Grinje u biljnoj proizvodnji

 

Od druge dekade juna poljoprivrednu proizvodnju je okarakterisalo odsustvo padavina i visoke temperature (i do 13 tropskih dana) što je izuzetno povoljno uticalo na razvoj grinja.

 

 

ČITAJTE I: Useve i zasade zaštiti od braon mramoraste stenice

 

 

U usevima i zasadima, naročito na jabuci, višnji, lubenici, dinji, paradajzu, soji, registruje se povećano prisustvo sledećih štetnih grinja:

-običnog paučinara,

– crvene voćne grinje i

-rđastih grinja.

Ove štetočine žive na naličju lista gde se hrane sisajući sokove biljaka. Kod napadnutih biljaka povećava se transpiracija, smanjuje intenzitet fotosinteze što za posledicu ima skraćenje vegetacije, zaostajanje u porastu i formiranje manjih i sitnijih plodova.

U najavi je talas tropskih temperatura koje mogu dovesti do prenamnoženja ovih štetočina i nastanka šteta u usevima i zasadima.

Navedene, ugrožene, biljne vrste treba redovno obilaziti i pregledati na prisustvo grinja i po potvrdi prisustva potrebno je sprovesti mere zaštite registrovanim akaricidima.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

 

 

 

O izboru akaricida po usevima/zasadima pogledati na linkovima: jabuka, višnja, lubenica i dinja, paradajz, soja.

Prilikom suzbijanja grinja treba koristiti veću količinu vode uz dodatak okvašivača ili mineralnog ulja. Za efikasno suzbijanje preporučuju se dva vezana tretmana u razmaku od 7 dana.

 

Izvor: Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja