Voće i povrće, cveće i ukrasno bilje, kombinovani usevi, stočna hrana, zelena kafa i čajevi, goveda i ovce, mlečni proizvodi, svinje, živina, pastrmka, losos i druge salmonidne ribe, škampi, pangasius, som – dele se u tri GlobalGAP kategorije pri standarizaciji. Tu se misli na biljnu i stočnu proizvodnju i akvakulture. A šta je GlobalGAP? Od svih standarda u primarnoj i sekundarnoj poljoprivrednoj proizvodnji Evropske Unije, prvo i najvažnije mesto zauzima EUREPGAP. Ovaj standard propisuje uslove proizvodnje, mehanizme inspekcije i sertifikaciju proizvoda, a pošto je prevazišao okvire EU i postao globalan zahtev u skoro svim trgoviniskim lancima za poljoprivredne proizvode, koristi se i pod imenom GlobalGAP.
Ovaj standard se dobrovoljno implementira u stočarskoj, ratarskoj, povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji. Ipak, on danas predstavlja imperativ kvaliteta. Nastao je sa ciljem da potrošaču pruži informaciju na koji način je proizveden određeni poljoprivredni proizvod.
ČITAJTE I: Da li upotreba nedeklarisanog semena zaista smanjuje troškove proizvodnje?
Industrijalizacija poljoprivredne proizvodnje, upotreba aditiva, hormona, pesticida, antibiotika i sličnih sredstava, izazvala je nezadovoljstvo potrošača i gubitak poverenja u institucije zadužene za kontrolu bezbednosti hrane u Evropskoj uniji. Ovo je trgovcima donelo probleme. Njihovo rešenje Evropska asocijacija distributera i trgovaca na malo videla je u izradi dokumenta Global G.A.P čijom primenom bi na najbolji način zaštitila zdravlje svojih potrošača koji imaju jasne zahteve prema trgovcima, a samim tim i prema proizvođačima.
Oni žele da znaju ne samo odakle potiče proizvod kojeg kupuju, već i njegovu zdravstvenu ispravnost. Razlozi su opravdani jer je evidentan veliki uticaj “zagađenja” na poljoprivrednu proizvodnju, a samim tim i na zdravlje ljudi. Sve što potrošači žele da znaju u potpunosti se može iščitati na svakom proizvodu koji proizilazi iz procesa koji su sertifiokovani pod GlobalGAP-om koji se naziva i Standardom dobre poljoprivredne prakse.
“Ariljka malina” putuje svetom zbog prepoznatog kvaliteta
A dobroj poljoprivrednoj praksi pribegava i Složena zadruga “Naši voćari” iz Arilja koja od 2018. godine okuplja pet zemljoradničkih zadruga i 250 porodica. Prema rečima njenog direktora, Boža Jokovića,nedostatak malina na svetskom tržištu možemo iskoristiti u svoju korist. Pogon ove zadruge za preradu je u funkciji, operativno radi sa 200-300 tona malina, kupina i jagoda godišnje. Finalizacijom se dobija proizvod sa dodatom vrednošću i to je budućnost. Brend „Ariljska malina“ ima zaštitu geografskog porekla.
-Voće se prerađuje u premijum sokove – 100% voće bez dodatka šećera, aditiva i konzervansa, a zadruga takođe proizvodi i kompote i džemove. Sveža, konzumna malina do sada je plasirana na tržište Beograda. Slatki program se plasira na domaće trpeze, u nekoliko trgovinskih lanaca i određeni broj eminentih beogradskih restorana. Zamrznuti program prodajemo izvoznicima koji ih dalje plasiraju u zapadnu Evropu, SAD, Kanadu, Japan…, objašnjava Joković.
On napominje da Složena zadruga „Naši voćari“ ima GlobalGAP i on je jedan od glavnih razloga zbog kojeg je tržište prepoznalo kvalitet “Ariljske maline”.
Kako se poštuju standardi GlobalGAP-a?
