Ujedinjene nacije objavile su novi izveštaj u kojem upozoravaju da će se globalne krize hrane „verovatno povećati“ u budućnosti bez širih sistemskih promena. Sposobnost sveta da prehrani svoju rastuću populaciju je ugrožena.
Izveštaj “Budućnost hrane i poljoprivrede – pokretači transformacije” , analizira trenutne i nove pokretače poljoprivredno-prehrambenih sistema i njihove moguće buduće trendove. Izveštaj identifikuje pitanja, pretnje i probleme koji utiču na buduću potrošnju hrane i proizvodnju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
ČITAJTE I: Šta donosi prekomponovanje svetskih tržišta žitarica?
On podstiče donosioce odluka da razmišljaju dalje od kratkoročnih potreba, upozoravajući da će nedostatak vizije, delimični pristupi i ‘brza rešenja’ biti skupi za sve.
Hitno je potreban novi način razmišljanja koji daje prioritet dugoročnim ciljevima, održivosti i otpornosti, poručuje Svetska organizacija za hranu – FAO.
U izveštaju se identifikuju ključne „okidači“ za transformaciju poljoprivredno-prehrambenih sistema koji mogu pomoći u postizanju sigurnosti hrane, ishrane, očuvanja prirodnih resursa, obnavljanja ekosistema i ublažavanja klimatskih promena.
Trendovi kao što su povećanje stanovništva i urbanizacija, makroekonomska nestabilnost, siromaštvo i nejednakosti, geopolitičke tenzije i sukobi, žešća konkurencija oko prirodnih resursa i klimatske promene žanju pustoš u društveno-ekonomskim sistemima i nanose štetu ekološkim sistemima, navodi se u izveštaju.
Pokretači performansi poljoprivredno-prehrambenih sistema
U izveštaju je identifikovano 18 međusobno povezanih socio-ekonomskih i ekoloških sila, nazvanih pokretači. Urađena je analiza kako oni međusobno deluju i oblikuju različite aktivnosti u okviru poljoprivredno-prehrambenih sistema, uključujući poljoprivredu, preradu i potrošnju hrane.
Siromaštvo i nejednakosti, geopolitička nestabilnost, oskudica i degradacija resursa i klimatske promene su neki od ključnih pokretača i način na koji se njima upravlja odrediće kako će izgledati budućnost hrane.
Ako poljoprivredno-prehrambeni sistemi ostanu na svom sadašnjem putu, dokazi ukazuju na budućnost koju karakteriše uporna nesigurnost hrane, degradirajući resursi i neodrživ ekonomski rast, upozorava se u izveštaju.
Četiri buduća scenarija
Izveštaj ilustruje četiri buduća scenarija za poljoprivredno-prehrambene sisteme koji donose različite rezultate u smislu bezbednosti hrane, ishrane i ukupne održivosti:
- „Više od istog“ predviđa nastavak zamućenja kroz reagovanje na događaje i krize;
- ‘Prilagođena budućnost’, ukazuje na neke pomake ka održivim poljoprivredno-prehrambenim sistemima koji se odvijaju sporim, neizvesnim tempom;
- ‘Trka do dna” prikazuje svet u neredu u najgoroj verziji sebe;
- “Razmenom za održivost” – kratkoročni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) trguje za inkluzivnost, otpornost i održivost poljoprivredno-prehrambenih, socioekonomskih i ekoloških sistema.
Okidači za transformaciju
Da bi se povećale šanse za stvaranje održivije i otpornije budućnosti poljoprivredno-prehrambenih sistema izveštaj naglašava hitnu potrebu da se promeni kurs. Da bi se to postiglo, predlaže četiri ključna „okidača transformacije“:
- poboljšano upravljanje,
- kritični i informisani potrošači,
- bolja raspodela prihoda i
- bogatstva i inovativne tehnologije i pristupi.
-Vrlo malo zemalja sa niskim i srednjim dohotkom, možda nijedna, neće imati mogućnost da ostvare hegemonističku moć i status imperija koje su mnoge zemlje sa visokim dohotkom iskoristile da bi uživale u svom blagostanju. Budući obrasci globalnog razvoja zavise od rešavanja ključnih pitanja – institucije koje pružaju rešenja za deljenje “globalnih zajedničkih dobara”, raspodela političke moći i bogatstva i rešavanje opsežnih nejednakosti prisutnih u današnjim ekonomijama, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se predlaže da u scenariju gde se svet opredeli za održiviju budućnost, globalni izazovi se rešavaju „efikasnijim participativnim i novim upravljanjem na više nivoa“, gde vlade, potrošači, preduzeća i akademska zajednica komuniciraju sa različitim funkcijama, ali sveukupno konvergirajući ciljevima.
Uloga potrošača i investicija
Potrošači će morati da budu odgovorniji akteri jer „imaju moć da pokrenu transformativne procese pomeranjem potražnje ka ekološki i društveno odgovornijim i hranljivijim proizvodima“.
Za bolju raspodelu prihoda i bogatstva, izveštaj podstiče veća ulaganja u društvene rezultate i povećanje društvenog kapitala kako bi se ljudi izvukli iz siromaštva – ne samo iz gladi. Takođe preporučuje da bogatije zemlje budu spremne da snose više troškova ove transformacije.
Transformacija će takođe biti potpomognuta daljim razvojem inovativnih tehnologija i pristupa za koje autori izveštaja predlažu davanje prioriteta naučnim istraživanjima i razvoju i da ovaj napredak mora biti dostupan najugroženijim grupama.
Pred nama nije lak put
Ova vrsta sveobuhvatne transformacije će, međutim, imati cenu i postojaće kompromisi koje će vlade, kreatori politike i potrošači morati da reše i da ih uravnoteže, dok se bore protiv otpora promeni paradigme.
Zemlje i društvene grupe koje mogu da snose troškove neophodnih transformacija moraju pružiti olakšanje onima koji su već pogođeni negativnim efektima neodrživog razvoja.
Još uvek nije kasno, ali je potrebna hitna akcija
Do 2050. godine u svetu će biti 10 milijardi ljudi i ovo će biti izazov bez presedana ako se ne učine značajni pokušaji da se preokrenu sadašnji trendovi.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
U izveštaju se ističe da je svet „u velikoj meri skrenuo sa puta“ da ispuni ciljeve održivog razvoja, uključujući ciljeve u oblasti poljoprivrede. Ali, iako postoje razlozi za pesimizam, izveštaj je oprezno optimističan da ako vlade, potrošači, preduzeća, akademska zajednica i međunarodna zajednica reaguju sada, još uvek je moguće dovesti do dugoročne održive promene.
Izvor: FAO
Foto: Pixabay i Unsplash