Kiše su zaustavile poslove u atarima opština Pančevo, Alibunar, Kovačica i Opovo. Prema rečima dipl. inž. Bogdana Garalejića, saradnika za ratarstvo i povrtarstvo PSS „Institut Tamiš“ iz Pančeva, ovakav septembar dugo nije viđen.
ČITAJTE I: U Srbiji je zabeležen istorijski minimum upotrebe sertifikovanog semena
Prošle godine deveti mesec bio je izuzetno suv sa padavinama od svega 5 litara po metru kvadratnom, 2020. godine količina padadavina bila je dobra ali 2018. i 2019. septembar i oktobar takođe su bili veoma sušni što dobro znaju proizvođači pšenice koja je nicala tek nakon Nove godine.
-U našem regionu završena je žetva suncokreta i ostvaren je prosečan prinos od 3.150 kg/ha. Pojedinci su ostvarili i veći rod ali zbog sušnog perioda i kasnije setve ove uljarice, na nekim mestima usevi su bili jako loši i na njima je prinos bio 1.700-1.800 kilograma po katastarskom jutru, kaže Garalejić.
Suncokret ima jak korenov sistem i izvukao je velike količine vode iz dubljih slojeva zemljišta.
On napominje da je na nekim mestima kukuruz preživeo zahvaljujući kišama koje su se slučajno pojavile putujući ovim našim nebom dok pojedini veliki atari padavine nisu dobili puna tri meseca – od polovine juna do druge polovine avgusta. Zaključak je da su kiše padale sporadično i da su u 90 odsto slučajeva za kukuruz zakasnile.
-Posmatrajući klipove hibrida koji su bili u ekstremnoj suši vidi se da su oni formirali odgovarajući broj zrna ali njihova veličina je svega 30 odsto od tipične. Ratari su prvo kukuruz počeli da beru u klipovima. Evidentno je da su hibridi sa 25 odsto vlage koje su sejali već počeli da se krune. Nakon toga poljoprivrednici su počeli redovnu berbu i pokazalo se da je rod bio od 1,5-5 tona po hektaru. Za sada je prinos kukuruza oko 4.700 kilograma po hektaru, objašnjava Garalejić.
Vađenje šećerne repe nije ni počelo, šećerana u Kovačici još ne radi, a čeka se posle kiša i povećanje prinosa i povećanje digestije. Inače, na području PSS „Institut Tamiš“ kraljice ratarskih useva ima jako malo.
-Prinosi soje su katastrofalni. Očekujem da će biti jedva 2 t/ha ali dobar deo je retrovegetirao i još se ne žanje. Činilo se da su biljke završile vegetaciju ali su je kasne kiše ponovo pokrnule pa su biljke čije su mahune počele da se otvaraju i zrna da ispadaju, nastavile da rastu, razvile novo lišće i na poslednjim spratovima počele da cvetaju. To jeste karakteristično za soju jer je ona jedina biljka koja može da predvidi sušu. Ako je ona prisutna u početnim fazama razvića do tri cvetna sprata, soja se tada potpuno smiri i zaustavi i tu gde je cvetala formira mahunu i rod. Kada padne kiša ona dalje nastavlja rast, objašnjava sagovornik.
On zaključuje da je godina nepovoljna za većinu ratarskih biljnih vrsta i ona pokazuje da nešto mora da se menja. To znači da treba da pokušamo da se oslanjamo na strna žita, ozime leguminoze koje nisu soja, da se vidi koje bi to bile alternative kukuruzu.
-Ne kažem da treba kompletno da ga izbacimo ali, osnovna stvar je da moramo da pratimo koliko padavina smo imali u jesen, kakve su padavine bile tokom zimskog perioda i da zaključno sa tim vidimo koje ćemo agrotehničke mere raditi u proleće kada hoćemo da posejemo najdominantniju okopavinu u južnom Banatu – kukuruz koji se seje na 55 odsto ukupnih površina. Jednostavno, ako znamo da tokom predhodne jeseni i zime nemamo dovoljne količine padavina ne možemo rekreativno da se vozimo po parcelama, da ih pripremamo 2-3 puta dok zemlju ne usitnimo. Naprotiv, moramo se truditi da agrotehničkim operacijama sačuvamo što više vlage. Ne znam šta će doneti sledeća godina ali, vidimo da imamo jako sušne periode praćene visokim temperaturama zbog čega nam stradaju jari usevi, kaže Garalejić.
On ovu godinu poredi sa 2012. ali i 2003. koja je bila prva u nizu katastrofalnih godina koja nas je pogodila. Garalejić još jednom podseća da se padavine danas moraju posmatrati u manjim delovima atara i skreće pažnju da u ovom delu Banata postoje jako velike površine bez meteoroloških stanica uz apel da se se, mnogo godina najavljivana, mreža meteoroloških stanica postavi na svakih 500 metara u Vojvodini. U suprotnom će izostati odgovor na ono što nam klima nudi, a to nije dobra perspektiva.
Inače, na području PSS „Institut Tamiš“ Pančevo suncokret je ove godine bio posejan na 37.208 hektara, kukuruz na 69.247, soja na 9.930 i šećerna repa na 2.935 hektara. Ozima pšenica požnjevena je sa 21.650 hektara sa prosečnim prinosom od 6-6,5 t/ha, ozimi ječam sa 2.300 ha sa ostvarenim rodom od 6,5 t/ha i uljana repica sa 4.000 ha i prinosom od 3,5 t/ha. Ukupna površina koja je u nadležnosti ove poljoprivredne stručne službe je, izuzimajući povrće i lucerku, 150.376 hektara.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Bogdan Garalejić i Pixabay