Za kvaliteno grožđe potreban je kvalitetan sadni materijal
Lozni sadni materijal je osnova vinogradarstva, a njegova proizvodnja predstavlja prvu tačku u celokupnom procesu proizvodnje grožđa. Tako da svaka tačka u proizvodnji loznog sadnog materijala treba da se izvrši što je moguće pravilnije da bi sam ishod bio dobar.
U proizvodnji loznog sadnog materijala, čokote vinove loze i loza umnožavamo koristeći različite načine razmnožavanja. Vinova loza se prirodnim putem može razmnožavati generativno, odnosno putem semena. Za proizvodnju loznog sadnog materijala od većeg značaja je vegetativno razmnožavanje – reznicama, položenicama, kalemljenjem i sl. Prema rečima docenta dr Predraga Božovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ranije je bilo dovoljno da se u proleće uzme reznica, odnosno deo lastara sa bar jednim zimskim okcem, i postavi u povoljne uslove za ožiljavanje. Vrlo jednostavno dobije se nova biljka i to je bio način proizvodnje loznih sadnica. U drugoj polovini 19. veka filoksera je uništila vinograde u Evropi, pa i na našim prostorima. Do tada su čokoti plemenite loze bili na sopstvenom korenu. Zbog ove štetočine, čokoti više nisu mogli da se gaje na sopstvenom korenu jer je filoksera upravo napadala korenov sistem plemenite loze. Rešenje ovoga problema je nađeno u kalemljenju reznica plemenite loze na reznice američke loze, čiji je korenov sistem otporan prema pomenutoj štetočini. Kalemljenje je, uz posredovanje čoveka, veštački način vegetativnog razmnožavanja i od davnina je poznato.
Kelmljenjem se spajaju podloga i plemka
Kalemljenje je spajanje vegetativnih organa dve biljke sa ciljem njihovog srastanja i dobijanja nove biljke koja ima drugačije osobine u odnosu i na podlogu i na plemku. Loznom podlogom -hipobiot naziva se deo koji se nalazi ispod, a plemkom – epibiot, deo iznad mesta spajanja. Lozna podloga daje korenov sistem dok plemka daje nadzemni deo novonastale biljke, koji donosi grožđe. Korenov sitem, ovako nastalog čokota, otporan je na štetočinu filokseru. Lozne podloge, koje se danas najčešće koriste, su nastale ukrštanjem između vrsta roda Vitis poreklom sa severnoameričkog kontinenta, ali i njihovim ukrštanjem sa plemenitom lozom.
-Postoje različiti načini spajanja vegetativnih organa biljaka kod kalemljenja – kalemljenje u procep, kalemljenje prostim spajanjem, englesko kalemljenje sa jezičkom, kalemljenje očenjem i sl. U proizvodnji loznih sadnica danas je najprisutnije kalemljenje u prostorijama rasadnika tzv. sobno kalemljenje gde se spajanje podloge i plemke, a radi se o delovima zrelih lastara, izvodi engleskim kalemljenjem sa jezičkom. Ovaj način kalemljenja se izvodi ručno. U upotrebi je i mašinsko kalemljenje kod kojeg mašine na podlozi i plemci prave oblike kojima one mogu da se spoje, najčešće je to oblik grčkog slova omega (Ω). Osnovni cilj je da se tkiva koje se nazivaju kambijum i nalaze se i na podlozi i na plemci, u što većoj meri poklope na spojnom mestu. Deobom njihovih ćelija nastaje novo tkivo koje se zove kalus, a to je kod biljaka tkivo rana. Kada se prave preseci na podlozi i plemci, biljke se ranjavaju i reaguju stvaranjem kalusa radi zarastanja nastalih rana. Tada, kalus podloge i kalus plemke međusobno uspostavljaju vezu koja je važna da bi ceo novi organizam bio funkcionalan – i koren i nadzemni deo, objašnjava Božović.
Šta je kalemljenje na stalnom mestu?
Prema njegovim rečima, kalemljenje se može uraditi na čokotima i u samom vinogradu, pa se to naziva kalemljenje na stalnom mestu. Ono se radi od aprila do septembra, a načina spajanja podloge i plemke ima nekoliko. Kod nas a i u svetu, ovaj način kalemljenja, nije od značaja za proizvodnju loznih sadnica. Koristi se ili kada se želi obnavljanje čokota ili, što je češći slučaj, da se uradi promena sortimenta tzv. prekalmeljenje ili ako se ima čokot lozne podloge da se na njega nakalemi plemenita loza kako bi se dobio novi čokot koji će plodonositi. Prilikom kalemljenja na stalnom mestu mogu se koristiti i zreli i zeleni delovi lastara.
