PSS “Institut Tamiš” iz Pančeva zajedno sa Semenarskom asocijacijom Srbije, a pod poroviteljstvom Ministarastva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede završilo je projekat u čijem fokusu je bila upotreba sertifikovanog semena. Naziv projekta je “Kreiranje strategije povećanja upotrebe sertifikovanog semena u Republici Srbiji i podizanje svesti poljoprivrednih proizvođača o značaju korišćenja sertifikovanog semena, proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, uz poštovanje principa održivosti.
Kako kaže dipl.inž. Maja Sudimac iz PSS „Institut Tamiš“ iz Pančeva, poljoprivredni proizvođači nesertifikovano seme koriste veoma često i iz njihovog ugla to je vid smanjenja troškova proizvodnje ali, to je samo kratkoročna dobit. Ovaj projekat govori o dugoročnim posledicama koje moraju biti sagledane sa svim kvalitetima i vrednostima koje nosi sertifikovano seme.
Projakat je započet anketom koja govori o strukturi uključenih gazdinstava, koliko anketiranih proizvođača koristi sertifikovano seme ili ono sa tavana kod proizvodnje određene biljne vrste – pšenice, soje i lucerke. Anketom je obuhvaćeno 2.101 gazdinstvo. Najveći broj anketiranih gazdinstava obrađuje do 50 hektara zemlje kada je o pšenici reč, a dominirala su gazdnistva sa manje od 5 hektara i 5-10 hektara obradive površine. Rezultati ankete pokazuju da 62,5 odsto gazdinstava od ukupnog broja uzoraka koriste 100 odsto sertifikovano seme pšenice i to najviše poljoprivrednici koji obrađuju 50-100 hektara, 4,4 odsto poljoprivrednika uopšte ne koristi sertifikovano seme i to su poljoprivrednici iz kategorije do 10 hektara, odnosno manje od 5 hektara. Od ukupnog broja gazdinstava koja obrađuju više od 100 hektara, polovina koristi 100 odsto sertifikovano seme dok ga druga polovina upotrebljava1-20 odsto. Manji broj proizvođača koristi 21,4 dok mali broj njih 41,6 odsto ili uopšte ne koristi sertifikovano seme.
Kod gazdinstava koja koriste seme sa tavana 87,1 odsto seje sopstveno proizvedeno seme dok 18,3 odsto kupuje seme sa tavana. U ovo istraživanje uključeni su svi regioni Republike Srbije.
-U istraživanju setve soje, pomogle su nam kolege i kolegenice iz ostalih savetodavnih službi, najviše anketiranih bilo je u kategoriji proizvođača koji obrađuju do 50 hektara, a domonirala su domaćinstva sa 11-50 hektara površine. Više od polovine, odnosno 52,3 odsto gazdinstava koriste 100 posto sertifikovano seme soje i to najviše poljoprivrednici koji obrađuju do 50 hektara dok 11,2 odsto uopšte ne upotrebljava sertifikovano seme i to su poljoprivrednici iz kategoriji 5-50 hektara ili više od 100 hektara. Najveći broj gazdinstava koja obrađuju više od 100 hektara koristi 21,4 odsto sertifikovanog semena, a veoma mali broj u potpunosti. Sopstveno seme koristi 82,7 odsto poljoprivrednika, a ostatak kupuje seme sa tavana, objašnjava Sudimčeva.
Kada se govori o lucerki, ona kaže da je najveći broj anketiranih domaćinstava bio u kategoriji 11-50 hektara, a 75,6 odsto njih izjasnilo se da koristi sertifikovano seme i to najviše poljoprivrednici koji obrađuju više od 50 hektara. Iz kategorije 5-50 hektaa 13,4 odsto proizvođača uopšte ne korisit sertifikovano seme. Kod gazdinastava koja upotrebljavaju seme sa tavana 43,3 odsto koristi sopstveno seme dok čak 56,7 kupuje seme sa tavana.
Dipl.inž. Maja Sudimac, PSS „Institut Tamiš“ Pančevo
-I ako ovo izgleda kao skup nabacanih podataka svi naši podaci biće predstavljeni grafikonima i poataće deo sajta, izveštaja, publikacija. Institut „Tamiš“ nije slučajno izabran za učešće u ovom projektu. Njegovo ogledno dobro predstavlja reprezentativan primer korišćenja sertifikovanog semena. Godinama unazad ovde se postavljaju ogledi koji upravo dokazuju da upotreba i primena svih agrotehničkih mera dovode do željenih rezultata. Zbog toga ovde ne postoje nepredviđene okolnosti i velike oscilacije prinosa. To potvrđuje i činjenica da je ove godine, bez obzira na klimatske uslove i sve vremenske nepogode, ostvaren dobar prinos. Reč je o skupu agrotehničkih mera koje se ovde primenjuju, od plodoreda, preko pripreme zemljišta do izbora semena i same setve, objašnjava naša sagovornica.
Ove godine u ogledu je bilo 117 hibrida kukuruza. Sve ono što je u našoj zemlji prisuno na tržištu ili će biti prisutno kao potencijalno interesantna sorta, na oglednom polju se nalazi u okviru makroogleda. Poljoprivredni proizvođači mogu videti njihove osobine u toku proizvodnje kao i rezultate objavljene u biltenu, počev od prinosa do svih drugih parametara kvaliteta.
Ove godine postavljen je ogled koji je trebao da pokaže razlike između setve sertifikovanog i nesertifikovanog semena soje. Mnoge razlike ne mogu se uočiti golim okom i zbog toga su potrebni neki drugi parametri analize koji će i stručnjacima i primarnim proizvođačima približiti zašto i kako dolazi do razlika. Korišćeni su parametri, pravilnici i testovi koji se koriste za ocenjivanje sorti kojima se „Institut Tamiš“ rukovodi kada radi analize za institucije, kompanije i međunarodne sisteme.
Analizorani su visina do prvog sprata, visina cele biljke, broj mahuna i broj zrna, odnosno prosečna vrednost svih ispitivanih parametara između sertifikovanog i nesertifikovanog semena. Sve je išlo u korist deklarisanog semena. Statistički značajne vrednosti pokazale su da su razlike bile u broju spratova na lokalitetu Pančevo i broju zrna na lokalitetu Kać. Značajna razlika postoji u i u sadržaju ulja u korist deklarisanog semena. Masa 1.000 zrna takođe pokazuje značajnu razliku između deklarisanog i nedeklarisanog semena.
-Kada kažem da mi gledamo dugoročno na posledicu upotrebe sertifikovanog semena, a naročito kada je soja u pitanju, ovaj projekat imao je jedan od najvažnijih benefita. Tokom istraživanja utvrdili smo prisustvo patogena čije prisustvo do sada nije bilo potvrđeno na našim prostorima. Analizom nesertifikovanog semena u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu nakon zajesavanja na podlogama i proverama i stručnjaci sa fakulteta su posumljali da se radi o patogenu koji je prisutan u svetu ali se nije pojavljivao na našim prostorima. Urađene su opsežne analize u laboratoriji prof.dr Branke Krstić i nakon sekvencioniranja gena i PCR analiza potvrđeno je da je reč o patogenu na koji se sumnjalo, objašnjava dipl.inž. Maja Sudimac.
