ZZ „Agro-Klek“ funkcioniše u katastarskoj opštini Klek koja pripada gradu Zrenjaninu i ubraja se u tri najveće farme krava u Srbiji. Raspolaže sa 1.200 hekatara obradive zemlje i oko 1.100 grla rogate stoke – trenutno je na muži 580 krava, a za ratarsko-stočarske poslove zaduženo je 75 radnika. Sa novim objektom, čiji završetak je pitanje dana, broj muznih grla biće povećan na oko 600-630. Zavidni rezultati poseldica su, kako kaže direktor ove zadruge, Radovan Bokić, dugogodišnjeg rada kompletne ekipe ljudi.
Zadruga funkcioiše normalno i ako su 3 uzastopne godine bile sušne. Uz velike napore i muke uspeli su da obezbede dovoljno hrane, posebno kabaste, za stoku. Na taj način obezbeđeno je i preživljavanje stoke, samim tim i zadruge.
580 krava je na muži
Na farmi ZZ „Agro-Klek“ trenutno je 1.100 grla rogate stoke
Turbulentno vreme i konstantna neizvesnost
Od osnivanja 1950. godine prošlog veka, Zemljoradnička zadruga „Agro-Klek“ posluje po zadružnim principima i taj oblik organizovanja ju je, kako to kaže njen direktor, sačuvao od vetrova koji su duvali svih ovih godina. Snažna oluja poslednjih nekoliko godina zadesila je mlečno govedarstvo, a na pitanje kako joj se oduprla zadruga, Radovan Bokić kaže da se nazad ne može.
-Kada bi krenuli iz početka nikada više se ne bi okrenuli mlečnom govedarstvu. Naša proizvodnja se može porediti sa proizvodnjom šećerne repe. Jednom kada neko prestane njom da se bavi, više joj se ne vraća, kaže Bokić.
On dodaje da turbulentno vreme i kratkoročna državna politika koja se odnosi na mlečno govedarstvo, proizvođače mleka dovodi u konstantnu neizvesnost.
-Međutim, u poslednje vreme država je ipak uspela da nas nekim kratkoročnim merama spase od totalne propasti. Teško je reći kako će to izgledati na duge staze. Sportskim rečnikom govoreći, nije dobro da nas država pusti da igramo utakmicu sa EU bez priprema. Potrebne su nam visinske pripreme da bi se kačili sa njima, reči su Bokića koji dodaje da kada se govori o samoj proizvodnji mleka, tu uopšte nismo loši. Nju treba sačuvati, a to neće biti lako.
Bokić: Nije dobro da nas država pusti da igramo utakmicu protiv EU bez priprema
Povećanjem broja grla do smanjenja koštanja litre mleka
U ovoj zadruzi se, prema rečima njenog direktora, ide na kvalitet, a ne na kvantitet. Na pitanje šta to konkretno znači on kaže da se broj grla ne povećava po svaku cenu.
-Mi zapravo idemo na povećanje količine mleka po grlu. Trenutno to je 10.400 litara po kravi. Taj rezultat ljubomorno čuvamo. To je formula uspeha zadruge. Naša zarada je 22-23 litre muznog proseka dnevno do 32 koliko mi imamo zaradu. Amaterizam u proizvodnji mleka je nedopustiv jer sve što se radi napola ne donosi pare, objašnjava direktor ZZ „Agro-Klek“.
Radi se na povećanju količine mleka po grlu, trenutno je to 10.400 litara
Primenom racionalizacije sa istim brojem ljudi, istom opremom i mehanizacijom i strukturom ova zadruga utiče na direktne troškove. Uz povećanje od 10-15% broja grla sniziće se cena koštanja litre mleka, a ljudi, objekti i oprema biće 100% uposleni. Od krava će se izvlačiti maksimum.
Sa zrenjaninskim „Mlekoproduktom“ postoji stabilna saradnja i trenutna otkupna cena mleka viša je od 70 dinara za litar. Ali, prisutni su značajni pritisci prerađivačke industrije da se ova cena snizi.
-„Mlekoprodukt“ je sirarska mlekara sa 100% programom sireva. Oni su sada u ozbiljnom problemu. Granice Srbije širom su otvorene za uvoz prerađevina od mleka i viškova iz EU, a Evropa kada ima viškove onda ih uz ogromne izvozne stimulacije „gura“ van svojih granica. Tu moram reći da je džabe ako mi opstanemo, a mlekara nam propadne. Kada govorimo o uvedenim prelevmanima, odličnan je iznos na mleko i tu pružamo punu podršku, dok su prelevmani na sireve zaista simbolični i teško da će imati efekta, mišljenja je Bokić.
