Glad će i dalje trajati i doći će do nejednakog oporavka od posledica pandemije COVID-19, osim ako više žena u ruralnim i urbanim sredinama ne zauzima vodeće položaje sa povećanom moći odlučivanja, kažu šefovi tri Agencije Ujedinjenih nacija za hranu povodom Međunarodnog dana žena 8. marta.
Događaj, koji su zajednički organizovali Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj (IFAD) i Svetski program za hranu (VFP), usmeriće globalnu pažnju na vitalnu ulogu koja je osnažila poljoprivrednice, preduzetnice i lidere tako da žene mogu pod jednakim uslovima da doprinesu oporavku od pandemije COVID-19 i stvaranju okruženja za uklanjanje siromaštva, povećanje produktivnosti i poboljšanje sigurnosti hrane i ishrane.
-Svet je dom za više od 1,1 milijarde devojaka mlađih od 18 godina, koje imaju potencijal da postanu najveća generacija ženskih lidera, preduzetnica i stvaralaca promena ikad viđenih za bolju budućnost. Ipak, žene i devojke se i dalje suočavaju sa upornim strukturnim ograničenjima koja ih sprečavaju da u potpunosti razviju svoj potencijal i ometaju im napore na poboljšanju njihovog života, kao i domaćinstava i zajednica, rekao je generalni direktor FAO KU Dongiu i dodao da žene i devojke mogu imati presudnu ulogu u odgovoru na pandemiju COVID-19, a posebno u transformaciji naših poljoprivredno-prehrambenih sistema. Svi moramo zajedno da radimo na podsticanju neophodnih promena za osnaživanje žena i devojčica, posebno onih u ruralnim oblastima.
-Od suštinske je važnosti da žene ne budu samo na više rukovodećih pozicija, već da se konsultuju, slušaju i integrišu u sve sfere i faze pandemijskog odgovora i oporavka. Ulaganje u vođstvo žena na selu i njihovo veće uključivanje u stvaranje naše budućnosti nakon COVID-a je presudno kako bi se osiguralo da njihove perspektive i potrebe budu adekvatno uzete u obzir, kako bismo mogli ponovo izgraditi bolje prehrambene sisteme tamo gde postoji jednak pristup zdravoj hrani, kao i dostojan život, rekao je Gilbert F. Houngbo, predsednik IFAD-a.
Prema rečima Davida Beasleia, izvršnog direktora VFP, žene i devojke čine polovinu naše globalne zajednice i vreme je da se to odrazi na rukovodećim pozicijama na svim nivoima. Iz svog rada širom sveta znamo da kada žene i devojke imaju bolji pristup informacijama, resursima i ekonomskim mogućnostima i budu slobodne da same donose odluke, stopa gladi pada i ishrana se poboljšava ne samo za njih već i za njihove porodice, zajednice i države.
Vođstvo žena je posebno važno u ruralnim oblastima zemalja u razvoju, gde se često previđa glas 1,7 milijardi žena i devojčica koje tamo žive. Šezdeset posto žena u Južnoj Aziji i podsaharskoj Africi radi u poljoprivredi – a ipak imaju manje pristupa resursima i uslugama od muškaraca, uključujući zemlju, finansije, obuku, inpute i opremu. Pored poljoprivrednih poslova, žene su preopterećene i kućnim poslovima i brigom o svojim porodicama – uloge koje su se povećale tokom pandemije COVID-19. Istovremeno, na žene više negativno utiču socijalni i ekonomski uticaji pandemije COVID-19, uključujući gubitak sredstava za život i smanjenje njihovih ličnih dohodaka.
Osiguranje da žene imaju veći glas nije samo pitanje rodne ravnopravnosti. Žene liderke mogu se zalagati za to da žene imaju bolji pristup imovini i proizvodnim inputima i kontroli nad njima, povećavajući tako svoju produktivnost i prihode, vodeći sigurnosti hrane i povećavajući im mogućnosti zapošljavanja i stvarne zarade.
Istraživanja pokazuju da, kada bi žene farmeri imale jednak pristup proizvodnim resursima kao i muškarci, mogle bi povećati prinos za 20 do 30 procenata, a ukupnu poljoprivrednu proizvodnju za 2,5 do 4 procenta, izvukavši iz gladi 100 do 150 miliona ljudi.
FAO radi na jačanju angažmana i liderstva žena na selu u poljoprivredno-prehrambenim sistemima. FAO takođe sarađuje sa poljoprivrednim organizacijama kako bi osigurao da se čuju glasovi seoskih žena i promoviše rodno transformišuće pristupe u osporavanju nepravednih socio-kulturnih normi u ruralnim zajednicama. Štaviše, FAO podržava vlade da usvoje politike i strategije koje se bave potrebama i težnjama žena i devojčica sa sela, omogućavajući im da učestvuju u donošenju odluka i zauzimaju rukovodeće položaje. To takođe podrazumeva jačanje ženskih liderskih veština i samopouzdanja i podizanje rodne svesti u nacionalnim i lokalnim institucijama. U okviru Organizacije, FAO je osnovao Ženski komitet koji pruža inkluzivan, siguran prostor koji odražava raznoliku i energičnu prirodu ženske radne snage FAO-a.
Od 2009. godine, IFAD je primenio pristup „metodologije domaćinstva“ kako bi ojačao jednaku ulogu i sposobnost odlučivanja žena u domaćinstvima, grupama i zajednicama. Dokazi iz Ugande, Ruande, Kirgistana i drugih zemalja pokazali su da žene koje učestvuju u programu preuzimaju vodeće uloge u svojim organizacijama i zajednicama i imaju veći glas u odlučivanju u svojim domaćinstvima. To je dovelo do veće poljoprivredne produktivnosti.
Sigurnost hrane i rodna nejednakost usko su povezane sa nedostacima koji počinju u mladosti. U mnogim zemljama dečaci i devojčice imaju veoma različita detinjstva. Dečaci prvo jedu, daju im više hrane nego sestre, obavljaju manje kućnih poslova i kasnije se venčavaju. Za devojčice brak, a ne školovanje, može dominirati njihovim detinjstvom. Rad VFP-a na postizanju rodne ravnopravnosti započinje u školi gde podrška u više od 70 zemalja doprinosi povećanom procentu školovanja devojčica. Ovo im omogućava veći pristup obrazovanju, smanjuje rizik od dečjih brakova i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja i povećava buduće mogućnosti za život i vođstvo devojčica.
Izvor: Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija
Foto: Pixabay