Srednjobanatska ZZ „Agrosoj“ iz Neuzine kod Sečnja ima raznovrsnu proizvodnju. U početku je bila opredeljena za ratarstvo ali, primentili su da vremenske prilike jako utiču na prinose, te je došlo je do strategijskog zaokreta. U strukturu proizvodnje uključeni su i povrtarstvo i voćarstvo.
Na primarnu proizvodnju nadovezali su se i skladišni prostori. Oni su bili neophodni jer tokom godine postoje oscilacije i padovi cena.
ČITAJTE I: MACFRUT 2025: „Poljoprivrednici nove generacije „ i ovog puta ponos su nacije
Poslovodstvo ove zadruge prati nove tehnologije i pokušava da koristi sve što one, zajedno sa tehnikom, pružaju. Primera radi, kroz određene sisteme prati se potrošnja vode, doziraju se đubrivo i pesticidi kao i materije potrebne za razvoj povrtarskih biljaka. Sem toga, koriste i navigacione sisteme na mašinama kako bi bili što efikasniji. U skladištima upotrebljavaju tehnologije manipulacije vazduhom, strujanje vazduha prilikom čuvanja povrća kao i kontrolu temperature i vlažnosti vazduha.
Budućnost povrtarstva je u malim pakovanjima
Na nedavno održanom sajmu “MACFRUT” u italijanskom gradu Rimini bio je i Nandor Vereš, direktor ZZ “Agrosoj”. Svoje utiske podelio je sa Agroportal.rs.
-Kada govorimo o povrtarskoj proizvodji, njena budućnost je u malim pakovanjima. Na sajmu MACFRUT u Riminiju videli smo da sve ide u tom pravcu. Hrana više nije rinfuz, odmah je spremna za upotrebu u domoćeinstvu, kaže Vereš.
Na pitanje koliko je ovaj način plasmana povrća primenljiv kod nas, on smatra da ući u ovu priču ni malo nije jednostavno jer treba sve pripremiti što zahteva značajna ulaganja.
-Teško je, ima dosta međukoraka da bi se došli do toga. Prvo je potrebo stabilizovati proizvodnju, a posle toga, kada već postoji određena količina robe ona će učiniti da te pakerice budu isplative. Onda vredi ući u takvu investiciju. Utisak sa sajma, vezan je za voćarstvo i put kojim ono ide. Videli smo dosta zanimljivih tehnoloških inovacija, prvenstveno da se veća pažnja poklanja prirodi, poručuje sagovornik Agroportal.rs.
Po njegovim rečima situacija se stalno poboljšava, tehnologija uvek ide napred. Nažalost, ove godine u Srbiji puno voća je izmrzlo, tako da je pitanje koliko će ovo sve biti usvojivo. Vereš samtra da se postavlja pitanje ko će investirati ove godine u voćarstvo.
– Ali generalno, kako što nam rekao, sve ide u pravcu malih pakuvanja, poručuje on.
Luk i šargarepa na policama trgovinskih lanaca
ZZ “Agrosoj” ove sezone na 40 hektara je zasnovala proizvodnju luka, a na 20 hektara šargarepe. Na 16 hektara je zasad višnje.
Cene luka poslednje 2-3 godine beležile su rast, a onda je došolo do zasićenja tržišta i prošle godine je, kako kaže Nandor Vereš, bilo dosta problema. Bilo je dosta luka koji nije našao svog kupca i kad je takva situacija, onda cena brzo “traži dno”. U principu, povrtarstvo i voćarstvo su dugoročne priče.
-Ako se jedne godine desi tržišna anomalija, to ne znači da ona mora da nam ili treba da nam bude reper za sledeće investicije. Gleda se prosek od 5-6 godina. I u tom kontekstu luk ima svoje zakonitosti, isto kao i šargarepa. Imaju svoju standarnu cenu koja je opet, kad se uporedi sa ratarskom proizvodnjem, mnogo bolja. Kaga govorim o višnji, nekako još nismo savladali tu proizvodnju. Ali, ove godine smo napravili dosta dobrih pomaka što se tiče poboljšanja oprašivanja i zaštite. Nežalost bio je mraz, pa je ostalo samo nekih 30% oplođenih cvetova. Ali šta da radimo, tako je u poslu, objašnjava naš sagovornik.
Povrće proizvedeno na njivama ove zadruge, svoje kupce nalazi mahom u Srbiji preko trgovinskih lanaca.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Ova zemljoradnička zadruga iz Srednjeg Banata od samog nastanka teži modernizaciji proizvodnje i nastoji da u što većoj meri ekstenzivnu proizvodnju zameni intenzivnom.
Jedan od razloga zbog kojeg je Vereši posetio MCFRUT je i ubacivanje lekovitog bilja u plodored, konkretno kamilice. U Riminiju je pronašao sagovornike, napravio kontakte i ugovorio prve sastanke. Prvi korak je napravljen, a sudeći po posvećenosti poslu zaposlenih u ovoj zadruzi neuzinski atar vrlo brzo zamirisaće na kamilicu.
Piše: Jasna Bajšanski