Nova godina svima nama donsi i nove izazove. To važi i za proizvođače hrane. Neki od izazova za poljoprivrednike nisu novi ni u ovoj 2026. godini.
O tome kako su domaći svinjari završili predhodnu i čemu se nadaju, u sada već tekućoj godini, govori Draško Danilović iz Kuzmina, prepoznatljivo ime u sektoru svinjarstva.
ČITAJTE I: Kažnjivo je kada se nepregledano meso koristi i pušta u promet
Po njegovim rečima, 2025. godina bila je turbulentna na svim poljima pa tako i u poljoprivredi, samim tim i u svinjarstvu. Za ovu granu stočarstva, kako kaže, veoma depresivna.
Kada se govori o prošlogodišnjim otkupnim cenama žive mere svinja na samom početku 2025. desio se njihov pad na 160 dinara za kilogram. Tokom juna i jula tovljenici su prodavani po ceni od 180 dinara, a cenovni skok zabeležen je krajem avgusta i početkom septembra na maksimalnih 250 dinara za kilogram.
-Pojedina udruženja svinjara su čak ovu cenu odredila kao gornji limit, pa i kada su pojedine klanice nudile veću cenu mi smo fakturisali 250 dinara za kilogram. Bili smo zadovoljni. Međutim, tada se desilo da 20 dana klaničari uopšte nisu hteli da otkupljuju svinje. Počelo je smanjenje cene žive mere, životinje su prerastale kilograme, a ipak je reč o proizvodnji koja mora pratiti dinamiku otkupa. Godina je završena sa cenom 170-180 dinara za kilogram i neugodnom situacijom da od manjih uzgajivača koji imaju od 10 do 30 svinja klaničari neće da kupuju tovljenike, objašnjava Danilović.
Draško naglašava da je lane prodaja svinja bila ispod proizvodne cene koja iznosi od 210 do 230 dinara za kilogram, i to na depresivne cene žitarica. To je nastavak sa kraja 2024. godine tako da su stočari u velikoj dubiozi.
-Mi bi bili zadovoljni cenom od 220-230 dinara, da ostvarimo neku akumulaciju i da nastavimo proizvodnju. Ovako imamo zastoj, mlađi ljudi koji brže razmišljaju, brže i odustaju od svinjarstva, kaže Danilović.
On misli da resorno ministarstvo ne prepoznaje demografsku sliku sela koje izuzetno stari i ljudi odustaju od tova. To znači da se smanjuje broj krmača ali i tovljača. Sada na tržištu niko neće da ulazi u novi razvojni ciklus jer i ono malo što imaju, nemaju kome da prodaju – klaničari nisu zainteresovani.
-Moram da kažem da smo pretrpani uvoznim mesom, imamo limitiran uvoz pasadi na 15.000 mesečno, a koja su deficitarna na našem tržištu. U predhodnom periodu bio je doznoljen uvoz prasadi, obori su bili puni, imali smo zadovoljavajuće cene i uvoz mesa je bio kordinisan sa brojem domaće stoke. Sada je sve to elektronski umreženo, međutim daju se dozvole i uvozi se više nego što je realno potrebno. Mislim da to guši našu proizvodnju, dodaje on.
To se, kako kaže, dodatno odražava na domaću proizvodnju stoke i postavlja se pitanje ko će u takvim uslovima da ulaže u nju. Veliki klaničari razvijaju mega farme i očigledno je da će oni biti nosioci poljoprivredne proizvodnje što, kako smatra Danilović, nije dobro za razvoj sela, zadruga, kooperativnih odnosa…
-Naši potrošači nisu osetili bojkot jeftinog uvoznog mesa jer se cene i dalje drže na relativno visokom nivou. Sve je svaljeno na primarnu proizvodnju. Sem toga, imamo sušne godine u ratarstvu, samim tim manje stočne hrane, mnogi stočari su propali, mnogi više ne žele da uđu u ciklus. Srbija je poljoprivredna zemlja i to ne treba sebi da dozvoli. Potrebna je strategija za period od 5-10 godina na osnovu koje bi ljudi videli perspektivu i osmelili se da ulažu sredstva u razvoj stočarstva kako bi bar oni mladi momci koji su ostali na porodičnim gazdinstvima videli budućnost u tom poslu, naglašava on.
Sem toga, kako kaže Danilović, klaničari nisu raspoloženi da stvaraju sirovinsku bazu i sklapaju ugovore sa kooperantima u kojima bi bilo izdefinisano i plaćanje. On podseća na slučajeve kada su mnoge klanice propale, otišle u stečaj, a stočarima nisu isplaćene isporučene svinje. Sada stočari na isplatu čekaju od 30 do 90 dana što je, kako kaže naš sagovornik, gotovo ceo ciklus tova bez naplate onoga što je isporučeno.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
-Moraju klaničari reći ko im je dobavljač, koliko grla godišnje kolju. Sada je stoka obeležena i resorno ministarstvo u svakom trenutku zna koliko stoke ima u Srbiji, te bi u skladu sa tim podatkom trebalo izdavati dozvole za uvoz. To je način da se vratimo u situaciju da zadovoljavamo sopstvene potrebe za mesom, a kasnije treba razmišljati i o njegovom izvozu.
Naš sagovornik sve ovo objašnjava činjenicom da je stočarstvo viši oblik poljoprivredne proizvodnje jer se kroz tov stvara veći dohodak u odnosu na ratarsku proizvodnju.
Piše: Jasna Bajšanski