Ovaj standard detaljno prati proces proizvodnje u kojoj se poštuju načela kao što su briga o okolini, a to podrazumeva minimalan uticaj na nju, zdravlje životinja, integrisana poljoprivredna proizvodnja, briga o higijeni u rukovanju prehrambenim proizvodima, poštovanje opštih zahteva zdravlja i sigurnosti zaposlenih u poljoprivredi i poštovanje posebnih normativa u postupanju s radnicima tokom proizvodnje.
Boban Petrović iz sela Bogojevce kod Leskovca kaže da je ove godine imao veoma uspešnu proizvodnju jagoda na 5 hektara. On smatra da je jednako značajno i zapadno i istočno tržište jer se pokazalo da su i Rusija i Ukrajina veliki potrošači i svi viškovi jagoda iz Grčke, Albanije i Turske završavali su upravo u ovim zemljama. Sada su se, kako kaže, sve ove količine našle na tržištu EU i „pred golom je velika gužva“.
-Siguran plasman obezbedio sam preko jedne strane kompanije iz Francuske koja ima i firmu u Srbiji. Da bi moje jagode završile na stranim tržištima uveo sam i Standard dobre poljoprivredne prakse GlobalGAP. U skladu sa Pravilnikom o poštovanju principa GlobalGAP-a postavljena je ograda oko jagodnjaka koja sprečava pristup životinjama i ljudima kako ne bi u zasad uneli patogene preko obuće, odeće ili alata. Tablom je označen ulaz kroz koji je dozvoljen pristup samo radnicima i eventualno najavljenim gostima uz obavezno poštovanje zdravstveno-higijenskih mera, objašnjava Petrović.
Prema njegovim rečima, radnici moraju da prođu jednonedeljnu obuku o zdravstveno-higijenskim i manipulativnim merama rada sa usevom – od sadnje, preko nege do berbe. Takođe je obavezno za sve operacije i fenofaze biljaka voditi radne knjige u koje se unose osnovni podaci manipulativnih radnji, a u posebnom odeljku čuvaju se deklaracije o sadnom materijalu i preparatima koji se koriste tokom nege zasada.
-Sladišni prostor kao i prostor za čuvanje alata su propisno označeni, kao i prostor za odmor i ishranu radnika. To se odnosi i na toalete i na mesta za pranje ruku. Prilikom berbe svaka partija predstavlja svaku sortu ubranu u dnevnom vremenskom intervalu i označava se posebnim brojevima, a radi poštovanja principa sledljivosti, kaže ovaj proizvođač.
Inokupcima Standard dobre poljoprivredne prakse garantuje kvalitet
GlobalGAP – sistem menadžmenta u poljoprivredi i primarnoj proizvodnji hrane, ključna je referenca za dobru poljoprivrednu praksu na globalnom tržištu koja prati zahteve potrošača u poljoprivrednoj proizvodnji. Njegov cilj je jačanje poverenja kod kupaca sa aspekta kvaliteta i zdravstvene ispravnosti poljoprivrednih i drugih primarnih proizvoda kao i smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu dosadašnjim načinom poljoprivredne proizvodnje, sigurnosti zaposlenih u poljoprivrednoj proizvodnji i uzgoja životinja.
Sa namerom da unapredi svoje poslovanje i kontrolu svojih proizvodnih procesa, a sve u cilju proizvodnje i prodaje zdrave i bezbedne hrane i OZZ “Agronom” Despotovo Pivnice je u celu povrtarsku proizvodnju zasnovanu na 400 hektara zadružne i zemlje zadrugara osnivača, implementirala tri sistema kontrole kvaliteta i porekla proizvoda, uključujući i GlobalGAP. Direktor ove zadruga, Duško Mijić, kaže da je ovaj sertifikat izuzetno značajan u povrtarskoj proizvodnji jer daje prednost na tržištu u odnosu na manje proizvođače povrća, a kupci ga prepoznaju. Na osnovu GlobalGAP-a ova zadruga je i dobila pozive od inokupaca.
