Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković sastala se juče u Vladi Srbije sa predstavnicima primarnih proizvođača maline i najvećim otkupljivačima i izvoznicima ovog proizvoda.
Po prethodnom dogovoru, održan je radni sastanak na kom je bilo reči o trenutnoj situaciji na tržištu maline, troškovima proizvodnje i otkupnoj ceni.
Tom prilikom prisutni su diskutovali o proizvođačkoj ceni maline čiju je kalkulaciju uradio Institut za voćarstvo u Čačku, a koju je obrazložio direktor te ustanove Darko Jevremović.
ČITAJTE I: Da li je ovo konačno rešenje u maratonu malih hladnjača za spas u sektoru malinarstva?
Svi prisutni su izneli svoj stav o trenutnom stanju i viđenju problema nastalih zbog izuzetno visoke cene maline iz 2022, a dobili su i potrebne informacije od ostalih učesnika u tržišnom lancu kako bi zajednički iznašli način za prevazilaženje aktuelnih izazova u tom sektoru.
Posle 2,5 sata rasprave zaključak sastanka je da svi učesnici procesa razmisle o tome na koji način bi svako sa svoje strane mogao da pomogne i da doprinos u pronalaženju najboljih rešenja.
Zaključak razgovora je da i ostali otkupljivači prate cenu od 240 dinara, koju su ponudili određeni hladnjačari i već otkupljuju po tom iznosu, a da nakon završetka ugovaranja sa kupcima ponovo naprave presek stanja sa svojim kooperantima – malim proizvođačima, i ukoliko bude prostora poboljšaju prvobitne uslove otkupa.
Ovaj sastanak nije ulio mnogo nade proizvođačima i kako je za RTS rekao Božo Jokovoć, direktor Prve složene zemljoradičke zadruge „Agro-eko voće“ iz Milićevog Sela kod Arilja, nije isključeno da berba maline bude završena u trenutku kada bi trebala da bude u ponom jeku.
-Na ovom sastanku se čulo da je otkupna cena maline od 130-240 dinara za kilogram. Veliki raspon cena tržište ne čini konkurentnim, izjavili su veliki izvoznici. S’ druge strane, proizvođačke grupacije i udruženja rekli su da će pozvati proizvođače da prekinu berbu jer više nema svrhe brati malinu kada su otkupne cene ovako niske, rekao je Joković.
On je dodao i da Udruženje “Naše voće Srbija”, koje okuplja male i velike zadružne proizvođače maline kao i male hladnjače, 10 jula ima zakazan sastanak u Agro klubu u Beogradu na kojem želi da napravi zaokret kako bi se spasao sektor malinarstva.
-U celom sistemu malinarstva mi smo kolateralna šteta. Juče smo od velikh izvoznika čuli da oni planiraju da promene delatnost. Samtram da smo se 2000. godine ukrcali u Titanik koji je potonuo i sada je situacija “spašavaj se ko može”, ocenjuje Božo Joković.
Na pitanje da li malina može da se izvozi prerađena umesto kao sirovina, što je do sada bio slučaj, Joković je odgovorio da ukoliko na svetskom tržištu proizvođači najkvalitetnije maline ne mogu da se izbore, potrebna je prerada.
-Naš najveći problem je menadžment i na njegovom rešenju pod hitno trebamo da radimo. Jedina vrata na koja moramo da kucamo su vrata Republike Srbije i svih njenih institucija kako bi došli do fondova i kreditnih linija i finalizirali proizvod sa njegovim velikim stepenom iskorišćenja i sa premium proizvodima koji će biti konkurentni na tržištu, rekao je u Jutarnjem program RTS-a Božo Joković.
Prema njegovim rečima, godinama je Srbija bila baza sirovine i za to ne treba tražiti krivce u drugima. Na preseku jun 2022/23 izvezeno je 72.000 tona zamrznute maline, a uveženo je 5.500 tona po visokim cenama, što je količina koju male hladnjače imaju na lageru.
-Sve što smo decenijama gradili, srušilo se kao kula od karata. U ponedeljak, 10. jula, iznećemo sve činjenice i strategiju koja će ukazati na to kako ići dalje ovim putem. Naši dedovi i očevi živeli su od ovog posla isto kao i mi. Niko u ovoj zemlji nema pravo to da uruši. Juče je i ministarka poljoprivrede iznela oprečno mišljenje prema velikim izvoznicima koji propagiraju aktuelne cene, rekao je on.
Juče su udruženja malinara istakla da će prekinuti berbu maline. Da li će zaista doneti takvu odluku Joković ne zna, ali ispred malih hladnjačara hoće da zamoli proizvođače koji su im predali malinu i koja je na lageru, da se strpe jer su svi neophodni papiri predati banci Poštanska stedionica i sada se čeka realizacija kredita kako bi ih isplatili.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
-Onda ćemo videti kuda dalje. Mi u ovom kraju nemamo drugi pravac života i razvoja osim da uradimo kolektivnu seobu. Nadamo se da će država sa nama napraviti partnerski odnos i model poput svih razvijenih zemalja koji isključuje pojedinačne interese, a funkcioniše po principu široke lepeze interesa, zaključio je Joković.
Priredila: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal.rs, Ministarstvo poljoprivrede i Pixabay