19 oktobra, 2020

Da li poljoprivreda Srbije sve više liči na poljoprivredu hobista?

Pre svega, ovaj članak nije za velike poljoprivrednike na vrhuncu karijere, već za neke od  malih vlasnika zemlje. Nedavno sam razgovarao sa prijateljem iz Kovina i on je nazvao svog komšiju „poljoprivrednikom iz hobija“. Uverio sam ga da ovo ne radi iz zabave, već da je kupio farmu da bi povratio ulaganje i zaradio, a ne radi zabave.

Međutim, istina je da u svetu postoji mnogo ljudi koje bi se mogli nazvati „hobi“   poljoprivrednicima, pa i kod nas u Srbiji. Nekada, sedamdesetih i osamdesetih godina sada već prošlog veka, većina ljudi radila je u društvenim i državnim firmama u gradovima. Veliki broj njih imali su posed na selu, a većina tadašnjih „farmi“ mogla se smatrati farmama i gazdinstvima za dodatni prihod. I živelo se dobro. Sa dve krave moglo se  školovati dete u velikim univerzitetskim centrima. Tadašnji sistem to je omogućavao, a postojeći model uređenja definitivno je srušen 5.oktobra 2000.godine, dok ovaj sadašnji još uvek nije izgrađen, osim što u mnogim segmentima liči na neoliberalni sistem. To nije ekonomski pojam, ali prema nekim definicijama „farma iz hobija“ je mala farma koja se održava bez očekivanja da će biti primarni izvor prihoda. Nije problem nazvati se hobi farmom, osim ako vas poreska uprava tako zove, kažu kolege iz SAD. Oni imaju pravila koja uređuju bilo koji posao koji smatraju „hobijem“, uključujući i farme. Ako preduzeće postoji radi ostvarivanja profita, tada se gubici od tog poslovanja mogu odbiti u odnosu na druge oblike prihoda – poput zarada. Ako se preduzeće ne bavi profitom, njegovi gubici se ne mogu odbiti. Konkretno u SAD-u, ako ste gazda koji radi negde sa punim radnim vremenom, daleko od farme, trebalo bi da budete svesni  posebnih propisa vladine Službe za unutrašnje prihode. Trebalo bi da se upoznate sa „pravilima poljoprivrede iz hobija“ Odeljka 183 Zakona o unutrašnjim prihodima, koji kaže – da vam vlada neće dozvoliti da bilo koji gubitak nastao iz hobija ili aktivnostima koji kod vas dovode do zadovoljstva potražite kao nadoknadu na ostali oporezivi dohodak.

Ovaj odeljak je kreiran Zakonom kako bi odvratio pojedince od kupovine neprofitabilnih nekretnina za otpis poreza. Međutim, ima nade za dobronamernog poljoprivrednika sa pola radnog vremena. Ako vladi možete jednostavno da prikažete  motiv profita, biće vam dozvoljeno da odbijete poljoprivredne gubitke od vašeg nepoljoprivrednog prihoda. A najbolji način da pokažete motiv zarade je da imate evidenciju neto prihoda od vaših poljoprivrednih aktivnosti tokom određenog vremenskog perioda. Međutim, to možda neće biti lak zadatak za muškarca, ženu ili porodicu koja tek započinje sa formiranjem poljoprivrednog gazdinstva.

Kao pomoć takvim poljoprivrednicima u SAD, važi porezno pravilo „dve od pet godina“ doneto još 1969. godine i revidirano 1976. Uredba omogućava poljoprivredniku ili preduzetniku da honorarno izabere petogodišnji period u koji pokazuje sposobnost stvaranja profita. Nakon što pokaže da ima motiv za zaradu izlaskom „na crno“ za bilo koje dve od pet uzastopnih godina, tada se pretpostavlja da se bavite tom delatnošću. Nakon toga, Poreska uprava snosi teret dokazivanja u vezi sa bilo kojom povezanom optužbom koja se može pokrenuti protiv vas. (Inače, ako se vaša poljoprivredna delatnost sastoji od gajenja industrijskog bilja, obuke kroz radionice, prikazivanja rasa ili trkačkih konja … imate sedam godina da pokažete dve godine profita.)

