Širom sveta danas se obeležava Svetski dan čistog vazduha, kao podsetnik da je vazduh za nas uslov života i kao upozorenje na opasnosti usled svakodnevnog prekomernog emitovanja štetnih materija u atmosferu. Ovaj dan, postavlja pitanje i na koji način možemo da se oslobodimo štetnih materija emitovanih u atmosferu.
U svetu je preko 90% populacije izloženo zagađenom vazduhu, 9 od 10 ljudi udiše zagađen vazduh, upozoravaju podaci Svetske zdravstvene organizacije.
Agencija za zaštitu životne sredine objavila je Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2020.
Ovaj izveštaj pokazuje da su građani mnogih mesta širom države bili izloženi lošem kvalitetu vazduha. Iako se u izveštaju ocenjuje da je vazduh tokom 2020. godine u nekim gradovima Republike Srbije bio prve kategorije tj. čist ili neznatno zagađen vazduh, podaci ukazuju da su se mnogi gradovi ipak našli u trećoj kategoriji – prekomerno zagađen vazduh. U većini slučajeva građani su bili izloženi lošem kvalitetu vazduha usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10) i sumpor dioksida (SO2).
Posmatrajući trend kvaliteta vazduha po zonama, aglomeracijama i gradovima, u periodu 2016 – 2020. godine, podaci pokazuju da je vazduh bio najlošijeg kvaliteta u 2020. godini što je mnoge gradove smestilo u treću kategoriju gdje je zabeležen prekomerno zagađen vazduh. Prema oceni kvaliteta vazduha u navedenom periodu Beograd, Valjevo, Subotica i Užice su svih 5 godina bili u trećoj kategoriji.
U 2020. godini, prema oceni kvaliteta vazduha, u trećoj kategoriji se našlo čak 15 gradova, pa je tako vazduh bio prekomerno zagađen u Beogradu, Boru, Valjevu, Zaječaru, Zrenjaninu, Kosjeriću, Kragujevcu, Kraljevu, Novom Pazaru, Nišu, Pančevu, Popovcu, Smederevu, Subotici i Užicu.
MOŽETE PROČITATI I: Čista energija umesto uglja – šta Srbiju čeka u energetskoj tranziciji
Zamenom energenata, korišćenjem obnovljivih i nezagađujućih izvora energije, selektivnim i manjim korišćenjem automobila, gašenjem individualnih kotlarnica, ali i pošumljavanjem, učinićemo veliku uslugu svom zdravlju i sačuvati brojne živote.
A upravo u sklopu Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održan je samit posvećen šumama i upotrebi zemljišta na kome se preko stotinu vladinih lidera, finansijskih institucija i predstavnika nevladinog sektora obavezalo da će zaustaviti krčenje šuma i degradaciju zemljišta do 2030. godine.
Predstavnici 105 zemalja, u kojima se nalazi 86 odsto svetskih šuma, potpisali su u Glazgovu Deklaraciju o šumama i korišćenju zemljišta čime se obavezuju da će ostati dosledni Pariskom sporazumu, Konvenciji o biološkoj raznolikosti, ciljevima održivog razvoja i drugim relevantnim inicijativama u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti šuma.
Zemlje potpisnice će, kako se je saopšteno na zvaničnom sajtu COP26, nastojati da promovišu održivo upravljanje šumama, pruže podršku malim poizvođačima hrane, te da zaštite narode i lokalne zajednice čiji opstanak zavisi od šuma.
12 zemalja doniraće 12 milijardi dolara za pošumljavanje u zemljama u razvoju. Sredstva su takođe namenjena borbi protiv šumskih požara, obnavljanju degradiranig zemljišta i zalaganju za prava starosedeoca i lokalnih zajednica. Ovih 12 zemalja dodatno će donirati 1,5 milijardi dolara za zaštitu druge najveće tropske šume u svetu u slivu reke Kongo.
Priredio: Agroportal znanje je moć
Foto: Pixabay
0 Komentara