Uz povećanje od 10-15% broja grla sniziće se cena koštanja litre mleka, a ljudi, objekti i oprema biće 100% uposleni
Bokić: džabe ako mi opstanemo, a mlekara nam propadne
Od EU naučiti princip – „ne daj svoje i ne daj na sebe“
Prema njegovim rečima naš najveći prerađivač mleka igra igru već 1,5 godinu kada je kupio veliku farmu u Poljskoj. Sada ovaj prerađivač uvozi mleko, a veliko je pitanje kako će opstati sitne mlekare.
Na pitanje da li podržava zahteve da otkupne cene budu zagarantovane, naš sagovornik kaže da je priča o slobodnoj trgovini zapravo priča za malu decu jer tamo gde se najviše govori o tome zapravo postoje najveće kontrole i mehanizmi za kontrolu tržišta.
-Nivo samodovoljnosti je ozbiljna nauka koja se izučava u Beogradu i Novom Sadu. EU ima izvanredan mehanizam samodovoljnosti zahvaljujući kojem ne zavisi ni od koga, a štiti svoje proizvođače. To treba da učimo od njih. Princip je jednostavan – ne daj svoje i ne daj na sebe. Mi smo za vreme sankcija 90-ih godina prošlog veka opstali samo zbog razuđene privrede – imali smo svoj hleb, kvasac, mleko, energente… Gde god postanemo zavisni od drugih primeniće se stara izreka: „tuđa ruka svrab ne češe“, kaže on.
Povećanjem premije za mleko i stimulacije, država je napravila pomak
Prema Bokićevim rečima država je izašla sa premijom za mleko u visini od 15 dinara po litru. Do sada je premija bila 10 dinara i ovo je jedan pomak. Ni sada nije dovoljno ali uz dozu realnosti i tih 5 dinara puno znači. Povećanje stimulacije sa 25.000 na 30.000 dinara takođe znači. Nije dovoljno ali, znači. Pravo na 100.000 dinara po ženskom teletu je još jedan plus. Treba pritiskati državu ali treba biti i realan.
-Ja bih više pažnje skoncentrisao na to da puno para u mlečnom govedarstvu ide ka nekim kriminalnim grupama, novac je podložan zloupotrebi. Kada bi se tu zavelo reda možda bi bilo dovoljno para za nas ozbiljne farmere, ukazuje Bokić.
Na pitanje da li to znači da poljoprivredne inspekcije trebaju više da se angažuju, on je rekao da je to pitanje za ozbiljnije institucije.
Ne treba plašiti velikih i ozbiljnih proizvođača jer oni vuku sve ostale
Za mnoštvo stvari postoje birokratska ograničenja
Kako su „kažnjeni“ veliki proizvođači mleka
-Postoji još jedan problem na koji malo ko ukazuje u našoj državi. ZZ „Agro-Klek“ raspolaže sa 580 krava. Sistem ne prepoznaje naših 299 krava, odnosno tristota krava nas eliminiše za mnogo toga. Naime, pre 7-8 godina doneta je uredba po kojoj sam ja, primera radi, kao ovlašćeno lice ZZ „Agro-Klek“ prinuđen da, pošto prelazimo 30 miliona dinara premije za mleko na godišnjem nivou, potpišem da se ne „ljutim“ što me država kažnjava sa -10% premije, jer smo veliki farmeri. Apsurno, ali je tako, objašnjava Radovan Bokić i poručuje da se ne treba plašiti velikih i ozbiljnih proizvođača jer oni vuku sve ostale. Oni podižu lestvicu proizvodnje, kao što to neko drugi čini njima.
-Takođe je apsurdno da ZZ „Agro-Klek“ nema pravo na povraćaj novca za zalivne sisteme, a imamo legalo prijavljenih 1.200 ha zemlje. I za mnoštvo drugih stvari postoje birokratska ograničenja zbog kojih ne možemo da učestvujemo na konkursima.
Dobre rezultate zadruga postiže posvećenosti ovom poslu, a rezultati bi bili i daleko veći da postoji malo više jednakosti. Kao primer, Bokić navodi, da ova zadruga nema pravo ni na jedan hektar državne zemlje, a ovo pravno lice sve radi legalno.
