Čudesna biljka godži, od davnina poznata tradicionalnim lekarima Dalekog Istoka, u Srbiji se pojavila relativno od skora. Iako je veoma tražena i profitabilna, retki su proizvođači koji se njome ozbiljno bave.
O ovoj fenomenalnoj biljci za Agro TV su govorila dva prava uzgajivača, jedan crvenog, a drugi crnog godžija. I Zoran Mitrović i Ljuba Jovanović u posao sa godžijem su ušli iz ličnih, zdravstvenih razloga a onda je to brzo postao biznis.
ČITAJTE I: Borovnica ima odlične uslove za rast prodaje u 2022. godini
Plantaža godžija Zorana Mitrovića iz Rume se nalazi u obdaje 2022. godineližnjoj Rivici. Na 10 ari površine nalazi se stotinak žbunova crvenog tibetanskog godžija.
– Imao sam zdravstvene probleme 2010-2013. i tražio sam alternativu u lečenju. Naišao sam na tekstove o godžiju, izučio stvar detaljno i odlučio da nabavim dvadesetak sadnica za sebe i svoje potrebe. U poljoprivrednoj stanici u Rumi tada su se čudili kada sam doneo zemlju na analizu i spomenuo da ću saditi njima nepoznati godži. Kada je to kod mene lično dalo rezultate, preraslo je u porodična posao – kaže Zoran Mitrović.
Plod godžija Zoran na tržište plasira manje u svežem stanju, a pretežno u obliku prerađevina. Od crvenog godžija, jedine vrste koju je u trenutku pravljenja plantaže mogao da nabavi u prodaji, pravi matični sok i slatko.
– Iz ugla uzgajivača, može se reći da je godži komercijalna biljka jer i sam plod i proizvodi od njega nisu jeftini na tržištu – kaže Zoran Mitrović.
Ljubiša Jovanović, osnivač preduzeća “Ljuba i sinovi” iz Niša, ovakav stav potkrepljuje i ozbiljnim brojkama.
– Ne postoji biljka, osim godžija, koja sve uloženo vraća već u prvoj godini. Tada imate kilogram ploda po biljci, a već sledeće imaćete tri kilograma i možete da imate profit od 100.000 evra na 20 ari sa 2.000 sadnica – kaže Jovanović.
Ljubiša je imao slične razloge kao Zoran za ulazak u ovaj “biznis”, ako se tako može reći za proizvodnju nečeg tako lekovitog.
– Pre desetak godina razboleo sam se od karcinoma. Uvezao sam 200 kilograma ploda crvenog godžija iz Kine. Sebe sam spasio u toj godini i pored metastaze karcinoma. Kada sam video kako “radi” iste godine sam se odlučio da zatražim dozvolu da proizvodim sadnice. Godži je lekovitiji i i od aronije i od borovnice. Čak među samim godžijem ima razlike. Crni je čak 100 puta lekovitiji od crvenog – objašnjava Jovanović.
Ljubiša se zbog toga i bavi proizvodnjom crnog godžija u zaštićenim uslovima. U oglednom plasteniku Jovanovići gaje 500 biljaka, čiji se plod plasira kao svež, ili prerađen u sok, čaj i smuti napitak.
“Ljuba i sinovi” se bave i prodajom sadnica, sadnjom plantaža “ključ u ruke”, edukacijom plantažera i garantovnim otkupom roda. Garantuju da će kooperantima plaćati kilogram godžija po 50 evra u narednih 10 godina.
– Pored zdravstvenih prednosti za kupca, godži je dobar i za proizvođača. U Evropi ga nema i ko se sada njime bavi biće konkurentan na tržištu sigurno narednih 20 godina. Sa crnim godžijem imate visoku profitabilnost jer na 10 ari možete imati i 1.000 sadnica, a ne treba vam mnogo berača – tvrdi Ljubiša Jovanović.
Ova drvenasta žbunasta biljka na Zapadu je poznata i kao vučja bobica. Pravi je rezervoar zdravlja i od davnina se primenjuje u tradicionalnim medicinama Kine, Japana i Koreja, kao i u kuhinjama dalekog istoka.
Popularna je zbog svojih nutritivnih i medicinskih osobina lekovitog bilja i ne postoji namirnica sa većom korisnih materija korisnih, pa je pravi dodatak tretmanu klasičnim lekovima i kod najtežih bolesti.
– U sebi sadrži 21 mineral, 18 aminokiselina i sedam vitamina. Ne postoji ništa slično na ovim prostorima. Zbog toga je dobar za opšte zdravlje, jačanje imuniteta, za ishranu sportista… – kaže Zoran Mitrović.
Pored ploda, korisni su i drugi delovi boljke, npr, list i lastari, koji se koriste za spravljanje čajeva.
Godži neki drže i kao ukrasnu biljku.
Godži ne zahteva neke posebne uslove, pogotovo varijeteti koji se uvoze sa instituta u Bugarskoj, koji ga prilagođava našim klimatskim uslovima.
– Kao biljka nije zahtevan, ne treba mu prva klasa zemlje. Naš zasad je u sedmoj godini, pa sada rezidbom podmlađujemo žbunove, koji mogu da dostignu starost od 50 godina – kaže Zoran Mitrović.
Ljubiša Jovanović dodaje da se u Aziji gaji na nadmorskoj visini do 2.500 metara, ali da je u Srbiji u praksi potvrđeno da može da se gaji i u Vojvodini i na Zlatiboru.
– Što se toga tiče nije zahtevan. U plastenicima koje mi radimo biljka je zaštićena od grada, UV zračenja… tako da je plod svake godine perfektan, ma gde se uzgajao. Međutim, biljka traži domaćina da svakoga dana bude u plasteniku i da joj služite. A onda se možete nadati profitu od 100.000 evra godišnje, i to kada dobro platite berača osam do 10 evra po kilogramu – napominje Jovanović.
Izvor: 24sedam, Agro TV
Foto: Agro TV