Poseta Severnoj Makedoniji bila je prilika da saznamo nešto više o organskoj proizvodnji u ovoj susednoj zemlji. U tome nam je pomogla Milica Petruševska iz Skoplja, inače lingvista po struci, koja zajedno sa svojim bratom koji je po obrazovanju infomatičar, uzgaja povrće, pre svega salate, po principima organske proizvodnje. I ako su gradska deca, Petruševski su se za organsku poljoprivredu odlučili kako bi promovisali zdrav način života kao životni stil. A za proizvodnju zelenog povrća opredelili su se jer su, kako kažu, salate zdrave za ishranu i lepe na oko kada se nađu na trpezi pa imaju i umetničku dimenziju. Sada su na samom početku u tzv. pilot fazi tako da proizvodnja nije na velikim površinama. Zasnovana je na jednom hektaru otvorenog polja i 400 kvadratnih metara pod plastenikom, a naši domaćini smatraju da je to sasvim dovoljno za potrebe skopskog tržišta. Organska proizvodnja podrazumeva rotaciju useva kako u plasteniku tako i na njivama, te je za jednu žetvu kod Petruševskih uvek aktivno 5-6 ari, a biljke koje gaje ne iziskuju velike površine.
– Najveći prihod ostvarujemo od salata poput rukole, spanaća, zelene salate, blitve i listova cvekle. Ove proizvode imamo i u bebi formi, što podrazumeva samo mlade listove pogodne za pravljenje kašica za bebe. Beremo list po list i zato sa malih površina možemo da uberemo solidne količine. Prodajemo i poluproizvode odnosno mešavine salata koje pakujemo. Imamo vlastiti dizajn proizvoda i tu ne mislim samo na etiketu već i na kombinaciju povrća. Tako naše pakovanje zelene salate sadrži četiri vrste ovog povrća različitih struktura, ukusa i vizuelnog izgleda. Osim salate uzgajamo sezonsko povrće i na taj način obezbeđujemo poštovanje plodoreda, kaže Milica Petruševska.
Inovacijama do smanjenja troškova proizvodnje
Ovi mladi ljudi u organsku poljoprivredu kontinuirano ulažu sredstva, rad i ideje od 2015. godine. Sada imaju liniju za pranje, sušenje, skladištenje i pakovanje salata. Da bi bili konkurentni konvencionalnoj proizvodnji Miličin brat osmišljava inovacije kojima bi smanjio troškove te, primera radi, traži najbolje načine zagrevanja plastenika kako bi na maloj površini tokom cele godine proizvodili mnogo lisnatog povrća što je jedna od njihovih tržišnih prednosti. Prema rečima naše sagovornice, Makedonci mnogo vole da konzumiraju sveže salate, posebno one koje se proizvode bez upotrebe hemijskih sredstava.
– Zna se da zelene salate mogu da akumuliraju velike koncentracije toksičnih materija i alergena i na tržištu imamo prednost zbog organskog koncepta proizvodnje. Drugo, salata lepo izgleda i prodajemo je poluočišćenu tako da je jednostavna za pripremu. Naš dizajn je osmišljen za modernog i savremenog čoveka koji zna šta znači organsko. Za naše proizvode posebno su zainteresovane majke male dece. One su naša ciljna grupa kada govorimo o bebi formi salate i spanaća. U Severnoj Makedoniji razvijena je svest o zdravoj hrani i proizvodnja može da se postigne. Problem je kako organizovati prodaju, priča Petruševska.
Prodaja bez druge i treće ruke
A upravo prodaja koja ima mnogo segmenata koji vode do dobrog pozicioniranja na tržištu i prepoznatljivosti proizvoda, Miličin je posao. Ceo proces podrazumeva veliku kontrolu tokom proizvodnje, pripreme za prodaju i same prodaje. Prilikom plasmana preskače se prodaja tzv. druge i treće ruke. Petruševski kažu da uspevaju da postignu dobar kvalitet za nisku cenu i to je razlog zbog kojeg njihova roba završava u supermarketima na policama sa oznakom organsko i ako prodaja nije unapred dogovorena. Kada im se pojavi novi klijent povećaju proizvodnju, a ovakav pristup prodaji mogu da ostvare jer salate imaju kratku vegetaciju, te i u najnepovoljnijim zimskim uslovima od setve do berbe ne prođe više od 60 dana. Žele da probaju i prodaju preko on-line marketa. Uspevaju da postignu i adekvatne cene svojih proizvoda jer ih sami diktiraju. Tako pakovanje od 125 gr rukole u maloprodaji košta 1,70 evra. Ekskluzivnim restoranima u kojim se koriste namirnice iz organske proizvodnje kilogram rukole prodaju po ceni od 8 do 10 evra dok je zelena salata nešto jeftinija, kilogram je 5-6 evra.
Prema njihovim rečima, u ovom momentu ne razmišljaju o novim proizvodima jer ceo posao vode sami i moraju voditi računa da se ne iscrpe još tokom pilot perioda. Imali su velike investicije i nastoje da ovu godinu završe bez profita ali i bez gubitka.
Teško do sredstava za organsku proizvodnju
Za organsku proizvodnju u Severnoj Makedoniji postoje subvencije ali Milica Petruševska i njen brat do sada nisu uspeli da ih iskoriste jer su, kako kažu, neprilagođene ovoj proizvodnji i prilikom određivanja kriterijuma koje proizvođač treba da ispuni nisu uzete u obzir njene specifičnosti kao ni specifičnosti njenog razvoja. Naime, donja granica površine obradive zemlje suviše je velika za organske proizvođače i izjednačena je sa površinama koje su karakteristične za idividualne poljoprivrednike u konvencionalnoj proizvodnji kao i za monokulture koje se koriste za industrijsku preradu. Ovo je prva prepreka koju organksi proizvođači ne mogu da preskoče. Petruševski planiraju da za njihov pilot projekat kao biznis model, iskoriste novac Fonda za inovacije i tehnološki razvoj što je izvodljivo jer je reč o investiciji.
– Sem novca, teško se dolazi i do dozvoljenih sredstava za zaštitu i đubrenje, kao i semena za organsku proizvodnju. Zbog toga seme prizvdimo sami, a delimično i đubrivo. Kompostiramo zelenišne ostatke i stajnjak koji kupujemo. Minimalno upotrebljavamo dozvoljena zaštitna sredstva i to samo u ekscesnim situacijama. Oslanjamo se na plodored kako bi, u slučaju pojave bolesti, minimizirali gubitke koje proiuzrokuju štetočine, objašnjava Milica Petruševska.
Autor: Jasna Bajšanski