Dve setve i više žetvi na njivama “Geneze” iz Kanjiže

 

“ U svakoj čorbi si mirođija ili “Idi u peršun” – uvrežene su izreke u našem narodu i uglavnom se shvataju kao prekor. Ali, mogu biti i kompliment ako se shvate kao dobra poslovna priča.

 

 

ČITAJTE I: Raste pritisak da EU odustane od smanjenja upotrebe pesticida

 

 

 

 

Upravo ova priča prisutna je u firmi “Geneza” iz Kanjiže, osnovane 1994. godine,   koja se bavi  proizvodnjom i sušenjem povrća.  Proizvodnja je zasnovana na oko 800 hektara, od kojih je 200 u vlasništvu firme i na njoj je sopstvena proizvodnja. Ugovorena proizvodnja sa proizvođačima zauzima preostalih 600 hektara. Na ovim njivama gaje se peršun, spanać, mirođija, korijander list, šargarepa, paštrnak, krompir, cvekla i boranija. Košenje mirođije na parceli veličine 15 hektara nedavno je završeno, a ostvaren je prinos od 20-25 tona po hektaru. Peršuna se kosi 4-5 puta godišnje i njegov prinos je veći – od 40 do 45 tona po hektaru.

I naravno, proizvodnja počinje na njivi, a završava u fabrici – gde se začinsko bilje suši  i prodaje kao gotov proizvod i u našoj zemlji ali i širom sveta. “Genezini” proizvodi prisutni su na svim kontinentima. Najveći kupci mirođije i peršuna su Evropa i SAD, odnedavno tu je i Australija. Poslovna saradnja sa Kompanijom “Nestle”, kaku kažu u ovoj firmi je odlična i odnosi se na  otkup peršuna, paštrnaka i šargarepe.

Ako se primarna proizvodnja zajedno sa sušenjem obavi kako treba, na ovom začinskom bilju može se ostvariti zarada od 3.000 do 4.000 evra po hektaru.

Na pitanje zbog čega se “Geneza” opredelila za proizvodnju peršuna i mirođije, agronom Marko Bojin kaže da je mirođija najjednostavnja za proizvodnju, period vegetacije traje svega 45 dana od momenta nicanja, tako da se nakon košenja ove biljke specifičnog mirisa i ukusa može uraditi postrna setva. Njeno mesto zauzimaju kukuruz, soja ili suncokret. S’ druge strane, peršun je, i ako oko njegovog uzgoja ima dosta posla,  naprofitabilniji pre svega zbog ostvarenih prinosa.

Marko Bojin, agronom u firmi „Geneze“

-Proizvodnja mirođije i peršuna nije moguća bez navodnjavanja. Mirođiji je potrebno svega 150 litara po kvadratnom metru. Kada se govori o peršunu, pored godišnjih padavina koje u proseku u ovom delu Vojvodine iznose oko 600 litara potrebno mu je putem zalivnih sistema, dodati istu toliku količinu vode, objašnjava Bojin.

A da bi ostvarili željeni prinos, u firmi “Geneze” se trude da maksimalno poštuju postulate regenerativne poljoprivrede. To znači da nastoje da sve žetvene ostatke na parceli vrate zemlji. Zeleni deo se zaorava uz upotrebu bakterioloških preparata čija namena je razlaganje.

-Nastojimo da u što većoj meri smanjimo upotrebu veštačkih đubriva i vratimo se prirodnim načinima obogaćivanja zemljišta. U te svrhe radimo i zelenišno đubrenje pa tako spanać sejemo u jesen, a na proleće, pre setve peršuna ga zaoravamo. Koristimo organske preparate poput peleta ili humusa i postavljamo ih direktno u zemljište.  Primera radi, na parceli sa mirođijom u potpunosti je primenjen ovja princip, 300 kilograma humusa po hektaru i to ispod semena, dakle zajedno sa setvom. Upotrebljen je preparat na bazi fulvinskih i huminskih kiselina u razmeri 3 litre po hetaru. Sve ovo vodi do odličnog prinosa, kaže ovaj agronom.

On objašnjava da se svake godine rade kompletne analize zemljišta – od sadržaja NPK i azotnih đubriva, humusa, organske materije. Kada je “Geneza” 2017. godine zakupila površinu na kojoj je sada mirođija, nivo humisa bio je 3%, a sada je 4,5 %. Marko jednom mesečno uzima uzorke zemljišta kako bi proverio prisustvo glista i insekata u njemu. Kako kaže, sada se već može videti znatno više glista u odnosu na period pre primene obnovljive poljoprivrede.

Sem toga, kod spanaća i mirođije koristi se redukovana obrada gruberom ili kratkom tanjiračom dok je kod peršuna potreno zaoravanje i kvalitetna primena kompletne agrotehnike je je njegovo seme sitno i dužina nicanja je 3-5 nedelja. Savremene mašine lako obrađuju ovo zemljište jer je njegova struktura takva da omogućava oranje i u sred proleća ili leta.

-Da bi se izbegle bolesti na usevima neophodno je poštovanje plodoreda, pa se tako peršun na jednu parcelu vraća svake četvrte godine. Primera radi, na parceli na kojoj se ove godine nalazi mirođija, prošle godine je bio peršun. S’ obzirom na to da je reč o dvogodišnjoj biljci, ona se u jesen mora zaorati. Na jednoj parceli površine 28 hektara bio je spanać koji je pokošen maja meseca i na njoj je sada kukuruz u postrnoj setvi. Posle mirođije sledi korijander koji se takođe priprema za sušenje. Posle pšenice ostaje plitak ugar, a njiva se sprema za narednu sezonu i setvu uljane repice, objašnjava Bojin.

Poštovanje plodoreda u obnovljivoj poljoprivredi je neophodno pa se na njivama smenjuju povrtarski i ratarski usevi

On kaže da je takođe važno znati da se peršun ne tretira hemiskih sredstvima, korov se čupa, pa za taj posao ova firma angažuje oko 50 sezonskih radnika.

 

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

Na kraju razgovora od Marka saznajemo da zahvaljujući proizvođačima kooperantima, kojih je 50, “Geneza” uspešno sprovodi proizvodnju lišćara jer je činjenica da zbog ekonomskih uslova mnogi ljudi odustaju od ove proizvodnje.

Tekst i foto: Jasna Bajšanski

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.