Ljudska ishrana se od najdavnijih vremena jednim svojim delom zasniva na korišćenju povrtarskih biljaka.
Utvrđeno je da obilna upotreba povrća predstavlja bitan faktor fiziološke ravnoteže ljudskog organizma.
ČITAJTE I: Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka: Uz FAO projekat ka održivoj poljoprivredi
ČITAJTE I: Zahvaljujući diversifikaciji proizvodnje ZZ “Agrosoj” zakoračila u budućnost
ČITAJTE I: Rukola sve popularnija – Kako je gajiti?
U tom smislu posebno je značajno delovanje vitaminskih i drugih materija, zbog čega se povrće ne može zameniti drugim namirnicama. Osnovni energetski sastojci povrća su ugljeni hidrati, belančevine i masti. Ugljeni hidrati su najrasprostranjeniji u povrću.
Očuvanje nutritivnih vrednosti povrća i ekonomičnost u proizvodnji zahtevaju intezivnu i kvalitetnu proizvodnju ali i organizovano čuvanje povrća.
Za uspešan proces čuvanja povrća od posebnog značaja je pravovremena berba. Berba mora da se obavlja u jutarnjim ili večernjim časovima kada su plodovi suvi, higijena berbe mora biti na visokom nivou, gajbice i ambalaža moraju biti čisti i prilikom berbe ne smeju doći u dodir sa zemljom. Plodove prilikom berbe treba sačuvati od mehaničkih povreda, a povređene i obolele plodove ne mešati sa zdravim.
Berba povrća vrši se kada je produktivni deo koji se koristi za jelo (koren, glavica, list i dr. ) dostigao najpogodnije upotrebne ili tehnološke kvalitete. Taj momenat se ne podudara uvek sa biološkom zrelošću. Otuda, povrtarske biljke mogu da imaju tehnološku i biološku zrelost.
Tehnološka zrelost je stasalost povrća da udovolji tržišnim i hranidbenim kvalitetima dok biološka zrelost nastaje onda kada je biljka ušla u stanje mirovanja ili je donela fizološko zrelo seme.
Na pravilan tok čuvanja povrća veliki uticaj imaju uslovi i način gajenja.
Povrće koje je proizvedeno na težim, hladnijim i vlažnim zemljištima, kao i povrće koje je vađeno ili brano u kišnom periodu, čuva se teže. Obilno đubrenje azotnim đubrivom pogoršava čuvanje, a fosforna i kalijumova đubriva poboljšavaju sposobnost čuvanja. Povoljnije se čuva povrće koje je biološki zrelo nego povrće čiji je rast prekinut berbom.
Pravilnim čuvanjem u optimalnim uslovima možemo povrće koristiti kroz duži vremenski period u svežem stanju. Na taj način ćemo očuvati vitamine, minerale i druge korisne materije.
Plodovi moraju da budu sveže ubrani, zdravi, bez znakova oboljenja, oštećenja od štetočina i bez mehaničkih povreda. Najbolje se čuvaju na nižim temperaturama, dok su zahtevi prema sadržaju vlage u vazduhu različiti. Neke vrste zahtevaju visoku a neke nisku vlažnost vazduha.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Odluka da li povrće nakon berbe odmah ponuditi tržištu ili ga čuvati određeno vreme, zavisi ne samo od vrste povrća i uslova prodaje nego i od mogućnosti čuvanja produkata na hladnom. To podrazumeva postojanje rashladnih jedinica odnosno hladnjača, različitih kapaciteta i namena.
Autor: Smiljka Mojsović, PSS Sombor