Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenio je da bi izlazak Rusije iz dogovora o bezbednom izvozu ukrajinskog žita crnomorskim rutama mogao da pokrene globalni rast cena žitarica od 10 do 15 odsto.
Prema rečima glavnog ekonomiste MMF-a Pjer-Olivijea Gurinčasa, crnomorski sporazum o žitu je bio „veoma važan“ za obezbeđivanje dovoljnih količina žitarica koje mogu biti izvezene iz Ukrajine u cilju ublažavanja cenovnih pritisaka na prehrambene proizvode, prenosi Rojters.
ČITAJTE I: Šta kažu analitičari, a šta političari o odluci Rusije da raskine Sporazum o žitu
-Suspenzija sporazuma o izvozu ukrajinskih žitarica verovatno će uticati na povećanje cena. Još procenjujemo koliko će iznositi to povećanje cena, ali smatramo da je razumna procena da će poskupljenje biti u rasponu od 10 do 15 odsto, rekao je Gurinčas.
MMF je prošle nedelje saopštio da bi povlačenje Rusije iz sporazuma o izvozu ukrajinskih žitarica pogodio regione koji se u velikoj meri oslanjaju na isporuke žita iz Ukrajine, uključujući severnu Afriku, Bliski istok i južnu Aziju.
U saopštenju se navodi da se pokazalo da je izvoz ukrajinskih žitarica važan faktor za globalnu sigurnost hrane.
Putin: Rusija će zameniti ukrajinsko žito za afričke zemlje
S’ druge strane, predsednik Rusije Vladimir Putin u članku „Rusija i Afrika: Udruživanje snaga za mir, napredak i uspešnu budućnost“ koji je napisao za čitaoce vodećih afričkih medija, kaže da je Rusija sposobna da zameni ukrajinsko žito i na komercijalnoj osnovi i besplatno.
-Želim da vas uverim da je naša zemlja u stanju da zameni ukrajinsko žito, kako na komercijalnoj, tako i na besplatnoj osnovi, pogotovo što ove godine ponovo očekujemo rekordnu žetvu, saopštio je Putin.
Kako je preneo Sputnik,predsednik Rusije je dodao da kada se u obzir uzimu svi faktori, produžavanje „prehrambenog sporazuma“, koji nije opravdao svoju humanitarnu svrhu, izgubilo je smisao.
Za godinu dana, koliko je sporazum bio na snazi, iz Ukrajine je izvezeno 32,8 miliona tona tereta od čega je 70 odsto otišlo u zemlje u kojima stanovništvo ima dobre prihode, uključujući EU, dok je u Etiopiju, Sudan, Somaliju, kao i Jemen i Avganistan isporučeno manje od tri odsto ukupno izvezene robe, odnosno manje od milion tona.
Ruski predsednik je podsetio da je cilj „prehrambenog sporazuma“ u početku bio da osigura globalnu prehrambenu bezbednost, smanji pretnju od gladi i pomogne najsiromašnijim zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike. Međutim, istakao je, dogovor je samo iskorišćen za bogaćenje SAD i Evrope, odnosno zapadnih biznismena koji su preprodavali ukrajinsko žito.
-Pritom, nijedan od uslova „prehrambenog sporazuma“ koji se tiče ukidanja sankcija za izvoz ruskog žita i đubriva na svetsko tržište, nije bio ispunjen, podsetio je Putin.
Rusija apsolutno besplatno isporučuje mineralna đubriva najsiromašnijim zemljama, ali Zapad i tu stvara prepreke – od 262.000 tona proizvoda blokiranih u evropskim lukama, poslate su samo dve partije: 20.000 tona u Malavi i 34.000 tona u Keniju.
Ostalo ostaje u nepoštenim rukama Evropljana, uprkos činjenici da je reč o humanitarnoj akciji za koju u principu ne bi trebalo da važe nikakve sankcije, konstatovao je ruski predsednik.
-Uprkos sankcijama, Rusija će nastaviti da energično radi na organizovanju isporuka žita, hrane, đubriva u Afriku, poručio je Putin.
Ruski predsednik je takođe uoči samita „Rusija-Afrika“, koji će biti održan 27. i 28. jula u Sankt Peterburgu, visoko ocenio razvoj ekonomskih veza sa tim kontinentom – kako sa pojedinačnim državama, tako i sa regionalnim integracionim udruženjima, uključujući Afričku uniju.