-Ako je lozna podloga deblja, odnosno ako je reč o višegodišnjem drvetu, najčešće se radi kalemljenje u ceo procep ili poluprocep. To su poznati načini kalemljenja. Primera radi profesor Burić je u knjizi „Vinogradarstvo 2“ to sve lepo objasnio. Treba naglasiti da prilikom kalemljenja osnovni alat mora biti dezinfikovan. Kalemarski nož je osnovni alat za pravljenje preseka i on mora biti jako oštar jer kada se prave preseci i rascepi, rezovi moraju biri što čistiji kako ne bi došlo do drobljenja tkiva. Najbolje je da se presek napravi u jednom potezu kako bi se tkivo što manje povređivalo, a samim tim podloga i plemka lakše srašćuju, kaže naš sagovornik i dodaje da, kada se govori o kalemljenju u procep, najpre se izvrši poprečno presecanje višegodišnjeg dela, a zatim se napravi procep u koji se umetnu, jedna ili dve, zaklišene reznice plemke. Nakon toga potrebno je uraditi stezanje procepa kalemrskim gumicama ili nekim drugim elastičnim materijalom, kao i premazivanje mesta kalemljenja kalemarskim voskom kako bi se zaštitilo ne samo od mikroorganizama već i od isušivanja.
Zelenim kalemljenjem nekada se podizali vinogradi
Prema rečima Božovića, kada se početkom vegetacije želi prekalemiti čokot u vinogradu, važno je znati da lozna podloga mora da završi fazu suzenja, dok plemka treba da bude u fazi mirovanja. U tom slučaju, prilikom kalemljenja, spajaju se zreli delovi čokota. Kasnije, u drugoj polovini maja ili početkom juna, može se uraditi kalemljenje ali koristeći zelene delove čokota, odnosno zelene lastare. Primera radi, ako u vinogradu imamo čokot, čiji je plemeniti deo iz nekog razloga uginuo a iz lozne podloge izbija jedan ili više lastara, tada ,kalemljenjem na zeleno, možemo obnoviti plemeniti deo ovog čokota. Podloga i plemka mogu biti spojeni prostim spajanjem što znači da se pravi kosi presek na podlozi i isti takav i na plemci, ali i tkz. sedlastim ili obrnuto sedlasim spajanjem. U ovim slučajevima mora se učvrstiti spoj kalemarskom gumicom ili elastičnom trakicom. Kalemljenje na zeleno je, ranije, u nekim vinogradarskim krajevima, korišćen za podizanje vinograda. Prvo su sađeni korenjaci, odnosno ožiljene reznice loznih podloga, a zatim su u drugoj godini dva ili tri izbila lastara kalemljeni na zeleno plemenitom lozom. Tako su na kraju dobijeni čokoti koji će plodonositi.
-Kalemljenje na zeleno ima svoje pozitivne i negativne strane. Pozitivno je to što se u tom periodu, krajem maja i u prvoj polovini juna, u biljkama intezivno odvijaju životni procesi, promet materija je veoma brz i brzo se stvaraju tkiva. Sem toga, i vremenski uslovi su veoma povoljni – sa dovoljno vlage u zemljištu i dovoljno visokom temperaturom vazduha. Istraživači iz Francuske kažu da je ovaj način vegetativnog razmnožavanja povoljan jer se manje prenose izazivači bolesti koje dovode do propadanja sprovodnih tkiva. Kalemar mora da bude stručan i vičan da pravilno pripremi loznu podlogu, napravi preseke, spoji podlogu i plemke i da izabere pravi trenutak za kalemljenje. Pravi trenutak su obično rani jutarnji sati zbog niže temperature i više relativne vlažnosti vazduha . Visoka temperatura vazduha, kao i vetar, izazivaju isušivanje zelenih delova upotrebljenih prilikom kalemljenja, priča naš sagovornik.
Negativne strane ovakvog kalemljenja su, kako kaže Božović, te što jedan čovek ne može uraditi veliki broj biljaka za jedan dan, jer su često, vremenske prilike pogodne samo u jutarnjim časovima, ili čak naiđu takvi dani kada vremenske prilike, uopšte, ne dozvoljavaju primenu ovakvog načina kalemljenja. Treba paziti da se i plemke, koje su reznice zelenog lastara sa jednim kolencem i delom lisne drške, ne isuše.
U drugim zemljama koristi se i metoda kalmeljenja kosi presek sa strane pri čemu se u stablo čokota ili korenov vrat ubacuje zaklišena plemka što srastanjem dovodi do menjanja sorte . Ipak, ovo nisu česti slučajevi.
Kako birati lastar?
Docent dr Predrag Božović kaže da kada je lozna podloga deblja od plemke, tada se primenjuje kalemljenje u procep, poluprocep ili kosi procep sa strane. Ako se radi kalemljenje prostim spajanjem ili sedlasto i obrnuto sedlasto, englesko spajanje sa jezičkom, lozna podloga i plemka trebaju da budu približno iste debljine da bi kambijumi lozne podloge i plemke došli jedan naspram dugog. Obično se biraju plemke debljine od 6-12 milimetara, a najpovoljnije su one od 8 -10 milimetara debljine.
Značaj kalemljenja za proizvodnju loznog sadnog materijala
Kada se govori o proizvodnji loznog sadnog materijala treba istaći da proizvođači moraju da teže ka njegovom što boljem kvalitetu. Zbog toga se mora voditi računa o fito-sanitarnom stanju matičnjaka loznih podloga i plemenite loze i korenilišta, pravilnom čuvanju reznica, higijeni u prostorijama rasadnika kako ne bi došlo do prenošenja izazivača bolesti, pravilnoj pripremi reznica, kalemljenju, stratifikovanju i ukorenjavanju kalemova. Za podizanje vinograda koristiti sertifikovane kalemove -sadnice prve klase.
Piše: Jasna Bajšanski
Fotografije: docent dr Predrag Božović