Restitucija umalo da „oduva“ 400 ha zadružne zemlje
Opstanak jedne od najuspešnijih zemljoradničkih zadruga u Vojvodini, čiji su vlasnici dugogodišnji radnici, doveden je u pitanje sredinom 2021. godine, jer je Agencija za restituciju planirala da oranice koje obrađuje ta zadruga iskoristi za povraćaj građanima iz Pančeva, Sakula, Sefkerina i Idvora koji potražuju zemlju ili drugu imovinu na nekim drugim mestima kroz postupak restitucije.
Sredinom 2021. godine Agencija za restituciju planirala je da 400 ha zadružnih oranica iskoristi za povraćaj građanima iz Pančeva, Sakula, Sefkerina i Idvora koji potražuju zemlju na osnovu restitucije
Zemlja, koja je bila predmet postupka restitucije, pre nekoliko godina legalno je uknjižena na osnovu Zakona o zemljoradničkim zadrugama
Zadrugari ZZ „Agro– Klek“ protestovali su tada pred Gradskom kućom u Zrenjaninu. Oni su tvrdili da je zemlja upisana u katastar kao njihovo vlasništvo. Da je tada ovoj zadruzi oduzeto 400 ha oranica, njen opstanak bio bi pod velikim znakom pitanja.
Zemlja, koja je bila predmet postupka restitucije, pre nekoliko godina legalno je uknjižena na osnovu Zakona o zemljoradničkim zadrugama.
Zadrugari su iznosili sumnje u dobronamernost navodnog posla oko vraćanja kroz restituciju baš njihovih parcela. One se nalaze nadomak buduće obilaznice, na putu Novi Sad – Zrenjanin – Beograd, a cena zemlje u blizini takvih saobraćajnica vrtoglavo raste, pa su sumnjali da neko nastoji da se dokopa njiva koje bi kasnije mogle da se prevedu u građevinsko zemljište, koje bi u međuvremenu kupovali razni biznismeni, a u tom lancu bi pojedinci ostavrivali visoke profite.
Radovan Bokić za Agroportal.rs, kaže da trenutna dešavanja vezana za ovu temu ulivaju nadu da i za našu državu ima nade.
-Pravno i sistemski pobedili smo i ovaj problem i dokazali da smo bili na pravom putu na kojem su uvaženi svi naši pravni argumenti. Uspeli smo da otklonimo problem vezan za restituciju uz podršku svih ljudi koji i dalje imaju određena potraživanja u postupku restitucije. Drago nam je da to nismo uradili na njihovu štetu, kaže Bokić.
Uskoro setva, zadrugari priželjkuju normalnu godinu
U 2023. godinu ZZ „Agro-Klek“ zakoračila je sa visokim ulaznim troškovima. Đubrivo za prihranu pšenice kupili su jesenas po, na žalost, visokim cenama.
Setvena struktura na njivama ove zadruge nije podložna bitnim promenama. Trećinu uvek čine žitarice, značajna površina od 10 do 15 odsto je pod lucerkom, a preostale površine su pod silažnim kukuruzom i kukuruzom u zrnu. Manje površine biće zasejane sojom. Sve ide ustaljenim redom uz poštovanje struke i nauke.
-Boga molimo da bude normalna godina. Ne trebaju nam ni suviše dobra ali ni četvrta sušna godina zaredom jer bi to bilo suviše naporno u finansijskom smislu. 80 odsto naše ratarske proizvodnje je u službi stočarstva, mada u proizvodnoj godini koju prati nedostatak padavina kompletna ratarska proizvodnja služi za ishranu stoke, kako kabaste tako i zrnaste hrane, objašnjava direktor ove zadruge.
Investicije su neophodne za dalji razvoj, a u „Agro-Klek“-u privodi se kraju još jedan objekat za držanje stoke. Kako kaže Radovan Bokić, i ovog puta oslonili su se na vlastita sredstva.
Novi objekat za stoku podignut vlastitim sredstvima
-Nismo podigli kredite od banaka niti smo se oslonili na pomoć države. Naša logika je da će država pomoći koliko god može ali, kao velika farma, ne možemo imati velika očekivanja. Nismo od onih koji kukaju, kukamo samo kada nas neko dira i tada se branimo. To je prirodni instinkt, poručuje Radovan Bokić, direktor ZZ „Agro-Klek“ iz Kleka.