-Danas “Agronom” ne prodaje povrće samo na domaćem tržištu i to prevashodno marketima poput Lidla, Amana, Univerexporta, Darkoma i ostalim trgovinskim lancima. Naše povrće je prisutno i na tržištima okolnih zemalja. Najveći kupac našeg crnog luka i krompira je Bugarska. Sem ove zemlje izvozimo i u Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, Rumuniju, a u godinama kada nema dovoljno ovog povrća, uvozi ga i Mađarska, kaže Mijić.
Sem toga, povrće ove zadruge svoje kupce ima i u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Potrošači zahtevaju sledljivost
Svi trgovci svežih poljoprivrednim proizvodima na malo u EU, zahtevaju da njihovi dobavljači budu usklađeni sa najvišim nacionalnim ali i globalnim zahtevima sigurnosti prehrambenih proizvoda i pozitivnom praksom u proizvodnji. Sve veći broj potrošača zahteva i proizvode “sa niskim ekološko-socijalnim uticajem” – garancijom kvaliteta. Ova praksa je sve zastupljenija i kod nas.
To znači da proizvodnja danas mora odgovoriti na sve veće zahteve potrošača kada je u pitanju sigurnost proizvoda, njihova zdravstvena ispravnost ali i ekološka i društvena svest. Uvođenjem GlobalGAP-a s’ jedne strane se omogućava čvrsta ugovorna osnova za lakši pristup proizvođača tržištu i s’ druge strane, potpuna sledljivost proizvoda za potrošača od police u trgovini pa do njive na kojoj sve i počinje. Ovakva doslednost stvara simbiozu proizvođača, trgovca i potrošača, a samim tim dugoročno garantuje prodaju poljoprivrednih proizvoda i pruža mogućnost rasta i novih planova proizvodnje.
Kako do GlobalGAP-a?
Prilikom sertifikacije, proizvođači se opredeljuju za neku od sledećih opcija:
-Pojedinačna sertifikacija poljoprivrednog proizvođača,
-Grupna sertifikacija udruženja poljoprivrednih proizvođača (“PMO” ili druga kooperativa ili zadruga) koji su uveli GlobalGAP sistem menadžmenta,
-Predstavljaju pojedinačnu, odnosno grupnu sertifikaciju po tzv. „ benchmarking “ metodu.
Postupak sertifikacije Global GAP-a podrazumeva posetu ocenjivača koji utvrđuje usaglašenost sa njegovim zahtevima, predlaže inovativne ideje u pogledu ispunjenja zahteva i predlaže mere za unapređenje. Sertifikat delom služi za komunikaciju između proizvođača i trgovaca, gazdinstva koja proizvode više proizvoda se redovno proveravaju jednom godišnje i eventualno, u retkim slučajevima moguće su dodatne nenajavljene posete. Sertifikacija se odnosi na registrovane površine i proizvode individualnog proizvođača ili grupe proizvođača i zadruge, a sertifikat važi godinu dana.
GlobalGap se sastoji od seta dokumenata koje je neophodno primeniti u proizvodnji – Generalne odredbe, Kontrolne tačke, Usklađenost kriterijuma i Kontrolna lista. Protokoli se mogu unapređivati i dorađivati.
GlobalGap sertifikaciju vrši više od 100 nezavisnih i akreditovanih sertifikacionih tela u više od 80 država širom sveta. Sertifikat je dostupan za sve poljoprivredne proizvođače koji iskažu volju da uvedu Standard dobre poljoprivredne prakse, a naši proizvođači uglavnom koriste ispostave velikih sertifikacionih kuća, iz pojedinih zemalja u okruženju poput Austrije, Mađarske, Italije, Grčke i Bugarske. Sedište Asocijacije sertifikacionih kuća za GlobalGAP je u nemačkom gradu Kelnu gde se i nalazi centralni registar svih akreditacija.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: J.B. Unsplach i Pixabay