Krompir je treća po veličina gajena kultura za ljudsku ishranu u svetu. Gaji se na svim kontinentima, u različitim klimatima i na različitim nadmorskim visinama, od planinskih venaca Južne Amerike sve do Holandije i njenih regija ispod nivoa mora.
Sa agronomske strane, krompir je kultura sa veoma niskim ekološkim otiskom. Za njegovu proizvodnju potrebne su znatno manje površine, kao i utrošak svih energenata i vode u poređenju sa pirinčem ili pšenicom. Reč je o brzo rastućoj gajenoj kulturi, značajnoj na celoj planeti, a naročito u najmnogoljudnijim zemljama poput Kine, Indije i velikih afričkih zemalja.
ČITAJTE I: Sistemi poljoprivrednog nasleđa doprinose održivoj poljoprivredi i ruralnom razvoju
Srbija se diči tkz. ivanjičkim krompirom. I ako mnogi misle da je reč o domaćoj sorti, to nije tačno. Ivanjički krompir je zapravo krompir iz Zapadne Srbije, sa planina Golije, Javora i Mučnja i naziv je dobio po kraju u kojem se uzgaja. A koje sorte se gaje u okolini Ivanjice, pitali smo uzgajivače krompira.
Koje sorte su zapravo ivanjički krompir?
Vladimir Sićević kaže da bi pratili modernu proizvodnju krompira ivanjički povrtari gaje visokorodne sorte koje daju veće prinose i imaju kraći period vegetacije. Tako ovaj proizvođač na svojm njivama, koje se prostiru na 5 ha, od crvenih sorata gaji bellarosu, esmee, merlot, memphis dok su od belih sorti prisutne arizona, carrera, riviera. Od kasnijih soti zastupljene su agria, na manjim površinama aladin. Jedan od problema koji prati ovu proizvodnju je, kako kaže ovaj proizvođač, nedostatak elitnog semena na tržištu. Zbog toga se svake godine samnjuju i rod i kvalitet krompira, pa ljudi izbegavaju da ga seju. U 90% slučajeva elitna semena se uvoze iz Evropske unije, uglavnom iz Nemačke, Belgije i Holandije.
-Ova proizvodna godina nije bila pogodna za gajenje krompira pre svega jer je Zapadnu Srbiju u više navrata pogodilo nevreme praćeno gradom. Nakon toga usledila je suša sa više od 40 tropskih dana u nizu, bez padavina. Ovde su tereni izuzetno strmi pa retko ko od proizvođača ima uslova za navodnjavanje. Kvalitet krompira je dobar ali su prinosi za desetak tona manji od uobičajenih koji iznose 30-35 tona po hektaru, kaže Vladimir Sićević.
Koliko proizvođači utiču na cenu krompira?
Prema njegovim rečima površine krompira u ivanjičkom kraju se iz godine u godinu smanjuju jer dosta ljudi odustaju od ove proizvodnje koja je sveke godine sve skuplja. Takođe, radnika je sve manje i uglavnom je reč o starijim ljudima. Dnevnice su ove godine 5.000 dinara uz obezbeđen stan i hranu ili prevoz i hranu. Proizvonja krompira na jednom hektaru od pripreme zemljišta, preko setve i nege, do vađenja i skladištenja, ovog domaćina koštala je predhodnih godina više od 4.000 evra bez uračunatog rada cele porodice.
-Ove godine je to znatno više. Kao primer navešću veštačko đubrivo koje je je prošle godine koštalo 40 dinara, a ove godine kilogram je preko 100 dinara. Litar dizela prošle godine koštao je 140, a ove 220 dinara. Poljoprivrednici na NIS-ovim pumpama mogu odjednom da sipaju 60 litara goriva po ceni od 170 dinara za litar, a meni je NIS-ova pumpa udaljena 40 km od kuće. Tokom vađenja krompira potrošim nešto više od 120 litara dizela dnevno, to znači da bih tokom dana dva puta trebao da se spuštam do pumpe, što je neisplativo, objašnjava Sićević.
Na pitanje kolika bi cena kilograma krompira trebala da bude, kada se u obzir uzmu poskupljenja svih inputa, ovaj proizvođač kaže da je semptembra na beogradskoj kvantaškoj pijaci cena bila 70-80 dinara. Međutim, cenu ne formiraju troškovi proizvodnje već tržište odnosno, kako kaže, uvoznički lobi koji uvozom velikih količina više puta godišnje, obara cenu domaćeg krompira.
Razlika u potražnji crvenih i belih sorata ne postoji, osim ako se izvesne količine plasiraju u Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju. Tamo se više traži beli krompir dok se u Vojvodini i Beogradu više kupuje crveni. Cenu semenskog krompira takođe diktira tržište i cena ovogodišnjeg semena zavisiće od potražnje proizvođača ali i cene elite iz uvoza.
-Mi ne možemo da pariramo zemljama EU jer su kod nas subvencije izuzetno niske dok evropski proizvođači od svojih država dobijaju prilično visoke podsticaje. Sem toga, okolina Ivanjice je brdsko-planinski kraj pa ni prinosi ne mogu biti visoki kao kod proizvodnje zasnovane u ravnici. Razlika postoji i u kvalitetu. Naš krompir se uspešno čuva do juna naredne godine. Jedan od velikih problema kod nas je i što krajnji kupac nije povezan sa proizvođačem pa tako se ljudi žale da je naš proizvod skup, a nisu svesni da je on od proizvođača kupljen po 3 puta nižoj ceni od one u maloprodaji. Nigde u svetu trgovačka industrija ne zarađuje duplo više od proizvođača, a kod nas je to slučaj. Pretprošle godine su mnogi proizvođači preorali krompir jer su za njega dobijali 10 dinara po kilogramu, a isti taj krompir je u marketima koštao 80-90 dinara, kaže ovaj proizvođač.
On zaključuje da u ovom lancu najgore prolaze primarni proizvođači i krajnji potrošači. Takođe navodi i problem proizvodnje na malim površinama i to pojedinačno pa samim tim proizvođači imaju i male količine za prodaju koje nisu interesantne velikim kupcima. Rešenje vidi u povezivanju proizvođača i potrošača sistemom koji bi napravila država.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay