Vinarstvo i vinogradarstvo su u Srbiji i celom našem regionu u poslednje dve decenije dobili novi zamah – pre svega, početkom ili obnovom rada (izlaskom iz „ilegale“) velikog broja malih privatnih vinarija. Postala je stvar prestiža između vinara napraviti dobro vino, oživeti neku zaboravljenu sortu, odraditi kupažu koja će istaći sve dobre, a potisnuti lošije strane u nju uključenih sorti.
Ovu priču o grožđu i vinu posvetićemo sorti Grašac.
Ova sorta poznata je pod različitim imenima, zavisno od zemlje u kojoj se uzgaja. U Srbiji je zovu Rizling talijanski, u Hrvatskoj Graševina, u Sloveniji Laški rizling, Welschriesling joj je ime u Nemačkoj, a Riesling italico u Italiji.
Rizling italijanski (talijanski rizling, graševina, grašac, laški rizling) je nedovoljno jasnog porekla. Prema nekim izvorima je zapadnoevropska sorta, a prema starim domaćim izvorima poistovećuje se sa autohtonom sortom Grašac koja je još u predfiloksernom periodu gajena na Fruškoj gori.
Zahvaljujući ampelografiji i DNK analizama pouzdano znamo da poreklo „italijanskog rizlinga“ nema nikakve veze sa Italijom. Grašca u Italiji danas ima u vinogradima Lombardije i Veneta, a tamo je stigao u 19. veku. Na sve to, znamo i da izvorni, rajnski rizling, takođe nema nikakve ni genetske, ni organoleptičke veze sa grašcem. Ukratko – grašac niti je rizling, niti je italijanski.
Trenutno je vodeća vinska sorta u celoj Panonskoj niziji, a gaji se u Nemačkoj, Italiji, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i dr. Kod nas se gaji u svim vinskim regijama.
ČITAJTE I: Mlado vino Portugizer ponos i dika vinarije „Mačkov podrum“
Botanički opis
Bujnost: Čokot je srednje bujan.
Vrh mladog lastara: beo, vunasto maljav, a sam vrh je svetlo crvenkast.
Zreo lastar: tanak do srednje debljine, srednje dugih internodija, kolenca normalno izražena. Boja kore smeđa, žućkasta, kolenca neznatno tamnija.
Odrasli list: srednje veličine ili mali, duži nego širi, trodelan ili petodelan.Peteljkin sinus je u obliku slova „U“. Gornji sinusi duboko i nejednako usečeni. Lice lista svetlo zelene boje, glatko i golo. Naličja lista bledo zelenkaste boje, paučinasto maljavo. Zupci nejednaki. Nervi zelene boje. Peteljka kraća, tanka, zelene boje, gola, ponekad i sa prelivom crvenkaste boje.
Cvet: morfološki i funkcionalno hermafroditan
Grozd: mali ili srednje veličine zbijen,valjkast ili kupast, najčešće sa jednim krilcem,što je karakteristično za sortu. Peteljka grozda duga i tanka.
Bobica: mala, okrugla ili neznatno izduženo okrugla kod veoma zbijenih grozdova. Pokožica debela, prozračna, protkana sitnim žilicama, zelenožute boje, pokrivena pepeljkom sa veoma izraženim pupkom što je karakteristika sorte. Meso je sočno, a bobica sadrži mnogo semenki.
Agrobiološke karakteristike
Epoha sazrevanja: grožđe sazreva u III epohi. Pozna je sorta.
Oplodnja: normalna i redovna.
Koeficijent rodnosti: 1,2 – 1,4
Prinos grožđa: varira od 10,000 – 15,000 kg/ha, pa i znatno više, što zavisi od klona, uzgojnog oblika, režima ishrane, načina rezidbe, lozne podloge i dr.
Rezidba: primenjuje se duga, tj. mešovita. Lukovi se režu na 8 – 10 okaca.
Uzgojni oblici: pogodni su svi koji omogućavaju primenu mešovite rezidbe.
Ovoj soti vinove loze odgovaraju rastresita, propusna, umereno plodna, krečna, peskovita i toplija zemljišta. Kada se govori o otpornosti grašca prema prouzrokovačima važnijih bolesti može se reći da je sota srednje osetljiva prema plamenjači, a osetljiva prema pepelnici i naročito na sivu plesan. Spada u red otpornijih sorti prema niskim zimskim temperaturama.
Afinitet prema loznim podlogama
Grašac ima dobar afinitet sa loznim podlogama: Berlandieri x Riparia Kober 5BB, Teleki 8B, SO4, Teleki 5C i dr.
Najbolji klonovi
Na Oglednom dobru za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima dr Petar Cindrić je individualnom klonskom selekcijom stvorio tri klona Grašca belog koji su priznati 1991. godine. To su prvi klonovi vinove loze selekcionisani i priznati kod nas:
– klon SK-13 odlikuje se izuzetno visokom rodnošću i kvalitetom vina na nivou populacije sorte.
– klon SK-54 je umerene ali solidne rodnosti, a u odnosu na populaciju sorte redovno ima viši sadržaj šećera i daje kvalitetnija vina sa finim kiselinama voćnog karaktera.
