Četiri najveća problema evropske poljoprivrede, i zašto EU ne može da se izbori sa njima?

 

Debate o poljoprivredi i hrani dostigle su nove dimenzije u prethodnoj godini – evo kako je poljoprivreda u Evropskoj uniji izgledala u 2023. i šta su bili njeni najveći izazovi.

Sve je više poteškoća u pokušajima da se EU izbori sa procesima donošenja odluka zasnovanim na konsenzusu, ali i uvozu iz Ukrajine i Zelenoj agendi. Podsetite se četiri ključna događaja u evropskoj poljoprivredi u 2023. godini.

 

 

ČITAJTE I: Nemačka smanjuje subvencije poljoprivrednicima, Velika Britanija ih povećava

 

 

 

1.Propast programa „Od farme do viljuške“

Na neki način, odluke vezane za hranu i poljoprivredu u 2023. više su primetne u onome što se nije dogodilo, nego u onome što jeste. Mnogi zakoni i reforme koje su bile planirane u okviru strategije „Od farme do viljuške“ nisu realizovani, ili su se „zaglavili“ u različitim fazama političkog procesa.

Regulativa koja jeste uspela da prođe fazu predloga, kao što je regulacija pesticida (SUR) i predlog liberalizacije novih tehnologije genoma, naišla je na prepreku u Evropskom parlamentu ili sa ministrima zemalja, jer su debate o poljoprivredi postajale sve polarizovanije.

Foto: Pixabay

Oba predloga i dalje su na stolu ali nije jasno da li će biti realizovana do kraja mandata. Sudbina SUR-a je naročito neizvesna, jer je Parlament glasanjem blokirao ne samo papir, već i dalje razgovore o njemu.

Mnogi elementi koje je Evropska komisija zamislila kao deo ove inicijative ostaju „nepredloženi“, jer EK ipak nije na sto stavila obećani Zakon o održivim sistemima hrane, kao ni reformu pravila o dobrobiti životinja.

2.Uvoz iz Ukrajine

Rat u Ukrajini i dalje traje i imao je veliki uticaj na poljoprivredni sektor. Gubici u 2022. procenjuju se na oko 36,9 miliona evra, a Brisel je podigao tenziju zbog poremećaja tržišta izazvanih rastom uvoza iz Ukrajine.

EU je odlučila da liberalizuje trgovinu sa Kijevom još u junu 2022, što je dovelo do porasta uvoza koji je oborio cene. Naročito su Mađarska, Bugarska, Poljska, Slovačka i Rumunija bile zabrinute zbog ovoga. Zbog toga je u maju uvedena privremena zabrana na uvoz iz Ukrajine.

Foto: Pixabay

Evropska komisija odlučila je da ne produžava ovu meru, ali su je Mađarska, Poljska i Slovačka jednostrano uvele na nivou zemlje, i traje i dalje. Ovaj potez smatra se kršenjem zakona EU, jer je trgovina ekskluzivna kompetenca Evrope. Problem se proširio na živinu, jaja i šećer, a Komisija insistira da trgovina dobro teče, mada priznaje da postoji „određeni rizik“ da će uvoz oboriti cene i ugroziti lokalnu proizvodnju.

3.Zajednička poljoprivredna politika (CAP)

Reforma je stupila na snagu u januaru, ali je debata o budućnosti evropske poljoprivrede već u toku, tri godine uoči očekivanog predloga Komisije za naredni period (2028-2034).

Mnoga pitanja pokrenuta su nakon što je EU preduzela korake da ubrza pristup Ukrajine bloku. Neki smatraju da bi efekat globalnog poljoprivrednog moćnika, kao što je Ukrajina, koji dobija subvencije od EU, bio problem.

Foto: Pixabay

Komesar za poljoprivredu EU, Januš Vojčičovski, predložio je da se isplate u okviru CAP-a ograniče. Ali mnogi u Nemačkoj iznova i iznova traže detaljnu reformu CAP-a, koja bi isplate usmerila ka delatnostima opšteg dobra kao što su zaštita okoline i biodiverziteta.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook 

 

 

 

4.Uzbuna oko bezbednosti hrane

U martu, studija o medu uvezenom u EU utvrdila je da je skoro polovina ovog proizvoda lažna, i prepuna dodatih sirupa. Evropski parlament nedavno je pozvao na stroža pravila za označavanje meda. Ali u istom mesecu, agencija za bezbednost hrane EFSA pronašla je deset supstanci koje izazivaju rak u mnogim visokoprerađenim namirnicama u Evropi i zaključila da predstavljaju „zdravstvenu opasnost“.

Foto: Pixabay

Komisija je u 2023. odlučila i da ponovo odobri korišćenje herbicida glifosata, koji se najviše koristi u EU, ali izaziva i najviše debata. EFSA i evropska agencija za hemikalije ECHA nisu „podigle kritični nivo zabrinutosti“ oko korišćenja glifosata. Ali kritičari su podvukli da je EFSA utvrdila „propuste u podacima“ koji možda ukazuju na veći rizik po ljudsko zdravlje i životnu okolinu.

Izvor: EURACTIV/B.Z.J.