Siva trulež u vojvođanskim vinogradima
Zasadi vinove loze na području Vojvodine nalaze se u fazi od potpunog dodorivanja boboca do početka sazrevanja – bobice u fazi šarka što je izuzetno osetljiva faza na infekcije prouzrokovačem sive truleži grožđa. U ovoj fazi bobice omekšavaju, količina šećera se povećava I gljiva može direktno da prodre u bobice. Takođe, dodatni rizik za pojavu ovog patogena predstavljaju i štetočine koje se trenutno registruju u vinogradima, poput azijske voćne mušice I pepeljastog grožđanog moljca. Na mestima na kojima ženke azijske voćne mušice zasecaju pokožicu bobica da bi ubacile jaja, odnosno na mestima na kojima se larva pepeljastog grožđanog moljca ubušuje u bobicu, orvara se put za ulaz gljive.
Siva trulež grožđa dvostruko je štetna, utiče na smanjenje prinosa jer dolazi do truleži bobica ili celih grozdova, a utiče I na smanjenje kvaliteta vina. Da bi se sprečio razvoj prouzrokovača sive truleži stručnjaci Prognozni-izveštajsne službe zaštite bilja preporučuju primenu nekog od registrovanih fungicida:
-Swits 62,5- WG u dozi od 0,6-0,8 kg/ha – karenca je 28 dana
-Linus u dozi 1,2-1,6 l/ha – karenca je 21 dan
-Luna Privilege u dozi 0,5 l/ha – krenca kod stonih sorti je 7 dana, a kod vinskih sorti6, 21 dan
Prilikom primene hemijskih mera zaštite obavezno se mora voditi računa o karenci. Fungicidi koji se koriste za suzbijanje sive truleži mogu uticati na kvalitet fermentacije kao I na kvalitet vina.
Prognozno-izveštajan služba zaštite bilja pre tri nedelje informisala je proizvođače grožđa o prvim uslovima odraslih jedinki azijske voćne mušice u vinogradima na području Vojvodine. Od tada, konstantno se beleže uslovi odraslih jedinki. Iako brojnosti nisu visoke, zbog kratkog životnog ciklusa i visokog potencijala razmonožavanja ove štetočine, sada se nikako ne sme dozvoliti drastično podizanje populacije. Pored postavljanja klopki sa crnim vinom I jabukovim sirćetom radi masovnog izlovljavanja, preporučuje se I primena hemijskih mera zaštite u cilju smanjenja populacije azijske voćne mušice.
Pored ove štetočine, u vojvođanskim vinogradima registruje se i prisustvo pepeljastog grožđanog moljca. Započela je aktivnost treće generacije ove štetočine. Larve treće generacije se ubušuju direktno u bobicu. Na mestima ishrane dolazi do stvaranja oštećenja koja predstavljaju ulazne otvore za patogene, pre svega za prouzrokovača sive truleži grožđa. Za suzbijanje ove navedene šteočine stručnjaci PIS-a preporučuju primenu sledećeg insekticida:
Šakal lambada u dozi 0,05-0,06 l/ha – karenca je 14 dana
Zlatasto žutilo vinove loze i Eska
Na području delovanja PIS-ovog Regionalnog centra Valjevo zasadi vinove loze nalaze se u fazi zatvaranje grozda: potpuno dodirivanje bobica (BBCH 79).
Vizuelnim pregledom zasada na lokalitetu Dokmir i Gola Glava, registrovano je prisustvo simptoma zlatastog žutila vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree, kao i simptoma eske vinove loze.
Simptomi zlatastog žutila su listovi se savijaju po obodu prema naličju. U zavisnosti od sortimenta boja listova se razlikuje, kod crvenih sorti boja inficiranih listova je tamnoljubičasta do svetlocrvena, dok su kod belih sorti svetložuti do zlatnožuti. Vektor fitoplazme je cikada Scaphoideus titanus. Ekstenzivni zasadi vinove loze predstavljaju veliku opasnost za širenje ove bolsti.
Mere suzbijanja zlatastog žutila vinove loze su:
-korišćenje zdravih loznih kalemova
-uklanjanje zaraženih čokota, uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada, uništavanje korova,
-suzbijanje vektora,
-krčenje napuštenih zasada vinove loze.
Eska je bolest koja se najčešće javlja kada su visoke temperature.
Simptomi: na listu između glavnih nerava javljaju se izdužene žute ili crvenkastosmeđe nekroze. Između tog nekrotiziranog dela nastaje šira ili uža zelena zona. List poprima specifičan izgled „tigrovih šara“. Ako nekroza prekrije veći dio liske, list se suši. Najčešće infekcije nastaju kroz rane posle rezidbe. Mere zaštite od ove bolesti su preventivne mere, jer ne postoje hemijske mere zaštite koji bi sprečile ovu bolest i zaustavile njeno širenje.
Preventivne mere su:
-Dezinfekcija makaza i drugog pribora 70% alkoholom, čistim ili uz dodatak kalijum permanganata,
-Premazivanje rana kalemarskim voskom nakon rezidbe,
-A u slučaju pojave bolesti uklanjanje zaraženih čokota iz vinograda.
Žilogriz -Capnodis tenebrionis u zasadima višanja
Na području delovanja Regionalnog centra Leskovac Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja, u pojedinim zasadima višanja registrovano je prisustvo imaga i larvi žilogriza -Capnodis tenebrionis. Imago ove šteočine je crne boje, veličine 15 – 27,5 mm telo je široko i pljosnato, može se uočiti na stablu i granama. Imago se hrani korom jednogodišnjih grančica, lisnim drškama i lišćem višnje, šljive, kajsije i breskve i pričinjava manje štete. Prezimljavaju odrasli insekti ili larve u napadnutom korenu. Ženka posle kopulacije polaže jaja na donjem delu stabla u blizini korenovog vrata i na zemlju 30 cm u prečniku od stabala. Najveće štete pričinjavaju larve koje se ubušuju u deblje žile u predelu korena i korenovog vrata, prave hodnike i dovode do sušenje stabla. Razvoj larve traje jednu godinu do dve.
Suzbijanje žilogriza se sprovodi primenom mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih mera:
-Postavljanjem lovnih klopki,posuda svetlijih boja u koje se sipa voćni sok, kao i otresanje stabala i sakupljanje odraslih jedinki, u cilju smanjenja populacije odraslih jedinki
-Zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla PVC folijom u cilju sprečavanja polaganja jaja
-Navodnjavanje i obrada zemljišta u cilju smanjenja brojnosti ispiljenih larvi
-Uklanjanje i spaljivanje zaraženih i osušenih stabala sa korenom, i tretiranje rupa nakon vađenja zemljišnim insekticidima
-Odmaranje zemljišta, na iskrčenim parcelama 3-5 godina ne podizati voćnjak
-Prilikom podizanja novih zasada treba koristiti nezaraženi sadni materijal, kao i zemljišne insecticide u otvorene jamice za sadnju.
Rđasta grinja -Aculus u zasadima trešanja, krvava vaš u zasadima jabuka
Na području delovanja RC Pirot, u pojedinim zasadima trešnje registrovano je prisustvo simptoma napada rđaste grinje. Na naličju listova je uočeno prisustvo grinja iz roda Aculus.
U povoljnim uslovima kada je suvo i toplo vreme, može doći do prenamnožavanja ove štetočine. Hrani se na listovima sisajući sokove.
Simptomi se ogledaju u promeni boje naličja lista. Pojavljuje se bronzavost na naličju i list se uvija ka unutrašnjosti, što dovodi do smanjenog procesa fotosinteze, iznurivanja biljaka i sitnijih plodova lošijeg kvaliteta. Prilikom jačeg napada, dolazi do sušenja i opadanja lišća sto može prouzrokovati sušenje jednogodišnjih sadnica.
Od hemijskih mera zaštite, ukoliko se utvrdi prisustvo grinja u jačem intenzitetu, mogu se primeniti akaricidi na bazi aktivne materije abamektin.
U proizvodnim zasadima jabuke, na lokalitetu Prčevac, registrovano je prisustvo krvave vaši -Eriosoma lanigerum.
Ova štetočina razvija veliki broj generacija godišnje. Na mestima gde sišu sokove stvaraju se izrasline, kora puca i stvaraju se rak rane. Može doći do odumiranja napadnutog dela, što je naročito opasno kod mladih sadnica kada se čitave voćke mogu osušiti. Napadnuti plodovi su neugledni, prekriveni pepeljastom prevlakom.
Kolonije krvave vaši se veoma lako zapažaju, jer vaši luče belu vlaknastu tvorevinu koja podseća na vatu. Ispod bele vlaknaste tvorevine nalaze se vaši koje su sivo-crne boje. Vaš je dobila ime po tome što kada se zgnječi primećuje se crvena boja.