Zašto se bavimo ovakvom analizom!? Pa iz razloga da u ovim lutanjima veoma dugog tranzicionog perioda, koji traje punih 20-25 godina, ukažemo na modele koji u jednom trenutku mogu biti aktuelni i kod nas ako oni koji kreiraju poslovnu politiku, posegnu za sličnim primerima, a rekoh da kod nas ima mnogo elemenata neoliberalnog kapitalizma (za mene i mnoge prevaziđenog modela sa značajnim štetnim posledicama na ekonomiju, društvo i čoveka kao pojedinca). Ipak su SAD još nosioci neoliberalnog kapitalizma i ako pokušavaju da se rečima odgovornih pojedinaca otrgnu od tog modela. Pošto naši savremeni farmeri trpe velike pritiske, od uvoza bez kontrola i po damping cenama sve poljoprivredne proizvode iz EU, a u isto vreme bez dovoljne podrške za izvoz naših proizvoda, bez podrške banaka na nivou prihvatljivih kamata i kamatnih stopa, i uspostavljanju uglavnom monopolističkih, a na štetu farmera, a vrlo retko zadružnih i korporativnih povezivanja, koje mogu biti jedino prihvatljiva za seljaka, želimo da ih upoznamo sa mogućim modelima neoliberalnog modela poslovanja i sistema u poljoprivredi.

Dakle, poreska uprava u SAD će obično uzeti u obzir sledeće faktore kada prosuđuje hoće li vas osporiti ili uvažiti vaše navode da niste farmer “hobista“:

1. Način na koji poreski obveznik obavlja svoju poljoprivrednu aktivnost. Da li je to poslovno? Da li se vode detaljne finansijske evidencije? Da li su te evidencije odvojene od evidencija ličnih finansijskih aktivnosti?

Poreska uprava će takođe zabeležiti sve strategije koje ste koristili u pokušajima da ostvarite profit. Revizor može dozvoliti gubitak samo ako mu se učini da su vaše aktivnosti „u pripremnoj“ fazi za obavljanje delatnosti umesto da predstavljaju „tekuće“ poslovanje.

2. Vreme i trud koji poreski obveznik „troši“ u poslu. Naravno, mogućnost da pokažete da ste svom hobiju posvetili impresivnu količinu menadžerskog vremena i fizičkog rada ide vam u korist.

3. Stručnost poreskog obveznika ili njegovih savetnika i saradnika. Pažljivo će se odmeriti stepen vašeg iskustva u poljoprivredi. (Ako niste iskusni, možete razmotriti mogućnost angažovanja profesionalnog menadžera ili konsultanta koji će dati kredibilitet vašem zahtevu.)

4. Potraga za saznanjima poreskog obveznika u vezi sa njegovom ili njenom poslovnom aktivnošću. U vašu korist biće vam neprekidni napor da se edukujete kako u proizvodnoj praksi, tako i u tehnikama upravljanja. Vaš agent može predložiti odgovarajuće   publikacije, kurseve i poslovne sastanke za unapređenje vaše konkurentnosti.

5. Prebivališta ili povremeno prebivalište poreskog obveznika na farmi ili u njenoj blizini … ali, iako agent Unutrašnje kontrole ima u vidu činjenicu da je vaše lično prebivalište na farmi dok je vaše primarno zanimanje van farme može napisati prijavu, pa ne bi trebalo da se zanemari i ovaj faktor.

Ništa ne zamenjuje zapise

Naravno, poljoprivreda nije jedina delatnost u SAD obuhvaćena Zakonom o „hobi“ propisima. Mnoge profesije sa skraćenim radnim vremenom imaju elemente zadovoljstva i hobija, a mogu biti i profitabilne…

Šta je potrebno da se neko nazove „gospodinom farmerom“ i gde je u ovoj klasifikaciji srpski poljoprivrednik, uskoro ćete čitati u nastavku ovog teksta

Autor: Prof.dr Vladan Pešić

Kolumnista  AGROPORTAL-a

Foto: Pixabay

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *