Priprema i đubrenje zemljišta za prolećnu setvu povrća na otvorenom polju predstavljaju ključne korake za postizanje visokih prinosa i zdravih biljaka.
ČITAJTE I: Kada brati i kako čuvati povrće da zadrži nutritivne vrednosti
ČITAJTE I: Zahtevi za subvencije u biljnoj proizvodnji podnose se od 2. marta do 1. aprila
ČITAJTE I: Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka: Uz FAO projekat ka održivoj poljoprivredi
Dobra priprema počinje već posle jesenje žetve, uklanjanjem žetvenih ostataka i korova, kako bi se smanjio pritisak bolesti i štetočina. Tokom zime, poželjno je da zemljište ostane grubo izorano, kako bi mraz razbio grude i poboljšao strukturu.
Rano u proleće pristupa se finalnoj pripremi. Najpre se vrši drljanje ili tanjiranje radi poravnavanja površine i zadržavanja vlage. Zatim sledi sitnjenje zemljišta kultivatorom ili frezom, kako bi se formirao rastresit, ali stabilan setveni sloj dubine 5–10 cm, u zavisnosti od vrste povrća.
Važno je da zemljište ne bude previše mokro, jer obrada u takvim uslovima dovodi do sabijanja i stvaranja pokorice.
Đubrenje se planira na osnovu agrohemijske analize zemljišta, kako bi se utvrdile potrebe za azotom, fosforom i kalijumom.
Osnovno đubrenje obično se obavlja tokom jesenje ili rane prolećne obrade, primenom organskih đubriva (stajnjak, kompost) i mineralnih NPK đubriva u preporučenim količinama.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Predsetvena priprema često uključuje dopunsko azotno đubrenje radi podsticanja početnog porasta. Kod osetljivih povrtarskih kultura posebno je važno izbegavati preterane doze azota, kako bi se sačuvao kvalitet i smanjilo nakupljanje štetnih materija u plodovima.
Dobro pripremljeno i pravilno oplođeno zemljište osnov je uspešne prolećne proizvodnje povrća.
Piše: Dipl.ing Dragan Marković, PSS Zrenjanin