Mere kontrole:
-Odgovarajući izbor podloge -slabije bujne
-Odgovarajuća rezidba – da krošnja bude prozračna zbog kvalitetne primene insekticida
-Hemijske mere zaštite – prag štetnosti 5-8% napadnutih biljaka, u mlađim voćnjacima ovaj prag je niži. Suzbijanje krvave vaši počinje zimskim tretiranjem. Tokom vegetacije, po pojavi prvih migratornih formi, može se primeniti registrovani insekticid na bazi spirotetramata – Movento 100 SC u koncentraciji 0,15%.
Kestenjasta pegavost lastara maline – Didymella applanata
Na području delovanja Regionalnog cetra Vranje PIS-a završena je berba maline sorte Vilamet i Miker na nižim predelima dok je na višim područjima u toku berba ovih sorti, a na svim predelima u toku je berba remontantnih sorti Polke i Polane.
Vizuelnim pregledom zasada maline na više lokaliteta u Pčinjskom regionu, registrovano je prisustvo simptoma kestenjaste pegavosti lastara maline – Didymella applanate, na mladim lastarima koji će se ostaviti za rod za sledeću godinu.
To je patogen maline koji izaziva sušenje izdanaka i grana. Prvi simptomi uočljivi su početkom leta. Dolazi do nekroze lišća između nerava u obliku slova V. Na mladarima se javljaju ljubičaste pege oko spavajućih okaca u pazuhu peteljke lista, otuda se ova bolest još naziva i ljubičasta pegavost izdanaka maline. Ova okca nekrotiraju i izumiru. Pege se kasnije izdužuju i mogu da zahvate čitav izdanak. Kora u zoni pega tokom jeseni i zime odumire, odvaja se od drvenastog dela, cepa i otpada. Zbog toga pege dobijaju srebrnasto belu, mlečnu boju. Na njima se vide mnogobrojne tačkice-peritecije gljive. Zaraženi pupoljci češće izmrzavaju tokom zime. Osnova stabla izumire zbog čega podmlađivanje orezivanjem postaje nemoguće. Ovakva stabla sledeće godine ne daju izdanke ili daju manji broj zakržljalih izdanaka i jasno se uočavaju između zdravih.
Osnovna mera suzbijanja je orezivanje i spaljivanje zaraženih stabala i izdanaka. Odmah posle berbe treba ukloniti lastare koji su doneli rod da se zaraza ne bi širila na mlade lastare. Ne treba ostavljati lastare da prezime i uklanjati ih na proleće. Treba uništavati redovno korove jer se bolest češće javlja u zakorovljenim zasadima. Hemijska zaštita od prouzrokovača ovog patogena se sprovodi tokom cele godine, počinje pre kretanja vegetacije i završava se posle berbe bakarnim preparatima a u toku vegetacije registrovanim sistemičnim fungicidima.
Trulež plodova u zasadima šljiva
Na području delovanja RC Šabac šljive se nalaze u različitim fazama sazrevanja ploda od početak obojavanja ploda do plod zreo za branje (BBCH 81-87).
Vizuelnim pregledom zasada šljiva na lokalitetima Bela Reka, Grušić, i Dvorište, registrovana je pojava simptoma truleži plodova koštičavog voća – Monilinia spp. Simptomi se javljaju na plodovima u vidu mrkih pega, na mestima povreda ili rana. Na inficiranim plodovima dolazi do sporulacije gljive, plodovi omekšavaju. Kasnije se plodovi mumificiraju i suše, najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju.
Treba napomenuti da se trulež plodova širi i kasnije u transportu plodova i prodaji. Patogen prezimljava u mumificiranim plodovima koji se nalaze u krošnji ili na površini zemljišta, u rak-ranama u kori zaraženih grana.
Mere suzbijanja se sastoje od hemijskih i agrotehničkih mera.
Direktne hemijske mere se sprovode u fazi cvetanja i u fazi sazrevanja plodova, ukoliko su povoljni uslovi za razvoj patogena, vodeći računa o karenci i primenom registrovanih fungicida. Indirektne mere borbe obuhvataju pravilnu zaštitu od insekata kao i uklanjanje gnezda osa i stršljenova u blizini voćnjaka.
Agrotehničke mere predstavljaju adekvatan izbor terena za podizanje voćnjaka, provetravanje između redova tj. podizanje voćnjaka u pravcu duvanja dominantnih vetrova, pravilna gustina sadnje, uklanjanje i uništavanje mumificiranih plodova sa stabala kao i redovno održavanje krošnje rezidbom svake godine.
Autor: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay