Jedna od glavnih povrtarskih kultura koja se seje u julu je kornišon i on je tzv. drugi ili poststrni usev. Najpogodiji predusevi za proizvodnju ovog krastavca su grašak, grahorica, rani krompir, a od strnih žita najviše mu pogoduje ječam koji se i prvi žanje. Glavni preduslov za uspešnu proizvodnju kornišona je navodnjavanje. Može se gajiti direktnom setvom ili iz rasada. Optimalni rok za setvu kornišona je do 20. jula i svako smanjenje tog roka dovodi i do smanjenja prinosa jer se skraćuje period povoljnih uslova za gajenje, samim tim skraćuje se i period berbe. Zbog specifičnih vremenskih prilika ovog proleća i kašnjenja setve za oko dve sedmice i poststrna setva će biti pomerena za isto toliko vremena. Upravo iz ovih razloga poljoprivrednici su proizvodnju kornišona u julu mahom zasnovali iz rasada, a samo na malim površinama je obavljena direktna setva. O tome koje uslove treba ispuniti i šta je sve potrebno uraditi da ova proizvodnja bude uspešna, razgovarali smo sa dr Radišom Đorđevićem, selekcionerom Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke.
-Da bi se stiglo do dobrog i kvalitetnog roda, što je i krajnji cilj svakog proizvođača, neophodno je valjano uraditi predsetvenu pripremu koja podrazumeva oranje na dubini 20 centimetara, tanjiranje i unos određene količine mineralnih đubriva. Za ostvarivanje optimalnih prinosa potrebno je uneti po hektaru 100-150 kilograma azota, 100-120 kilograma fosfora i 200-250 kilograma kalijuma. Količine đubriva zavise od plodnosti zemljišta i predkulture. Ako je preusev bio iz familije Fabaceae u koju spadaju graškovi, neke grahorice, koji su azotofiksatori, on nadoknađuje deo neophodnih hranljivih materija, kaže Đorđević i napominje da se celokupna količina fosfora, kalijuma i polovina azotnih đubriva uvek unose u pripremi zemljišta uoči i tokom setve.
Prema rečima ovog stručnjaka, korekcija hraniva radi se tokom vegetacije pa se tako preostala količina azota unosi u tom periodu. Biljke mogu da se prihranjuju više puta. Tokom desetak dana nakon nicanja u direktnoj setvi, prihrana se može uraditi dva puta.
-Kako kornišoni napreduju, tokom plodonošenja, a u procesu intenzivne proizvodnje špalirnog reda, putem sistema „kap po kap“, hranljive materije unose se po potrebi. Fosfor utiče na ukorenjavanje i na formiranje većeg broja cvetova, a kalijum na zametanje i pravilno formiranje plodova. Najbolje temperature vazduha za pravilan rast i razvoj biljaka su od 28 do 32 stepena, a pri dužini dana, što je takođe veoma važno, od 10 do 12 sati. Da bi se ispoljili svi kvaliteti hibrida koji se gaji, pH vrednost zemljišta mora biti iznad 6, kaže dr Radiša Đorđević.
Kornišoni se seju na međurednom rastojanju od 70 do 100 cm, dok je rastojanje između biljaka 10-20, pa čak i 25 cm. Ovo povrće bolje se gaji ako ima oslonac. Naš sagovornik objašnjava da to znači da se podižu stubovi na koje se, na 10-ak cm od zemlje kači mreža za koju se biljke same hvataju. Mreža kornišonima obezbeđuje više svelosti, što je izuzetno bitno, bolja je prohodnost vazduha čime se smanjuje mogućnost za pojavu bolesti i štetočina. Na ovaj način povećava se i funkcionalnost fungicida koji se koriste za zaštitu. Kornišoni se gaje intenzivno te je i navodnjavanje češće.
-Postoji jedno pravilo koje se mora poštovati. Ukoliko se ovo povrće gaji iz rasada, setva se radi u kontejnerima sa 40 rupa ili u saksijicama. Seme niče za 3-5 dana. Rasad mora biti starosti od 30 do 35 dana pre iznošenja na njivu ili u baštu. Tehnika gajenja podrazumeva da se prilikom sadnje na otvorenom polju rasad dobro zalije, a zatim se ostavi da se zemlja zasuši kako bi se biljka primirila i formirala korenov sistem. Sledeći korak je upotreba sistema za zalivanje „kap po kap“ kroz koji se biljka i prihranjuje fosforom. Kada biljka formira korenov sistem počinje intenzivno navodnjavanje i eksploatacija gajenog hibrida. Dve osnovne grupe hibrida su oni sa bradavičastim i oni sa glatkim plodovima. Nove selekcije su partenokarpni hibridi i predstavnici su sorti ili hibrida čiji se plodovi uopšte formiraju bez oprašivanja, objašnjava Đorđević.
Kako kaže, za 45 dana od nicanja kornišon stiže za berbu. Bere se po frakcijama- ekstra klasa, prva, druga i treća klasa. Kada se u potpunosti ispoštuje tehnologija gajenja prinos može biti i 10 tona po hektaru. To je razlog što je ova proizvodnja kod nas u ekspanziji. Ali, ona zahteva angažovanje velikog broja ljudi jer je berba svakodnevna. Sem toga, radi se i klasifikacija plodova pa tako je bebi kornišon veličine 3 cm, od 3-4 cm je prva klasa, od 4-6 treća, a vanklasni je od 6-12 cm.
Sada je situacija takva da veliki broj stranih firmi, verovatno zbog jeftinije radne snage, dolaze u Srbiju i gaje kornišone kojih sigurno ima na hiljadu hektara što na otvorenom polju, što u zatvorenom prostoru. Tako je ova proizvodnja postala i isplativa jer sve te firme ulažu sredstva i za primenu kompletne tehnologije proizvodnje i za radnu snagu.
Piše: Jasna Bajšanski