Povrtarska proizvodnja je jedna od najizazovnijih poljoprivrednih proizvodnji. Po rečima prof. dr Nenada Đurića, direktora Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke, i ova i prošla proizvodna godina bile su izuzetno teške za proizvodnju semena povrća na otvorenom.
On to obrazlaže činjenicom da su prošlu zimu karakterisale veoma visoke temperature vazduha za taj period godine.
ČITAJTE I: Značaj semenarstva u savremenoj povrtarskoj proizvodnji: Fokus na kvalitet semena
To je podstaklo i ovaj institut i njegove kooperante da veoma rano započnu proizvodnju rasada uz želju da ga što ranije zasade na otvorenom polju. Međutim, u aprilu su se javili kasni mrazevi te je rasad koji se našao na njivama proizvođača smrzao. Sem toga, proizvođači koji nisu tokom noći zatvarali vrata plastenika i staklenika, takođe su imali štetu. Zbog izuzetno jakih prizemnih mrazeva i taj rasad je pocrneo, odnosno izmrzao za jednu noć. Ovakva situacija nametnula je novu proizvodnju rasada što je pomerilo rasađivanje na otvorenom polju.
-Kada je rasad konačno završio na otvorenom polju i kada se proizvodnja ustalila, u jednom trenutku pale su ogromne količine kiše. Primera radi, u maju u jednom danu za samo 45 minuta u Smederevskoj Palanci palo je 90 litara kiše po kvadratnom metru. Kiša je praćena krupnim gradom koji je naneo ogromne štete celokupnoj poljoprivredi u tom regionu. U naše staklenike prodrla je voda što je dovelo do zabarivanja zemljišta, objasnio je za Agroportal.rs direktor ove renomirane naučne institutcije.
Semenska proizvodnja povrća teško se nosi sa vrućinama
Nakon stabilnog perioda usledile su velike vrućine koje su i prošle i ove godine, kako kaže Đurić, nanele veliku štetu proizvodnji semena povrća dok je u ratarskoj proizvodnji ta šteta bila manja što pomalo zvuči paradoksalno. Razlog su prošlogodišnje visoke noćne temperature. Tako je institutska meteorološka stanica u 5h ujutro zabležila temperaturu vazduha od 29 stepeni.
-Došli smo u situaciju da biljke cvetaju ali polen nije fertilan, nije bilo oplodnje, a samim tim ni proizvodnje semena. Zato je za nas u Institutu za povrtarstvo prošla godina bila lošija od ove. Ove godine jutarnje temerature bile su između 17-18 stepeni, bilo je dosta rose i oplodnja je tekla normalno. Zbog visokih temperatura vazduha najveća oštećenja beleže se na pasuljima i boranijama. I pored sistema za navodnjavanje one ne mogu da se održe, kaže naš sagovornik.
U vreme cvetanja pasulja, po Đurićevim rečima temperatura bila 36 stepeni i duvao je vruć vetar koji je uništio cvetove, pa je samim tim i oplodnja izostala. Zbog toga je Institut za povrtarstvo pokušao ove godine da proizvodnju pasulja izmesti na veće nadmorske visine u okolini Knjaževca i Kokinog Broda. Nažalost, proizvodnja u okolini Knjaževca i ako je bila na 600 metara nadmorske visine potpuno je propala dok je proizvodnja u okolini Kokinog Broda, koja je na još većoj nadmorskoj visini, opstala.
-Naravno, smanjena je i proizvodnja semena krastavca, tikvica i paradajza. Paradajz je jednostavno odbacivao donje cvetove i nije bilo zametanja plodova. Kasnije su se formirali plodovi. Ista situacija je bila i kod paprike, posebno na otvorenom polju. Došli smo u situacija da značajan broj proizvođača ima velike količine plodova paprike na polju koji nisu sazreli. Prvi ovogodišnji mraz uništio je ovu proizvodnju, kaže Đurić.
Kada je reč o boraniji, velika proizvodnja semena zasnovana je kod jednog kooperanta u Zrenjaninu koji ima podzemno navodnjavanje. Rezultati su pozitivni tako da je klijavost ovog semena dobra.
Proizvodnja manja ali kvalitet standardno dobar
-Sasvim je izvesno da će proizvodnja semena u samom Institutu za povrtarstvo i kod kooperanata biti manja ali da će kvalitet biti dobar. Naši tradicionalni kupci se već javljaju, imamo ugovoren izvoz za Crnu Goru, u toku su razgovori sa ostalim zemljama u okruženju. Prošle godine smo prvi put sortiment naših paprika poslali u Zambiju. Ogledi su se pokazali izuzetno dobro i naš predstavnik za afričko tržište je najavio kupovinu određene količine semena. Žao mi je što u ovoj prodajnoj godini nećemo moći da izvezemo seme za Iran. Bio sam tamo prošle godine, naše sorte su u procesu registracije ali bojim se da zbog rata i sankcija nećemo biti u mogućnosti da im isporučimo seme, objašnjava direktor Instituta za povrtarstvo.
Prioritet Instituta je da se prevashodno zadovolje potrebe tržišta Srbije, a zatim i zemalja u okruženju.
Država da se opredeli da li ćemo biti izvoznici ili uvoznici semena i hrane
Kada se sagledaju svi aspekti proizvodnje i prodaje semena povrća nameće se pitanje koliko je teško ostvariti njegov izvoz. Direktor prof. dr Nenad Đurić je odgovorio kratko: „Jako teško“. Za to, kako je rekao postoji više razloga, a kao prvi je naveo poslovanje samog Instituta. Naime 80-ih godina prošloga veka kada je Institut za povrtarstvo iz Smederevske Palanke imao monopol u nekadašnjoj SFRJ, nije se dovoljno pripremio za tržišnu utakmicu sa stranim kompanijama. Sa promenama su došle i krize tako da su sada svi naši instituti u velikom problemu. Mi nismo bili pripremljeni ni dovoljno snažni da možemo da se nosimo sa svetskim kompanijama. Nažalost, ni aktuelne klimatske promene nam ne idu na ruku.
-Ipak mislim da država mora jedanput da shvati i da se opredeli da li ćemo mi da budemo poljoprivredna zemlja i izvoznici semena i hrane ili ćemo kao naše susedne zemlje koje su nekada takođe bile izvoznice, postati uvoznici semena i hrane. Ja sam pobornik, i to čitav život propagiram, domaćeg semenarstva jer kada jedna zemlja postane zavisna od uvoza inostranog semena, više ni na šta ne može da utiče, zavisi od volje drugih. Treba da znamo da ukupan promet svog semena povrća u Srbiji nije ni jedan promil od prihoda svetskih multinacionalnih kompanija koje se bave prometom semena povrća. One svakog trenutka mogu da prekinu dotok semena povrća u Srbiju i tu ostaje pitanje: Šta ćemo onda? Bezbednost ishrane stanovništva ne može se zasnivati na inostranom semenu jer je to strateška stvar u svakoj državi. Nema ishrane i zdravlja populacije bez povrća, poručuje Đurić.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Institut za povrtarstvo se već 79 godina trudi da stvara sorte i hibride koji su adaptibilni našim uslovima. Uprkos teškim proizvodnim uslovima i ove godine priznata je nova sorta paprike – Slađina čarolija čije seme će se već od ove sezone naći u prodaji i dve sorte paradajza. To je Institutov prvi roze paradajz – Pink Lenka i sorta industrijskog paradajza čije seme će se prodavati za godinu dana.
Piše: Jasna Bajšanski