Još jedna sezona voća je počela i prva na pijace stiže jagoda, ona prava, a ne sa egzotičnih destinacija ili „plastična“. Ali cena joj nije nimalo prijatna jer potrošači odmahuju glavom na 400 do 700 dinara za kilogram koliko je trenutno ona plastenička na zelenim pijacama. U Beogradu je 400 do 600 dinara, ali zato se Kikinđanima nudi i za 900.
ČITAJTE I: Jesmo li spremni da odgovorimo zahtevima velikog tržišta voća i povrća na Bliskom istoku?
Ali, oni koji kažu da su cene „nikad veće“ imaju veoma kratko pamćenje, jer otprilike su toliko jagode bile, ako ne i skuplje, prošle godine u ovo vreme, pokazuju podaci Sistema tržišnih informacija Ministarstva poljoprivrede. A otad je hrana poskupela i do 30 odsto, kao i mnogo toga drugog.
Proizvođači jagoda tako ove godine neće, ili neće moći, da naplate mnogo veće troškove materijala, đubriva, energenata… koje su imali ove godine ali bi možda kupinari mogli. Bar se tako nadaju.
Cena jagode u Srbiji ove godine će zadržati staru cenu, jer će tako biti i u svetu, kaže za 24sedam Goran Radovanović, direktor i vlasnik firme „Floriva“, proizvođača sadnog materijala iz Radaljeva kod Ivanjice.
– Jagode ima na lagerima, recimo kod industrijske su rezerve u SAD, kao reperu, šest odsto veće, tako da ni kod konzumne cena ne može mnogo da skoči. Kod sveže jagode tu je i pitanje situacije sa Ukrajinom, da li će jagoda moći da ide tamo i u Rusiju – kaže Radovanović.
On objašnjava da će cenu umnogome odrediti vremenske prilike narednih dana jer ako bude mnogo kiše biće trulih plodova, mala količina šećera…
– A to će onda oboriti cene konzumne jagode, a onda njena cena i ponuda i cenu industrijske – napominje Radovanović.
Za razliku od onih koji se bave jagodom, malinari u Srbiji očekuju veću cenu i od one impozantne prošlogodišnje. Za svoje „crveno zlato“, koje nam stiće već u junu, očekuju da će cena u otkupu biti bar 600. A to znači da bi na pijacama u junu mogla da ide na „800 i više“ dinara za kilogram. Prošle godine je cena u to doba godine po pijacama u Srbiji bila 350 do 600 dinara.
– S jedne strane imamo poskupljenje poljoprivredne hemije i đubriva. Ako vam kažem da sada džak đubriva u brdsko-planinskom kraju košta koliko i ar zemlje, sve bi trebalo da vam je jasno. Nedostatak je na tržištu i u Čileu i svuda, tako da se lako može da se desi da cena bude od 600 do 800 dinara, pa i više od toga. Ali ništa to nije, mada izgleda kako „bum“ cena. Tih 800 dinara je danas zbog troškova manje nego što je bilo 250 dinara pre tri godine – kaže za 24sedam Dobrivoje Radović, predsednik udruženja Malinari Srbije.
Goran Radovanović, međutim, ne misli da cena može da ode toliko visoko. Jeste da će roda biti manje zbog oštećenja od teškog jesenjeg snega kao i mraza u brdsko-planinskom podneblju ali, kaže, proizvođači javljaju da nije toliko loša situacija.
– Suša je odnela danak u rastu biljaka i izdanaka, ali zato ima i manje bolesti i parazita. Mislim da će rod biti prosečan, dosta je novih zasada podignuto i tu je tendencija rasta kao što je bila 2016. i 2017 godine, jer je cena bila dobra i sad bi svi da sade. Doduše u malom broju sadi se sa kvalitetnim rasadom – objašnjava Radovanović.
Kaže da je kod malina svetski lager manji za 17 odsto nego što je bio u ovo doba prošle godine, tako da se očekuje i velika potražnja i pristojna cena. Doduše ne tolika koliko bi želeli naši malinari, šali se Radovanović.
– Prošle godine je cena išla 400 do 420 dinara, i to je bila vrhunska cena, može da priča ko šta hoće. U međuvremenu su inputi išli naviše, ali i ako bi se zadržala ta cena, mislim da bi bila odlična cena. Naravno, malinari hoće više pa ih ja na prezenatacijama često pitam „da li bi bilo dovoljno 1.000 dinara ili je i to malo“. Jeste mnogo rupa u kućnom budžetu ali su i nama želje prevelike. Treba biti realan – kaže Radovanović.
Rat u Ukrajini ne utiče presudno na maline u Srbiji jer to tržište zauzima 10 do 15 odsto srpskog izvoza.
– Najveći kupci su ipak iz EU, prevashodno Nemačka, gde je pakovanje od 250 grama sedam do osam evra. Ali javila su se i nova tržišta u skandinavskim zemljama, čak Japan gde je izvoz skočio sa pet na 15 do 20 odsto. Jeste da je prevoz do tamo skup, ali cene su se kretale tamo 11 do 15 evra za kilogram maline – napominje Radović.
Dobrivoje Radović ističe da su i proizvođačima maline sada, preko Radne grupe za malinu, dostupne izvozne cene tako da više nema trzavica da li je nešto ovde malo plaćeno a „tamo napolju“ skupo prodato.
– Svi treba za zarade, a ne da mi zaradimo jedan odsto a izvoznici 99. Sve to sad ide u dobrom smeru mada su i prošle godine izvoznici plaćali akontno 420 do 450 dinara za vilamet, a prodali su od 650 do 900. Doduše, posle su doplatili po 15 ili 20 dinara za kilogram – kaže Radović.
Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay, Freepik