme još nije prošlo, te da svinjsko meso još uvek nemože da se transportuej preko zemalja EU niti može da se izvozi u ove zemlje!
Prema tadašnjoj odluci, saopšteno je da vakcinacija treba privremeno još da ostane samo na južnim padinama Fruške Gore, Morovićke šume, gde se ta bolest sporadično pojavlјuje kod divlјih svinja, koje mogu biti eventualni prenosnici bolesti. U ostalim delovima zemlјe 15. decembra 2019. godine odobreno je i odlučeno da se obustavi vakcinacija, posebno na zaštićenim farmama. Ovo je bila izuzetno važna mera za srpsku ekonomiju jer je nakon nje naša država mogla da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, pa obnova stočnog fonda svinja, koja je sad u toku. Potom, kada se za oko tri godine obnovi stočni fond, moći ćemo i da izvozimo svinjsko meso u EU. I ne samo u EU, nego i na druga tržišta da ga otpremamo u transportu preko teritorije država, članica EU. Primer je transport za Rusiju, jer do sada se svinjsko meso u Rusiju, ako nije bilo obrađeno i pripremlјeno na temperaturi većoj od 70 stepeni, moglo transportovati jedno avionom. I ne samo na tržište Rusije, već i drugih zemalјa jer kamionom, vozom, rekom, nije moglo da se prevozi preko zemalјa EU. Avionom se meso veoma malo transportovalo, jer takav prevoz nije bio isplativ.To je i bio razlog zašto je zabeležen veoma mali izvoz svinjskog mesa u Rusiju, ali i druge zemlјe, gde se prevozilo avionom. I nemački ,,Tenis“ nije izgradio već dogovorene farme svinja od oko četiri miliona komada u Srbiji, kako bi ih bezcarinski izvozio u Rusiju. Stočari iz Vojvodine tužili su “Tenis” i državau koja je nemačkom klaničaru pokolnila zemljište za gradnju farmi. Početkom 2021. godine nadležni sud u Novom Sadu, doneo je presudu po kojoj se poništava rešenje o dodeli zemlje.
Ukidanjem vakcinacije, smanjiće se i troškovi države, odnosno izdvajanja za taj lek – vakcinu protiv bolesti kuge, koji su godišnje iznosili oko 25 miliona dolara. Novac je država izdvajala iz budžeta, a kako se navodi, proteklih godinama deo je dobijala i kroz razne donacije. Stočari vakcine nisu plaćali, već su ih dobijali besplatno. Međutim, u državi je bio veoma moćan uvozni lobi tih vakcina. Deo njih nije bio za to da se prestane sa vakcinacijom. Prema procenama stručnjaka to znači da će država uštedeti ogroman novac jer se poslednjih godina, u toku godine, vakcinisalo između 2,8 i 3,2 miliona svinja. Inače, decenijama se već u Srbiji godišnje proizvodi od 270.000 do 320.000 tona svinjskog mesa. Zavisno od kretanja na tržitštu se kretao i tov. Potrošnja je od 17 pa do 20 kilograma godišnje po stanovniku.
Dakle, od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije čekanja i obećavanja od svih ministara polјoprivrede u tom vremenu, svinje sa najvećeg broja farmi u Srbiji neće više biti vakcinisane protiv klasične kuge. Da bi se obnovio stočni fond i krenuo izvoz treba da prođu tri, a najmanje šest godina da bi ušli u EU, ako nas za to vreme prime u članstvo.
Bili smo ispred SAD!
Ako se analizira proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji, može se videti da je Srbija, davno bila svinjarska zemlјa! Po tovu smo bili iznad SAD u to vreme još daleke 1866. godine. Jer, na 1.000 stanovnika imala je blizu 1.300 svinja, dok je u SAD na isti broj žitelјa beleženo između 800 i 900 tovlјenika. I danas se u svetu razvoj jedne zemlјe meri po broju svinja i stanovnika! U srednje razvijene zemlјe računaju se države koje imaju na svkaog stanovnika po jednu svinju. A, Srbija danas ima 6,5 miliona žitelјa, ali tek oko 2,5 do 2,7 miliona svinja. Danska, recimo, ima osam miliona stanovnika, ali i oko 32 miliona svinja. Znači, mi smo danas nerazvijena zemlјa!
Slično je i kada se pogleda izvoz i uvoz. Pre samo dve i po decenije Srbija je bila veliki izvoznik svinjskog mesa. Godišnje se u svetu prodavalo za oko 762 miliona dolara. Da je to prošlost, potvrđuju i podaci da je u 2018. godini iz sveta u Srbiju uvezeno zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71 milion dolara. Ako se preračuna ukupan uvoz ovog mesa, 2018. godine, to iznosi oko 600.000 svinja. Slično je nastavlјeno i 2019. godine, pa je za prvih devet meseci 2019. godine, kako se nezvanično saznaje uvezeno oko 350.000 tovlјenika, težine od 90 do 120 kilograma po komadu. Ovaj uvoz je plaćen oko 151 miliona dolara. Na ovaj snačin se ostvaruje prognoza FAO da će Srbija uskoro od izvoznika hrane postati njen uvoznik. Inače, iz Srbije je 2019. godine u svet izvezeno sirovina za proizvodnju hrane u vrendnosti od 3,62 milijarde dolara.
