Za što manje pogoršanje kvaliteta plodova u dužem periodu teži se usporavanju biohemijskih i drugih procesa koji i dalje traju i nakon berbe plodova. Uspešna tehnologija čuvanja je preduslov za njihovu trajašnost u svežem stanju, ali se pri tom moraju dobro poznavati načini da se plodovi što bolje sačuvaju do momenta korišćenja, kao i biološka svojstva plodova koji utiču na dužinu i kvalitet čuvanja.
ČITAJTE I: 16. Kongres voćara i vinogradara Srbije od 28. februara do 3. marta 2022. u Vrdniku
Obrani plodovi za komercijalnu prodaju čuvaju se u za to namenjenim skladištima, koja mogu biti obična ( bez kontrolisane atmosfere) i hlađena ( u kontrolisanim režimima). Ova dva tipa skladišta bitno određuju i razlikuju uslovi za čuvanje, pre svega: temperatura, relativna vlaga, kao i atmosfera.
Temperatura vazduha je od izuzetne važnosti za uspešno čuvanje plodova. Ona mora biti optimalna ( za određene vrste ili sorte – primer za jabuku 0,1,2,4,6 stepeni C; za krušku 0,1,2 stepeni C; za breskvu i šljivu oko – 1,1 stepen C itd). Niska temperatura trebalo bi da uspori brzo dozrevanje voća kao i kvarenje, bilo fiziološko, fiziološko-biohemijsko ili tehnološko. Trebalo bi podesiti stabilnu temperaturu, što je izvodljivo samo u veštačkim skladištima – hladnjačama.
Važan činilac je i relativna vlažnost vazduha, a njegove optimalne vrednosti karakteristične su za određenu vrstu voćaka i vrlo je slična za sorte u okviru vrste. Za jabučaste vrste iznose 85-90 %, za breskvu i kajsiju oko 85 %, za trešnju oko 85-90 % i dr. (Bulatović, Mratinić 1997).
Obična skladišta ( bilo da su ukopana, poluukopana ili nadzemna) imaju ozbiljan nedostatak u nemogućnosti održavanja konstantne temperature i relativne vlažnosti vazduha ). Uslovi su nepovoljni , jer za vreme blagih zima temperatura u njima je visoka, plodovi ranije dozrevaju, te im je trajašnost manja. U današnje vreme ona se, uglavnom koristi za čuvanje manje količine plodova i to najčešće za sopstvene potrebe.
Najsigurniji način da se plodovi dugo i kvalitetno sačuvaju i u većim iznosima i minimalnim padom kvaliteta jeste čuvanje u hlađenim skladištima. Ona mogu biti različita po tipu ( prizemna i nadzemna); po veličini; po sistemu hlađenja ( u kojima se hlađenje obezbeđuje pomoću vrlo isparljive tečnosti ( na primer amonijaka, freona, ili pomoću nezaledive tečnosti – glikolizovane vode i dr.
Međutim, veoma je značajno razlikovati hlađena skladišta po sastavu atmosfere, odnosno skladišta sa tzv. normalnom i kontrolisanom atmosferom. Upravo u hlađenim skladištima satav vazduha u toku čuvanja plodova može se znatno izmeniti. Najčešće dolazi do nagomilavanja CO2 , etilena i isparljivih materija iz plodova. Na taj način remeti se sastav vazduha, što se negativno odražava na trajašnost plodova.
U današnje vreme, savremenog i intenzivnog tipa gajenja i skladištenja voća, za što dugotrajniju upotrebu i kvalitet čuvanja plodova sve se više koriste hladnjače sa kontrolisanom atmosferom , gde u satavu vazduha održava konstantna količina CO2 i O2 , koje su optimalne za određene sorte. To se postiže cirkulacijom, mešanjem i obnovom vazduha u komorama za čuvanje. Samim tim kvalitetno čuvanje većine komercijalnih sorti ( na pr. jabuke i kruške) može se produžiti za 2-4 meseca.
Piše: Mr Branko Tanasković, PSSS Čačak