Prva ženska zadruga „Rtanjske domaćice“ osnovana je 2017. godine na inicijativu Dušanke Jevtić i njene prijateljice Zorice Maslovarić, profesorkom književnosti sa kojom je kod Boljevca zajedno obrađivala baštu, a sve da bi svojoj deci obezbedile zdravu hranu. Kroz razgovor su došle na ideju da naprave prvu žensku zadrugu i to su i učinile u selu Valakonje kod Boljevca. Ideja je bila da žene sa sela, koje uvek mnogo rade i u baštama i u ostavama uvek imaju višak proizvoda, objedine i pomognu im da imaju svoj dinar i ekonomsku sigurnost. Boljevac se ubraja u nerazvijene opštine i žene u ovom kraju zaista su u nezavidnom položaju.
-Mi smo želele da žene osete i shvate da su bitne jer na svojim plećima nose sve poslove u jednom seskom domaćinstvu ali i da ostvare neku zaradu, da privređuju i imaju svoj dinar, a ne samo da budu servis ukućanima, kaže Dušanka Jevtić.
Od maja na tržištu će biti i pasterizovani list vinove loze
Dušanka i Zorica pronašle su pet žena iz Podgorca, Valakonja i Boljevca kojima se svidela njihova ideja i tako je, uz administrativne i finansijske probleme koji su u tokom vremena prevaziđeni, nastala prva Ženska zadruga „Rtanjske domaćice“. Ova zadruga za sada nema zadružne objekte, a kako na samom početku nije bilo novca za kirije, Dušanka je svoju kuću ustupila zadruzi. Osposobljena je letnja kuhinja, a baš kao što su žene uvek radite kad pripremaju zimnicu, deo poslova obavlja se u dvorištu. Voće i povrće je isključivo iz bašta zadrugarki, a ukoliko zafali kupuju ga iz okolnih domaćinstava. Ovako okupljene i organizovane rtanjske domaćice odmah su na tržište izbacile proizvod napravljen po njihovoj recpturi i nazvale ga „Rtanjska turšija“. Reč je o pasterizovanom povrću, blagoj turšiji u kojoj se nalaze paprika, krastavac, zeleni paradajz, šargarepa, crni i beli luk. Jedna tegla od 750 grama dovoljna je kao salata za četvoročlanu porodicu i od prve količine napravljene u zadruzi odlično se prodaje. Ove vredne domaćice proizvode i sve vrste ajvara, uključujući i onaj od cepkane paprike.
-Naši najbolji kupci su profesorke sa Farmaceutskog fakulteta iz Beograda i upravo one su predložile da se ponuda obogati cepkanim ajvarom. Suština je da se ova namirnica tako pravila stvarno davno, kada nije bilo mašinica za mlevenje. Neizostavni su i kornišoni, a slatki program obuhvata džemove među kojima su glavni favoriti oni od kajsije, šipurka i šljiva. Kompot od kajsije prošle godine dobio je konkurenciju u kompotu od dunja. Trudimo se da pripremamo onu zimnicu koju su pravile žene tri-četiri generacije pre nas, objašnjava Dušanka.
Zadrugarke su pune ideje, pa tako planiraju da već maja tržištu ponude i pasterozovani list vinove loze i pruže mogućnost ljubiteljima sarmica u listu vinove loze da omiljeno jelo pripremaju i u sred zime.
Za dalji razvoj neophodna je moderna zadružna kuhinja
Iza žena osnivača zadruge stoje jaka poljoprivredna gazdinstva. Domaćinstva dve zadrugarke su ozbiljni proizvođači voća, a najveći problem je proizvodnja kajsija, pre svega zbog kasnih prolećnih mrazeva što se dogodilo i ove godine. Jedno od osnovnih pravila ove zadruge je da deca jedu zdravu hranu i zbog toga prerađuju biloški vredno voće i povrće. Ovo pravilo je naišlo na dobar odziv kod žena tako da se i broj zadrugarki povećava.
-Ipak, zarada se još uvek ne ostvaruje. Kada se podvuče crta i sve sabere i oduzme ostaje manja suma novca kojom kupujmoe ono šro je zadruzi najpotrebnije. Uglavnom su to posuđe, seckalice za voće i povrće, oprema za kompjuter. O ozbiljnijom zaradi i napretku zadruge moći će da se govoriti tek kada napravimo veliku i modernu zadružnu kuhinju, što i jeste cilj. Ovo je preko potrebno da bi se ostvarila standardizacija kvaliteta, a jedini način da se to postigne je priprema zimnice na jednom mestu i po jedinstenoj recepturi. Do sada smo dva puta konkurisale u programu „500 zadruga u 500 sela“, i na našu žalost, nismo na ovaj način obezbedile preko potreban novac, kaže naša sagovornica.
Prva ženska zadruga „Rtanjske domaćice“ svoje proizvode prodaje po pristupačnim cenama pa tako tegla ajvara od čiste paprike košta 560 dinara, Rtanjska turšija je 200 dinara, tegla džema košta 300, a kompota 250 dinara. Flaširani mleveni paradajz sa šargarepom ove zime bio je izuzetno tražen, a njegova cena je 250 dinara po litri. Ove vredne žene do mušterija su stigle preko ličnih poznanstava, a najviše kupaca imaju u Beogradu.
Piše: Jasna Bajšanski