Dakle, prestankom vakcinacije Srbija prvo treba da krene u obnovu stočnog fonda, jer je broj svinja na nivou 1955. godine, kaže prof dr Vitomir Vidović, ekspert za stočarstvo i bivši profesor stočarstva na novosadskom Polјoprivrednom fakultetu. Država treba da omogući tov i prodaju svinja. Imamo vredne stočare i dobru nauku. Po jednoj krmači u prašenju sad možemo da imamo i po 18 prasadi. To znači da uz nekoliko velikih farmi, već za tri do pet godina možemo u zemlјi da unapredimo ovaj tov i da imamo 18 miliona svinja u zemlјi! Za njih ćemo imati tržište, a tu je na provm mestu sad Kina i Rusija. Posle toga i zemlјe EU. Uz povećani tov otvara nam se i mogućnost izvoza polutki i prerađevina umesto sadašnjeg ograničenja na samo tehnički obrađene proizvode, i to konzerve uglavnom. Pad tova svinja u Srbiji je od 1984. godine. Prema istraživanju spolјnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa poslednjih godina je u drastičnom padu. Vrednost je u 2014. godini bila je 16,4 miliona evra, da bi u 2018. godini saldo bio u minusu i to 19,9 miliona evra. Uvoz se povećao, a izvoz smanjio, pa je samo za četiri godine primetan deficit. Na to nas je upozoravala i FAO za hranu iz Rima, pre jedne decenija, da će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik. I to se sad pokazalo istinito.
Pretnja afričke kuge
Protekloh godina stanje je pogoršala i pojava afričke kuge za koju nema leka. Izvozna tržišta zabranila su uvoz mesa iz Srbije, izuzev termički obrađenog na preko 70 stepeni. Istovremeno u Kini je protekle dve godine zbog afričke kuge pobijeno nekoliko stotina miliona svinja, u Rumuniji je to zadesilo 350.000 tovlјenika… Da bi se obeštetili vlasnici na ime nadoknade štete za oko 6.000 vlasnika svinja iz budžeta Rumunije izdvojeno je 16 miliona dolara. U svemu tome moramo biti realni da oporavak tržišta u Srbiji neće biti ni brz ni lak. Trebamo biti objektivni pa imati u vidu da za Kinu nećemo imati mesa ni za nekoliko ulica u nekoj njihovoj maloj varošici. Ipak, izvoza ne smemo da se odreknemo jer bez njega nema ni razvoja. A, izvoz mora imati i tri ,,K” – količinu, kvalitet i kontinuitet. Inače, pojava afričke kuge u Kini, sad je povukla naglo veliki izvoz iz Evropske unije gde je postoji stalni višak od oko 50 milion tovlјenika. Sad se prazne obori u kojima je bio tov svinja u državama gde nema kuge, pa odmah pronalaze kupce u Kini.
Kada je afrička kuga u pitanju, Srbija se opredelila za zoniranje područja koja su zahvaćena ovom bolešću, a po standardima Međunarodne organizaczije za zdravlјe životinja, ne bi trebalo da bude prepreka za izvoz mesa iz zemlјe u kojoj ima slučajeva afričke kuge, pod uslovom da se ono ne izvozi iz zaraženih područja. Međutim, dr Dejan Krnjaić, redvoni profesor na katedri za mikrobiologiju beogradskog Fakulteta veterinarske medicine dodaje da to već zalazi u pitanje politike i bilaterale. Ukoliko domaći proizvođači uspeju da ubede drugu stranu da kontrolišu proizvodnju i da preko uvoza oni neće uneti virus, onda će uprkos sporadičnim pojavama bolesti, srpska svinjetina moći da se nađe na tržištima gde bude imala kupaca.
Afrička kuga, bolest sendviča
Kada je u pitanju klasična kuga svinja, postoji vakcina i mi smo je primenjivcali dugi niz godina. Afrička kuga svinja je, međutim, mnogo kmplikovanija, to je ,,bolest sendviča“ jer nju može da prenese i svaki turista, preko hrane koju je poneo iz nekog dela sveta, ako ona završi pored puta ili na neki drugi način dođe u kontakt sa svinjama, kaže Dejan Krnjaić. Treba istaći da bolest nije zoonoza, tj, ne može da prouzrokuje infekciju kod lјudi. Smatra se da su za izazivanje bolesti odgovorne divlјe svinje, ali i ilegalna trgovina mesom na relaciji Rumunija i Ukrajina. Pored toga sumnja se i na transportna sredstva, zaraženu hranu, pogotovo kada je u pitanju izbijanje zaraze u dvorištima. Dodatno otežava stvar to što je u delu Rumunije pogođenom ovom bolešću, zabranjen i lov na divlјe svinje. Problem je što virus ima visoku otpornost, može da se nađe i u prerađevinama ali i da mesecima preživi u leševiam životinja. Tako se brzo raširio, prema pribaltičkim zemlјama i u Polјskoj, gde ima mnogo snega i duge su zime, pa su leševi životinja sa virusom bili prisutni mesecima. Prema priručniku o afričkoj kugi svinja koji je izdala FAO organicazija, kako navodi Miloš Milovanović, predstavnik FAO u Srbiji, radi se o virusnom, veoma kontagioznom obolјenju svinja svih starosnih dobi, koje protiče u vidu hemoralgične groznice. Obolјenje se pojavlјuje u različitim formama u zavisnosti od samog toka bolesti: perakutnog, akutnog, subakutnog, hroničnog i inaparentnog. Bilo koja država u kojoj se uzgajaju svinje je u riziku od pojave afričke kuge svinja. Sektor tova svinja na sitnim privatnim gazdinstvima, sa niskim nivoom biosigurnosti, naročito je ugrožen. Kako trenutno nema efikasne vakcine ili lečenja, najbolјa strategija protiv AKS za države ili zone koje su i dalјe slobodne od bolesti je sprečavanje ulaska virusa putem pobolјšane kontrole granice, adekvatnog podizanja svesti i pobolјšanja biosigurnosti.
Piše: Branislav Gulan, publicista
Foto: Pixabay