Prvi javni poziv iz Programa za konkurentnu poljoprivredu, takozvanog programa Svetske banke, verovatno će biti raspisan krajem ove nedelje a, prema saznanjima Agrosmarta, prijave će moći da se predaju posle 22. aprila.
Biće raspisan i drugi krug javnih poziva iz ovog programa ali tek na jesen. Ovaj, aprilski konkurs, odnosiće se samo na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Te investicije neće moći da budu manje od 20.000 evra i veće od 50.000 evra. Dakle, minimalna vrednost prihvatljivih troškova u ove investicije je 20.000 evra u dinarskoj protivrednosti, a maksimalna 50.000 evra, sa PDV-om.
Za podršku će moći konkurisati poljoprivrednici – fizička lica, nosioci poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge. Finansiraće se investicije u proizvodnju mleka, mesa, pčelarstva, akvakulture, voća, povrća, cveća, grožđa, ostalih useva, tj, ratarskih kultura, te ulaganja u stare i umetničke zanate.
Javni poziv za takozvane generatore, odnosno pravna lica – organizatore proizvodnje koji se odnosi na investicije u preradu poljoprivrednih proizvoda, gde grantovi idu od 25.000 do 400.000 evra neće biti objavljen pre septembra. Pomenimo, ukupan fond u okviru Programa za konkurentnu poljoprivredu koji će trajati do 2024. godine, iznosi 50 miliona dolara. U okviru programa biće raspisivano nekoliko poziva godišnje a princip je takav da će 50 odsto biti bespovratna sredstva, 40 odsto povoljan kredit banaka i 10 odsto sopstvenog učešća korisnika granta. Još nije objavljen spisak banaka koje će davati kredite, ali očekuje se da on bude gotov pre javnog poziva, tj. za koji dan.
Do granta puno, puno koraka
Procedura je takva da će se po raspisivanju javnog poziva prijave (aplikacija na velikom broju strana) podnositi Upravi za agrarna plaćanja. Nakon obrade prijava i odobravanja projekata podnosioci zahteva obraćaju se poslovnim bankama i njima predaju biznis plan. Potom čekaju od banke odobrenje kredita i kada ga dobiju podnose zahtev za grant. Ponovo se odlučuje o njihovom zahtevu i kada se dobije rešenje Uprave potpisuje se ugovor o grantu. Posle toga sledi otvaranje namenskog računa na koji leže kredit banke (40 odsto), sopstveno učešće od deset odsto i bespovratnih 50 odsto od države (koja je uzela zajam od Svetske banke).
Kada pare sa sve tri stane legnu na namenski račun poljoprivrednike, odnosno firme ili zadruge koja je korisnik granta, kreće se u realizaciju projekta i podnošenje faznih zahteva za plaćanja. Po finalizaciji isplata i izveštavanju zatvara se poseban račun.
Procedura, dakle, nije jednostavna ali za sada postoji veliko interesovanje za ovaj vid podrške investicijama u poljoprivredi.
Ko može učestvovati?
Kriterijumi u pogledu kapaciteta proizvodnje su kao na nacionalnim konkursima. Tako na primer na javnom pozivu iz programa Svetske banke mogu da učestvuju stočari, proizvođači kravljeg mleka, koji imaju do 19 mlečnih krava, proizvođači tovne junadi do najviše 19 goveda, uzgajivači koji imaju najviše 149 ovaca i koza ili do 29 krmača ili 99 tovnih svinja po turnusu… Kod povrća uslov je da imaju do 0,5 hektara proizvodnje biljaka u zaštićenom prostoru ili do tri hektara na otvorenom. Mogu da konkurišu voćari sa najviše dva hektara jagodastog voća, odnosno do pet hektara ostalog voća.
Kada je reč o ostalim usevima, to jest žitaricama, uljaricama, industrijskom bilju, lekovitom bilju… maksimum je 50 hektara za investicije u nabavku novih mašina i opreme, a do 100 hektara za investicije i nabavku novih mašina i opreme za navodnjavanje. Nabavka traktora nije predviđena za sektor „ostali usevi“.
Piše: S. Gluščević
Izvor: Agrosmart
Foto: Pixabay