Evropska unija će do 2030. godine za 50% smanjiti rizik od upotrebe pesticida, što je i jedan od glavnih ciljeva strategije „Od njive do trpeze“. Iako je bilo lobiranja i pritisaka, novi predlog zakona je prihvaćen.
ČITAJTE I: Regenerativna poljoprivreda i savremena prerada povrća – sinergija iz „Telek Paprike“
Kako je izjavila Biljana Borzan, Evropska komisija (EK) je time ispunila obećanje da će zaštititi zdravlje građana i životnu sredinu. Kako je objasnila, najvažniji deo propisa je to što cilj za smanjenje od 50% do 2030, umesto političkog, postaje zakonski, što je bio jedan od prioriteta. Predlog uredbe EK daje jasna pravila za smanjenje upotrebe pesticida, pa čak i zabranjuje njihovo korišćenje na javnim površinama gradova, poput parkova i zaštićenih područja. Ovi propisi donose i podsticaje poljoprivrednicima u sledećih pet godina ukoliko umesto pesticida u proizvodnji počnu da koriste neke druge metode, poput korišćenja otpornijih sorti.
– Predlog je dobar, menja dosadašnju direktivu koja se nije dobro sprovodila. Trenutna pravila su državama članicama ostavljala veliki manevarski prostor da ne čine ništa kako bi smanjile upotrebu hemijskih sredstava, što se, nažalost, i vidi kroz rezultate istraživanja o ostacima pesticida u hrani. Predlog zakona će doći na raspravu u Evropski parlament, gde ćemo popraviti još neke detalje i time ćemo osigurati da ovaj propis ispuni svrhu – najavila je Borzanova. Ona je u Hrvatskoj sprovela veliko istraživanje javnog mnjenja, u kome je jedno od pitanja bilo podržavaju li građani smanjenje upotrebe pesticida i antibiotika u proizvodnji hrane.
– Čak 91% ispitanika je odgovorilo potvrdno, što pokazuje da je svest građana o uticaju pesticida na zdravlje i okolinu velika. Slično razmišljaju i građani u celoj EU, i na nama je da delujemo – izjavila je ona, izveštava Politika.
Hrvatska evroparlamentarka je ranije upozorila na velike pritiske da se ovi propisi ne usvoje, kao i interesne grupe koje pokušavaju da spreče donošenje ovih strogih propisa. Takođe, upozorila je da je pitanje da li će novi zakon ugledati svetlo dana, kako je planirano.
– Interesne grupe iz tri pravca pritiskaju institucije EU. Prvi je finansiranje istraživanja koje će pokazati da bi smanjenje upotrebe pesticida katastrofalno uticalo na proizvodnju hrane. Drugi je predstavljanje kvazirešenja poput genetski modifikovanih biljnih kultura kojima nisu potrebni pesticidi. Treći je mobilizovanje vlada trgovinskih partnera EU koji izvoze velike količine poljoprivrednih proizvoda u Evropu i kojima nikako ne odgovaraju stroži standardi. Dokaz za to je žestoko i otvoreno protivljenje SAD ciljevima strategije „Od njive do trpeze“. Američki lobisti uveliko deluju u Briselu – izjavila je Borzanova.
Jasno je da konvencionalna proizvodnja hrane trenutno ipak nije moguća bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja. Zato je vrlo važno da se poljoprivrednicima ponudi alternativa pesticidima, kao i nove poljoprivredne tehnike. Kako je rečeno, važno je da najveći teret smanjenja bude na državama članicama koje najviše troše pesticide i antibiotike.
Kako je pokazala nedavno objavljena studija grupe PAN (Pesticide Action Network), kontaminacija voća i povrća proizvedenog u Evropskoj uniji najtoksičnijim pesticidima znatno se povećala tokom protekle decenije. Prema ovom istraživanju, Evropljani su izloženi „dramatičnom porastu“ učestalosti i intenzitetu ostataka pesticida.
Suprotno podacima Evropske komisije iz 2019. koji pokazuju smanjenje opasnih pesticida od 12% u odnosu na period od 2015. do 2017. godine, ovaj izveštaj pokazuje da je njihova upotreba zapravo porasla 8,8%.
Najopasniji pesticidi pripadaju grupi „kandidata za supstituciju“ koju je EK označila problematičnom i državama članicama saopštila da pesticide iz te grupe treba zameniti manje toksičnim supstancama.
Neki od njih su povezani s rizikom izazivanja raka, srčanih problema i drugih ozbiljnih bolesti. Istraživanje između 2011. i 2019. godine obuhvatilo je ukupno 97.170 uzoraka voća. Stopa kontaminacije je 2011. bila 18% i porasla na 29% u 2019. godini, s prosečnim porastom kontaminacije od 53% u devet godina. Dok su plodovi kivija, na primer, pre 10 godina bili skoro bez tih supstanci, sada je oko trećina kontaminirana, a 50% svih uzorkovanih trešanja bilo je zagađeno 2019. godine, u poređenju sa 22% u 2011. godini.
Često hrana pokazuje višestruke ostatke dve ili više ovih toksičnih supstanci u isto vreme. Ovo jasno pokazuje da države nikada nisu primenile pravila zamene i da nisu ispunile svoju odgovornost da zaštite potrošače, naveli su aktivisti.
Grupa je saopštila da članice treba odmah da zabrane 12 najotrovnijih „kandidata za supstituciju“ i pozvala Evropsku komisiju da osigura da se smernice za zamenu nezavisno nadgledaju do kraja godine.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay