Kako je neshvatljiva, divna i misteriozna priroda! Kada čovek gleda biljke za mnoge od njih misli da su korov. Ali, ispostavilo se…štir, svinjača, repi, turčin, mačiji rep, lisičiji rep i dr. Različiti su nazivi za amarant. Ovaj lepotan privlačan je za oči i svakog baštovana, a cvet amaranta čuva najveću tajnu! Boginja smrti kod starih Slovena zvala se Mara. Amarant u bukvalnom prevodu znači „odricanje smrti“. Početno slovo „A“ i ime strašne boginje formiraju magičnu reč, koja ukazuje na besmrtnost. Nekada je amarant bio glavna hrana slovenskih naroda.
Zašto je Petar I brutalno zabranio gajenje amaranta?
Do reforme Petra I u staroj Rusiji, seljaci i ostali najamnici bili su dugovečni i odličnog zdravlja. Nažalost, Petar I zabranio je gajenje amaranta i upotrebu hleba od amaranta u ishrani. Time je uništio dugovečnost ljudi koja je tada bila zastupljena u Rusiji. Za početak, treba se podsetiti da je prema hrišćanskom postu, sistem čišćenja tela i postepeni prelaz sa jedne vrste hrane na drugu, počeo kao prirodni post, a vremenom je postao i religiozan, odgovarajući prirodnom radu i metabolizmu ljudskog organizma. U petrovskoj eri, ruska kuhinja izgubila je mnogo proizvoda uvodeći inostrane poljoprivredne proizvode i samim tim narušavajući racionalnu ishranu. Čuvene su reči izgovorene od strane Ivana Groznog 1580.godine:„Ako želite da osvojite zemlju-uvozite nečije tuđe proizvode; nastaće odliv energije, ljudi će se razboljevati, a bolesnim robovima lakše upravljati“. Petar-samozvanac, naredio je da se gaji krompir. Krompir, kao i duvan, pripada porodici Solanacea. Lišće, klice i sam zeleni krompir su otrovni. Zeleni krompir sadrži vrlo jake otrove, solanine, posebno opasne za zdravlje dece. Smatra se da je taj prelaz u načinu ishrane, kao i drugih epigenih faktora, uticao na smanjeni životni vek u carskoj Rusiji.
Zašto je Petar I zabranio gajenje te biljke i da se od nje pravi hleb? Nepoznato je, nažalost. I veoma je žalosno što se sve tako dogodilo, jer su, prestavši da jedu amarant, ljudi toga vremena mnogo izgubili. Što više naučnici istražuju ovu biljku, više zapanjujućih činjenica nauče. Jedinstvene kvalitete semena i ulja amaranta još 30-ih godina 20. veka istraživao je Nikolaj Ivanovič Vavilov, vodeći svetski i ruski genetičar onog vremena. Nažalost, posle njegove smrti, mnogi radovi su izgubljeni. Tek sada se društvo ponovo upoznaje sa ovim prirodnim isceliteljem! Naš tim sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, na čijem sam čelu, već početkom 90-tih godina 20.veka formirao je prvu banku gena i kolekciju amaranta na ovim prostorima i počeo je oplemenjivački i istraživački rad na ovoj drevnoj kulturi.
Biološke i agronomske karakteristike
Vrste roda Amaranthus L. pripadaju podfamiliji Amaranthoidae, familije Amaranthaceae (rod Caryophyllales) koja obuhvata oko 60 (-90) široko rasprostranjenih zeljastih biljaka, ređe niskih žbunova, dok samo u tropskom pojasu ima drvenastih formi. U flori naše zemlje prisutne su isključivo jednogodišnje zeljaste biljke sa uspravnim, uzdignutim ili poleglim stablom. Listovi su naspramni ili naizmenični, prosti, celi i bez zalistaka. Cvetovi su obično hermafroditni, ređe jednopolni, skupljeni u grozdaste, klasolike ili glavičaste cvasti sa 2-5 brakteola. Perijant je skoro uvek čvrst i suv, i izgrađen iz 4-5 slobodnih ili pri osnovi sraslih neupadljivo obojenih listića. prašnika 1-5, plodnik nadcvetan, jednook, sinkarpan iz 2-3 srasle karpele. Plod je čaura, ređe orašica, opnasta, retko sočna. Seme je sočivastog ili bubrežastog oblika i po pravilu sjajno.
Vrste roda Amaranthus naseljavaju različita poljoprivredna i rudimentirana staništa, pretežno u ravničarskim ili brdskim područjima. Pošto su izuzetno eskspanzivne, mnoge vrste ovog roda predstavljaju opasne korove (A. retroflexus, A. albus, A. blitoides, A. crispus, A. hybridus).
Kultivisane vrste roda Amaranthus L. se uslovno dele na pseudožitarice (A. cruentus, A. caudatus, A. hypochondriacus, A. mantegazzianus, A. paniculatus), povrtarske (A. tricolor, A. cruentus, A. spinosus, A. graecizans), krmne, lekovite, dekorativne biljke (A. caudatus, A. hybridus, A. hypochondriacus, A. molleros i A. paniculatus).
To je kultura koja je prilagođena različitim vrstama zemljišta, ali najbolje uspeva na plodnim, dobro dreniranim i dubljim zemljištima. Rasresita zemljišta s visokim sadržajem organske materije su idealna za postizanje visokih prinosa. Na rast i razvoj amaranta nepovoljno utiče niska pH reakcija zemljišta (manje od 5,3), dok najbolje rezultate postiže na zemljištima slabo kisele do neutralne reakcije. Amarant je kultura koji ima potrebu za svetlošću i podnosi jako sunce. To je biljka C-4 tipa fotosinteze i za rast i razvoj treba dosta svetlosti i toplote. Idealna biljka za organsku i ekološku proizvodnju, organske bašte, za hobiste i ljubitelje lekovitog bilja. Amarant traži plodored od najmanje tri godine. U organskoj proizvodnji koristi se amarant kao alternativna kultura, pa se na istoj parceli proizvodnja amaranta preporučuje nakon pet godina. Amarant se može uzgajati i kao drugi usev nakon pšenice, uljane repice ili soje.
Zbog dobre obskrbljenosti hranljivim materijama i dobre sposobnosti apsorpcije vode iz zemljišta, amarant ne zahteva velike doze đubriva. Šta više, đubrenje velikim količinama azota rezultira prekomernom proizvodnjom zelene mase, što daje poleganje i smanjenje prinosa zrna. U našim uslovima, zemljište koje sadrži dobre količine azota, su idealna za organski amarant, bez potreba za dodatnim đubrenjem. Inače, preporučene doze đubriva u proizvodnji zrna amaranta su puno niže u odnosu na intenzivan uzgoj drugih ratarskih kultura (kg/ha): N 20-40, P2O5 15-35, K2O. Prinos amaranta je dosta različit i zavisi od sorte, a posebno od količine padavina tokom vegetacije koja traje od 150-170 dana, tako da se prinos može kretati od 1,5 do 4,5 t/ha. Zavisno od sorte i agroekoloških uslova prinos zelene mase amaranta u fazi cvetanja kreće se od 21,5 do 42,3 t/ ha.
Introdukovane vrste amaranta
Amaranthus mantegazzianus
Stablo uspravno, skoro od osnove razgranato, visoko preko 250 cm. U donjem delu okruglo, najviše četvoroulasto, uzdužno izbrazdano, crveno obojeno ili svetlozeleno. Korenov sistem slabo razvijen, sa kratkim glavnim korenom i žiličastim bočnim korenovima. Listovi naizmenično raspoređeni, liska duga do 25 cm, izdužena ovalna, sa lica manje-više crvene boje, sa naličja zelena. Cvetovi grupisani u metličaste cvasti, nalaze se na vrhu stabla i bočnih grana, a cvasti uspravne i poluuspravne, raspoređene duž zajedničke osnove. Plod čaura, crvena, gola, poprečno se otvara, a seme blještavo crvene boje u prečniku oko 3mm.
Amaranthus molleros
Jednogodišnja biljka sa slabo razvijenim korenovim sistemom. Stablo visoko preko 150 cm, uspravno, uzduž izbrazdano, crveno obojeno, prekriveno kratkim dlakama, od osnove razgranato. Listovi dugi oko 20 cm, na licu goli, na naličju duž nerava dlakavi. Cvast crvena, metličasta, vršna (na vrhu stabla i bočnih grana), a cvetovi grupisani u klasiće duž zajedničke osnove. Plod čaura, ovalna, violet obojena, poprečno se otvara. Seme okruglo, do 3mm u prečniku, na početku bledo-žute boje, kasnije sjajno crne boje.
Piše: prof. dr Vladan Pešić, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
U narednom periodu na „Agroportal – znanje je moć“ čitaćete još o značaju amaranta u ljudskoj i ishrani životinja, njegovom blagotvornom uticaju na zdravlje, ekonomskoj isplativosti proizvodnje.