Biomasa je sveprisutna u našim ruralnim područjima. Njenim korišćenjem za proizvodnju električne ili toplotne energije stvaraju se nove dodatne vrednosti, novac cirkuliše na lokalnom ili regionalnom nivuo i na taj način doprinosi značajnom razvoju i boljim uslovima života u seoskim područjima, poruka je sa skupa SEE ENERGY- Connect & Supply II 2020 koji je organizovala Nacionalna asocijacija za biomasau „Serbio“.
-U našem Udruženju okupljamo poljoprivredne proizvođače, preduzetnike, privredna društva, nevladine organizacije i naučni sektor. Svi zajedno radimo i međusobno sarađujemo, svako ostvaruje sopstvene benefite u vlastitom poslovanju, a sve to reflektuje se kroz benefit društvene zajednice, rekla je Nataša Rubežić, predsednica Nacionalne asocijacije za biomasau „Serbio“ uz napomenu da je upravo ova tema okupila učesike dvodnevne Međunarodne investicione konferencije SEE ENERGY- Connect & Supply II 2020 koja je održana u Novom Sadu.
Obnovljivi izvori energije kreiraju nova radna mesta
U ime parnera ove Konferencije Milica Vukadinović, rukovodilac GIZ DKTI podsetila je da je saradnja sa Nacionalnom asocijacijom za biomasau „Serbio“ počela 2014. godine. U prvoj fazi fokus je bio na podizanju svesti ljudi obilaženjem partnera na lokalu i radom sa lokalnim samoupravama zajedno sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede, zaštite životne sredine i energetike jer do tada obnovljivi izvori energije nisu bili u centru ineteresovanja, a nije bilo ni dovoljno saznanja kako ih koristiti. Mnogo energije je utorošeno da se ključni partneri i poljoprivrednici, predstavnici asocijacija, institucija, akademske zajednice koji su imali priliku da slične projekte vide u Nemačkoj kroz studijska putovanja, povežu i da im se praktično omogući transfer znanja od nemačkih asocijacija i institucija.
-Jako nam je drago kada vidimo da u lokalnim samoupravama poput Priboja ili Pirota postoje realizovani projekti što znači da nije sve ostalo kao mrtvo slovo na papiru, u vidu studija i analize potencijala. U Vojvodini je mnogo više zastupljen biogas, kao tehnologija koja je donela i doprinela da se u značajnoj meri poveća udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj konačnoj potrošnji. Drago nam je da smo uspeli da naučimo i pružaoce usluga da bolje analiziraju izvodljivost takvog postrojenja. Primetili smo da način na koji su se donosile investicione odluke nije bio idealan. I zbog toga mora mnogo da se radi na poboljšanju kvaliteta na svim karikama u lancu. Obnovljivi izvori energije doprinose kreiranju novih radnih mesta u ruralnim sredinama i to nam je i bila zvezda vodilja, rekla je Vukadinovićeva.
Prema njenim rečima, inicijalni cilj u prvoj fazi bio je da se izgrade kapaciteti, a u drugoj fazi cilj je da se standardizuju ti projekti i modeli projekata koji su inplementirani za širu upotrebu i da se pojačaju organizacije kao što je „Serbio“, Udruženje „Biogas“ i ostale partnerske institucije. Dobra saradnja sa ministarstvima omogućava dobru koordinaciju subvencija i njihovo usklađivanje što bi pomoglo i najmanjim poljoprivrednim gazdinstvima do učestvuju u korišćenju obnovljivih izvora energije.
-Pristup obnovljivim izvorima energije treba da bude decentralizovan kako bi svim građanima bilo omogućeno da ih koriste jer je reč o dodatnom prihodu koji pomaže da se izniveliše situacija prihoda iz poljoprivrede, a što može da osnaži svakog pojedinačnog farmera, posebno u krizama kao što je ova koju je izazavao korona virus. Na taj način može se kreirati prihod koji pomaže održivosti celog sektora, istakla je Milica Vukadinović, rukovodilac GIZ DKTI.
Prvo pošumljavati, a onda koristiti šumsku biomasu
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević ovom priliko je rekao da, kada se priča o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije biomasa svakako zauzima primarno mesto.
