Jovanov: Klima čini svoje, kukuruz se seje sve ranije

 

Pre mnogo godina Tima Jovanov iz Novog Kneževca objasnio je kako domaćinski gazdovati na maloj površini zemlje.

Kombinovanjem povrtarskih i ratarstih useva ovaj domaćin ostvaruje dobit. Mlevena začinska paprika i sok od paradajza, sada već nadaleko čuveni brend „Sa Timine njive“, osvojili su domaće tržište, a na poklon se daruju i prijateljima u inostranstvu.

 

ČITAJTE I: Posledice ranog cvetanja uljane repice

 

 

Tajna jedinstvenog ukusa je proizvesti kvalitetnu sirovinu i preraditi je na tradicionalan način. Jedan od osnovnih principa za dobijanje kvalitetne sirovine je poštovanje plodoreda.

Foto: Agroportal.rs

Zbog toga se na Timinim nevelikim njivama smenjuju paradajz i paprika, koji se seju istovremeno iz semena na otvorenom prostoru, pšenica i kukuruz. Ratarski usevi su ogledi različitih semenskih kuća.

Naša ekipa Timu je zatekla u setvi različitih hibrida kukuruza.

-Od kada se bavim postavljanjem ogleda, ovogodišnja setva urađena je najranije, već prvih aprilskih dana. Razlog su klimatske promene. Poslednjih 15-20 godina pomno pratim šta se dešava sa klimom. Setvu sam uvek počinjao sredinom aprila. Ali, tada su dominirali kasniji hibridi. Kukuruz se brao u klipu i skladištio u kotarkama, priča Jovanov.

Foto: Agroportal.rs/Setva kukuruza u ogledu

On dodaje da se mnogo toga promenilo u poslednje dve decenije, počev od nedostaka radne snage za istovar klipova. U jednom momentu poljoprivrednici su kukuruz počeli da žanju i da ga lageruju u zrnu. To je neminovno značilo i setvu hibrida ranijih grupa zrenja koji dobro otpuštaju vlagu.

-Sada nas klima dodatno pomera ka ranijim sortama kako bi kukuruz uspeo što pre da se zametne. Poslednjih godina tokom vegetecije imamo izuzetno visoke temperature vazduha zbog kojih kukuruz ostaje neoplođen. Zbog toga su u novokneževačkom ataru prinosi bili prilično niski. Pretprošle godine rod je gotovo izostao, objašnjava ovaj poljoprivrednik.

To su razlozi zbog kojih su ove godine u ogledu posejana četiri hibrida grupe zrenja 400 i 500 i jedan grupe zrenja 600 – rani i srednje rani.

Foto: Agroportal.rs

Naš domaćin kaže da su tokom setve uslovi bili gotovo idealni. Blagovremenim zatvaranjem zimske brazde vlaga je u značajnoj meri sačuvana, a dva dana pred setvu padala je kiša. Seme je posejano na dubinu od 7 cm, u vlažni deo zemlje. Postavlja se pitanje koligo dugo će biti dovoljno vlage jer u ovom delu Banata značajan broj dana duvaju jaki vetrovi koji brzo isušuju zemljište.

-Za dobro nicanje potrebne su kiše, poručuje Tima.

Kao što je već rečeno, klima diktira setvu ranijih hibrida, a tome se prilagođavaju i semenske kuće. U ovogodišnjem ogledu našli su se ZP hibridi grupe zrenja 400 i 500 najnovije generacije.

Foto.Agroportal.rs

-Moje višegodišnje iskustvo u postavljanju ogleda pokazalo je da i ako su setve istog dana i ranih i kasnih grupa zrenja, period cvetanja, a samim im i oplodnje, se razlikuje. Ali, oscilacije vremenskh prilika otežavaju da se odabere adekvatan hibrid kukuruza. U nekim godinama bolje rezultate pokazali su rani, a drugim kasniji hibridi, kaže on.

Ono što se, na osnovu rezultata ogleda, zasigurno zna, je da datum setve u najvećoj meri određuje budući prinos.

Foto: Agroportal.rs

– Tome treba dodati i mikoklimatska područja. Svedoci smo da raličiti delovi atara dobijaju različite količine kiše, a često se dešava da postoji razlika u količini padavina u različitim delovima jedne parcele. Sem toga, leti su suviše tople noći. Po meni, to više ne možemo nazvati sušom već tropskim podnebljem, reči su Jovanova.

On dodaje da je sve teže proizvesti ratarske useve što dovodi do ekonomske neisplativosti. Tu se ne misli prevashodno na otkupnu cenu, već na izostanak dobrog prinosa.

Pšenica je prihranjena, paprika i paradajz posejani

Foto: Agroportal.rs/Tima Jovanov

Jovanov na jednoj njivi ima i ogled sa dve sorte pšenice. Kaže da sa prihranom nije žurio jer su sve njegove njive nađubrene stajnjakom, do kojeg, kako kaže, nije lako doći jer je stoke sve manje. Stajnjak je nezaobilazan jer je pšenica predusev paprici kojoj je sve podređeno kao i izbegavanje veštačkih đubriva i hemijskih zaštitnih sredstava.

Foto: Agroportal.rs

-Paprika i paradajz su posejani pre dve nedelje na jednom katastarskom jutru, u  drugoj dekadi marta. Temperatura zemljišta je zadovoljavajuća, a u trenutku setve, koja je obavljenja na 2 cm, vlage je bilo dovoljno. Kiša je svakako dobro došla ali, ako je i nebude, tu je zalivni sistem i kanal koji je pun vode. Za nicanje, paprici je potrebno šest nedelja. Ali, s’ obzirom na to da je vreme letnje, verovatno će nići ranije, objašnjava Tima Jovanov.

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

 

Za prirodu se uvek govorilo da je ćudljiva, a poslednjih godina klima je više nego nepredvidiva. Zima je bila bez mnogo padavina, u ravničarskim krajevima bez snega koji je uvek obezbeđivo dovoljno vlage biljakama tokom proleća i leta.  Proleće smo preskočili, leto je došlo na velika vrata. Ratari su već sada zabrinuti. Dobro je poznato da kako seješ tako i žanješ. Ali, kako i šta posejati?

Piše: Jasna Bajšanski