Da li će zbog klimatskih promena nestati šampanjac?

Uprkos tome što često vina sa mehurićima bez izuzetka zovemo šampanjcem, to po pravilima industrije nije tačno.

Da bi penušavo vino zaslužilo naziv „šampanjac“, bitno je da vodi poreklo iz istorijske oblasti Šampanja na severoistoku Francuske. Na ovom prostoru preko 16 hiljada vinara gaji tradiciju proizvodnje čuvenih vina sa mehurićima.

 

 

ČITAJTE I: Pergola – formiranje i gajenje vinove loze

 

 

 

Za pravljenje šampanjca koriste se većinski tri sorte grožđa – chardonnay, pinot noir i pinot meunier, kojima, kao i stotinama drugih, preti nestanak, pokazuju projekcije utemeljene na veštačkoj inteligenciji koje je preneo CNN.

Foto: Pixabay

Naime, već do sredine veka, ove popularne sorte grožđa mogle bi potpuno da izumru zbog rastućih temperatura, navode iz startupa ClimateAI.

U predviđanju budućnosti šampanjca i drugih penušavih vina, njihovi istraživači oslanjaju se na stotine globalnih klimatskih modela, satelitskih snimaka i podataka sa terena, piše Klima 101.

Čak i da šampanjac ne doživi ovako sumornu sudbinu, njegov ukus bi mogao da se promeni.

Foto: Pixabay

Grožđe je veoma osetljivo na lokalne vremenske prilike, a zagrevanje vodi ranijim berbama koje dalje mogu da utiču na odnos kiselosti i šećera u voću.

Jedan od faktora rizika jeste i skoro trostruko veća izloženost Šampanje sušama, koja se prognozira do 2050, ali i veća opasnost od obilnih padavina, mraza i vrućina koji takođe mogu da desetkuju prinose.

Foto: Pixabay

Poteškoćama u vinarskoj proizvodnji svedočimo već sada i to ne samo u Šampanji. Svet je prošle godine proizveo najmanje vina u poslednjih šezdeset godina, otkriva izveštaj Međunarodne organizacije za lozu i vino.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

 

 

 

Nezavidnom stanju doprineli su, kako se navodi, vremenski ekstremi pogoršani klimatskim promenama.

Ali nad našim budućim enološkim navikama nadvija se još veći znak pitanja: ako globalno zagrevanje dostigne 2 °C, područja za uzgoj vinove loze mogla bi da se smanje za 56%.

Izvor: Euraktiv