Đubrenje je jedan od osnovnih agrotehničkih mera u savremenoj proizvodnji trešnje.
Cilj je povećanje prinosa, poboljšanje kvaliteta plodova kao i poravka fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta. U zavisnosti od starosti, potrebe za đubrenjem su različite.
ČITAJTE I: Dva načina kalemljenja voćaka
Mlada stabla zahtevaju dobru snabdevenost azotom i fosforom, a količina azota treba da bude umerena i podešena prema bujnosti stabla.
Odrasla stabla imaju potrebu da obnavljaju vegetaciju i da zadrže rodnost i kvalitet ploda.
Koju količinu đubriva treba da unesemo, određujemo na osnovu utvrđene plodnosti zemljišta odnosno na osnovu odrađene agrohemijske analize zemljišta.
Kada su u pitanju organka đubriva, poželjno je da se unose svake četvrte godine jer se njima vrši popravka plodnosti zemljišta, popravljaju fizička svojstva zemljišta i pojačavaju se mikrobiološke aktivnosti u njemu.Od organskih đubriva najviše se koristi stajnjak a mnogo manje treset, kompost i zelenišno đubrivo. Stajnjak mora biti dobro zgoreo, dobrok kvaliteta bez semena i rizoma korovskih biljaka. Stajnjakom đubriti u jesen i rasturiti po celoj površini u tankom sloju u količini od 20-30t/ha.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Prlikom upotrebe mineralnih đubriva koristite se različite formulacije NPK sa minimalnim sadržajem azota ili formulacije đubriva koja ne sadže azot zbog njegove brze pokretljivosti i ispiranjau u dublje slojeve. Pored osnovnih glavnih elemenata ishrane azota, fosfora i kalijuma, ne smemo zanemariti magnezijum i kalcijum, elemente koji imaju veliki uticaj na produktivnost voćke i kvalitet plodova.
Autor: Smiljka Mojsović, PSS Sombor