– klon SK-61 je visoke rodnosti, a po sadržaju šećera i kvalitetu vina je na sredini između prethodna dva klona.
Grašac će verovatno i u budućnosti biti vodeća među belim vinskim sortama u Vojvodini. Nove vinograde treba podizati isključivo domaćim klonovima ove sorte. Prednost treba dati klonu SK 54 koji je otporan na niske temperature, okca izmrzavaju na -22 do -24 C.
Vinarije vraćaju izvorno ime – Grašac
Danas znamo da pred sobom imamo autohotnu sortu koja je istovremeno i najrasprostranjenija u srpskim vinogorjima, a sve više vinarija vraća se njenom izvornom imenu. Nekada prezrena, vina od grašca danas dobijaju platine i zlata na Decanteru i drugim velikim ocenjivanjima. Pored toga, o sorti imamo i istorijske tragove u literaturi kojima je lako dokazati njen značaj i poreklo. Nažalost, sedam decenija grašac je pod imenom „italijanski rizling“ uglavnom činio bazu za jefine industrijske vinolike tekućine, što se i dalje dešava. Ipak, danas u vinogradima, posebno na Fruškoj gori, duvaju drugačiji vetrovi.
Najveći pesnici, pisci i beomi tražili su utehu u vinu zbog neuzvraćenih ljubavi, a u čaši vina nalazili su i inspiraciju za najlepše i priče koje su svojom lepotom zadivile svet. Ali, i Grašac ima svoju priču.
Priča o tome kako je jedna vinska sorta izgubila ime
Jedna od najautentičnijih vinskih sorti grožđa sa Fruške gore, polovinom XIX veka izgubila je ime.
Bilo je to negde oko 1850. godine, u vreme kada je i poslednja četa turskih vojnika napustila teritoriju današnje Vojvodine. Carica Marija Terezija, u znak zahvalnosti za oslobađanje ovih krajeva od turaka, svojim najodanijim vojskovođama i plemstvu, poklanjala je imanja na Fruškoj Gori. Jedan od njih, bio je knez Odeskalki. Najveće vlastelinstvo tada je dodeljeno ovoj porodici i nalazilo se u Iloku. Pogađate, u pitanju su iločki vinogradi koji i danas postoje. Odelskalkiji, italijani poreklom, za negu svojih vinograda dovodili su radnike iz Italije. Talijani, kako su ih tada zvali na ovim prostorima, bili su poznati vinogradari i veoma cenjeni posebno kada je tehnika orezivanja vinograda bila u pitanju. Putujući iz Italije ka Iloku, put ih je vodio kroz Sremske Karlovce. Ponekada su tu zastajali da se okrepe, prenoće i odmore konje. Prilikom takvih zadržavanja, dolazili su u kontakt sa lokalnim stanovništvom koje se takođe pretežno bavilo vinogradarstvom.
Istini za volju, puno vinograda je iskrčeno i uništeno tokom turske vladavine. Osim što im je islam zabranjivao alkohol, Turci su imali i posebne odrede koje su zvali „akindžije“, a koji su bili zaduženi za uništavanje vinograda. Ipak, novo doba nosilo je novu nadu. Sledeći tradiciju, porodično nasleđe i povoljne klimatske i geografske uslove, ljudi su ponovo sadili lozu. Veliki deo Fruške gore tada je bio zasađen autohtonim Grašcem, sortom belog grožđa od kojeg se dobijalo lagano, pitko, osvežavajuće vino izraženih kiselina. Sorta je dobila naziv po sitnim zelenkastim bobicama koje izgledaju skoro kao zrna graška na peteljci.
Elem, zadržavajući se u Sremskim Karlovcima, talijanski vinogradari razmenjivali su iskustva s lokalcima. Tako su nekom prilikom pošli zajedno u vinograde gde su im pokazali svoju tehniku orezivanja. Sticajem okolnosti, „ogledno polje“ bilo je zasađeno ničim drugim nego grašcem. Te godine, grožđe je bilo bolje nego ikada što se logično osetilo i u kvalitetu vina. Sledeće godine takođe. Uverivši se da talijanska tehnika zaista daje bolje rezultate, karlovčani su Grašcu, u znak zahvalnosti i poštovanja promenili ime u „talijanski rizling“. Talijanski zbog talijana, a rizling jer se on (rajnski) oduvek smatrao kraljem belih vina.
Po principu „bolje ikad nego nikad“, ništa manje vredan je i argument kojim apelujemo na očuvanje sopstvenog vinarsko-vinogradarskog identiteta.
I na kraju da Vam odam tajnu zašto kažu da su žene kao vino:
Žena je, baš kao i vino, čulna, mirisna i osetljiva na sve spoljašnje faktore. Neke od žena, opet kao i vino, svoj puni potencijal iskazuju u ranoj mladosti, dok neke od njih stare dostojanstveno, povećavajući svoju vrednost iz godine u godinu…
Piše: Radmila Koprivica, master voćarstva i vinogradarstva