On je ukazao na veliki značaj predstojećeg samita na kojem je planirano usvajanje sveobuhvatne deklaracije, niz zajedničkih izjava i utvrđivanje akcionog plana partnerskog foruma.
Putin je takođe najavio potpisivanje važnog paketa međuvladinih i međuresornih sporazuma i memoranduma.
On je podsetio da je trgovina Rusije sa afričkim zemljama u 2022. godini porasla i dostigla je skoro 18 milijardi dolara.
-Međutim, svi dobro znamo da je potencijal našeg trgovinsko-ekonomskog partnerstva mnogo veći, poručio je ruski predsednik.
Putin je zaključio da je u zajedničkom interesu Rusije i afričkih zemalja da saradnju u humanitarnoj sferi, kulturi i sportu podignu na viši nivo.
Šef UN: Rusija da se vrati sporazumu o žitu, inače će stradati najugroženiji među gladnima
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš u Rimu je pozvao Rusiju da se vrati međunarodnom ugovoru o pomorskim isporukama ukrajinskog žita, i ocenio, isto kao i MMF, da će bez toga najstrašnije posledice trpeti najugroženiji među gladnima u svetu. Gutereš je u govoru na otvaranju trodnevnog samita u Rimu o hrani rekao da će zbog nedavne odluke Rusije da odbije produženje važenja ukrajinsko-ruskog sporazuma o izvozu ukrajinskog žita, ne samo „najugroženiji platiti najveću cenu“, već su negativne posledice odmah stigle: pšenica je u svetu poskupela za 14% a kukuruz za više od 10%.
I Rusija i Ukrajina su „ključne za globalnu bezbedost hrane“, ukazao je čelnik UN jer te dve zemlje daju 30% svetskog izvoza pšenice i ječma, 20% svetskog izvoza kukuruza i više od polovine svetskog izvoza suncokretovog ulja.
Gutereš je rekao da je „posvećen omogućavanju nesmetanog pristupa globalnim tržištima prehrambenih proizvoda i đubriva iz Ukrajine i Ruske Federacije“.
On je pozvao međunarodnu zajednicu da bude ujedinjena u nalaženju rešenja za to pitanje na osnovu njegovog najnovijeg predloga.
Prema FAO-u, samit je okupio učesnike iz 161 zemlje, uključujući 22 šefa država ili vlada, i 150 nevladinih organizacija.
Rusija iznela Zapadu sedam uslova za povratak prehrambenom sporazumu
Rusija je spremna da se vrati prehrambenom sporazumu, ali da bi se to dogodilo Zapad treba da ispuni sedam uslova, rekao je pre nekoliko dana zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski na sednici Saveta bezbednosti.
Prvi je da se isključe iz sankcija isporuke ruskog žita i đubriva na svetska tržišta.
Drugi – da se ukinu sve prepreke za ruske banke i finansijske institucije koje opslužuju isporuke hrane i đubriva. Reč je, između ostalog, o uključivanju banaka u međunarodni sistem Svift.
Treći – treba da se obnove isporuke rezervnih delova za poljoprivrednu mehanizaciju i za industriju đubriva u Rusiju. Poljanski je rekao da je cena uvoznih rezervnih delova i opreme za ruske proizvođače porasla za 40%, te da „ukupni gubici iznose oko 1,6 milijardi dolara“.
Četvrti uslov je rešavanje svih pitanja sa brodarinom i osiguravanjem ruskih isporuka prehrambenih proizvoda, obezbeđivanjem kompletne logistike za isporuku hrane.
Peti uslov – da se obezbede nesmetani uslovi za proširenje isporuka ruskog đubriva, sirovina za njihovu proizvodnju, uključujući i obnavljanje rada cevovoda za amonijak Toljati-Odesa.
Šesti – treba deblokirati ruska sredstva koja su povezana sa poljoprivrednim sektorom.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
I poslednji, sedmi uslov je da „prehrambeni sporazum“ ponovo bude humanitarnog karaktera, kao na početku. Kako je rekao Poljanski, on treba da radi u interesu siromašnih zemalja, a ne da bogate zemlje čini još bogatijim.
-Čim svi ovi uslovi budu ispunjeni, Rusija će se vratiti prehrambenom sporazumu, poručio je on.
„Sve što smo do sad čuli i videli samo je demagogija i licemerje“, zaključio je Poljanski.
Priredio: Agroportal.rs
Foto: Agroportal.rs i Pixabay