-Mi kao društvo još uvek nismo iskoristili te potencijale ali raduje činjenica da smo se pokrenuli i da ima dobrih primera i na državnom nivou kada je u pitanju izrada strateških, planskih i drugih dokumenata ali i primera dobre prakse u relativno malim lokalnim sredinama koje su se odvažile da uđu u poduhvat korišćenja obnovljivih izvora energije i na taj način, kroz zaštitu životne sredine, stvaruju uslove za održivi razvoj. Jako bitno je da je Vlada Republike Srbije prepoznala potrebu da se više radi na korišćenju obnovljivih izvora energije i da se na taj način smanji upotreba drugih energenata, rekao je Stanojević i podsetio da je još 2013. godine donet Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije u kojem biomasa zauzima veoma značajno mesto.
Prema Stanojevićevim rečima u Vojvodini prednjače žetveni ostaci i oni iz stočarske proizvodnje, s’ druge strane u centralnom delu Srbije fokus treba staviti na šumsku biomasu. A, kako kaže, kada se govori o šumama treba konstatovati i pojavu koja nije za pohvalu i predstavlja višedecenijski problem, odnosno, da bi se koristila šumska biomasa, prvo treba pošumljavati. Ako se priča o Vojvodini, cilj je da 0,16 hektara po glavi stanovnika bude pošumljeno kako bi se ovaj region približio evropskom proseku. To znači da površinu pod šumama sa sadašnjih 150.000 treba povećati na 350.000 hektara, odnosno da se na 170.000 hektara podignu nove šume i zaštitni pojasevi. Sadašnja pošumljenost u Vojvodini je nešto iznad šest odsto teritorije i podići je na 14 odsto je veliki poduhvat koji će trajati godinama.
-Radujem se što će u Vojvodini biti formiran Budžetski fond za pošumljavanje. Ovog trenutka više od 17.000 hektara je spremno za podizanje šuma. Da bismo pošumili 1.000 hektara potrebno je više od 350.000.000 dinara. U skladu sa strateškim opredeljinjima republičke vlade veoma važan podatak je da se za ove namene poslednjih godina koriste i nacionalna budžetska sredstva ali i ona iz IPARD programa za upravljanje biomasom i drugim obnovljivim izvorima energije koja se reflektuju kroz mere investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, odnosno kroz Meru 1 i Meru 3 koja se odnosi na investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda, a veoma važna mera za ovaj aspekt je Mera 7 koja se prvi put pojavila ova godine i odnosi se na diversifikaciju poljoprivrednih gazdinstava u svrhu razvoja ruralnog turizma, rekao je Stanojević.
Zadruge moraju da prednjače u zaštiti životne sredine
Značaj korišćenja biomase u proizvodnji toplotne i električne energije sa aspekta zemljoradničkih zadruga, komentariosao je i Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog Saveza Vojvodine.
-Upotreba biomase izuzetno je značajna za naše zemljoradničke zadruge jer one imaju ostatke iz poljoprivrede. A zadruge moraju mnogo da rade na sebi kako bi obnovljive izvore energije iskoristile na najbolji mogući način. Zadružni sektor mora da gleda u budućnost i da uvek pravi dva koraka ispred drugih posebno kada govorimo o zaštiti životne sredine. Zemljoradničke zadruge kao pravna lica u boljoj su poziciji u odnosu na poljoprivredne proizvođače i sada je jedinstvena prilika da krenu u realizaciju projekata upotrebe biomase i solarne energije jer je to budućnost. Ali, ni ovde ne treba da izostane podrška države, rekao je Jovanov.
Konferencija u skladu sa nacionalnim merama Kriznog štaba
Valja napomenuti da je u skladu sa nacionalnim merama Kriznog štaba i merama grada Novog Sada, a u cilju suzbijanja pandemije COVIDA-19 konferencija SEE ENERGY- Connect & Supply II 2020 održana po poslednjim preporučenim preventivnim merama. Bila je podeljena u četiri sesije koje su održane u toku dva radna dana, uz poštovanje preventivnih mere bezbednosti protiv COVID-19 virusa. Registracija učesnika vršila se za svaku sesiju pojedinačno jer je maksimalnan broj učesnika po sesiji bio 30, što je poslednja doneta mera Kriznog štaba.
Svi učesnici konferencije imali su obavezu nošenja zaštitnih maski, koje je obezbedio organizator, upotrebu dezinfekcionih sredstava i poštovanje fizičke distance od 2 metra. Dezinfekcija prostora konferencijske i ketering sale vršila se pre i nakon završetka svake sesije.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski