Prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama, Dmitrij Poljanski, saopštio je da je odluka o raskidu Sporazuma o žitu konačna.
– Da, odluka je konačna, rekao je Poljanski novinarima u Njujorku, prenosi TASS.
Na pitanje da li će biti daljih razgovora na ovu temu, ruski diplomata je rekao: „Koliko ja znam, neće“.
Ranije je Rusija obustavila učešće u sporazumu o izvozu žitarica Crnim morem, navodeći da raskid sporazuma nije povezan sa napadom na Krimski most.
ČITAJTE I: Na Produktnoj berzi najtraženija pšenica ovogodišnjeg roda
Iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova saopšteno je da raskid sporazuma podrazumeva povlačenje garancija za bezbednost plovidbe, kao i sužavanje pomorskog humanitarnog koridora i zatvaranje zajedničkog koordinacionog centra u Istanbulu.
Navode da će „bez učešća Rusije, Crnomorska inicijativa prestati da funkcioniše od 18. jula“ i da je „došlo vreme da se pokaže deklarisana solidarnost sa evropskim saveznicima Kijeva, koji mogu da izvoze ukrajinsku hranu preko kopnenih koridora“.
Odluku Moskve je kritikovao veliki broj zapadnih zvaničnika, a među njima i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je poručila da „oštro osuđuje ciničan potez“ Rusije, navodeći da Evropska unija radi na obezbeđivanju sigurnosti hrane za ugrožene širom sveta.
Šefica Svetske trgovinske organizacije (STO) Ngozi Okondžo-Ivela izjavila je da je duboko razočarana okončanjem sporazuma o transportu žitarica kroz Crno more, za koji je rekla da je od suštinskog značaja za osiguranje stabilnosti cena hrane na svetskom nivou.
Ona je kazala da je tužno to što su siromašni ljudi i siromašne zemlje najteže pogođeni, preneo je Rojters.
Šefica Svetske trgovinske organizacije je napisala na Twitteru da je crnomorska trgovina hranom, stočnom hranom i đubrivom ključna za stabilnost svetskih cena hrane.
– Hajde da zadržimo nadu u obnovu sporazuma, poručila je Okondžo-Ivela.
Zahvaljujući Sporazumu o žitu, koji je trajao skoro godinu dana, Ukrajina je izvezla milione tona žitarica, dok je Moskva više puta izražavala nezadovoljstvo zbog činjenice da mnoge tačke tog sporazuma u vezi sa izvozom ruskih proizvoda i đubriva nisu sprovedene, To je apsolutno ispravan stav, ocenjuje Odluku Rusije o raskidu Sporazuma o žitu ruski ekspert Aleksandar Dudčak.
Po tom dogovoru, postoji više uslova koje je Zapad trebalo da ispuni pod rukovodstvom UN, ali do sada ništa od toga nije urađeno. Pre svega, to se odnosi na ponovno uključivalje ruske poljoprivredne banke – „Rosselhozbanke“ – u sistem SVIFT, obnavljanje isporuka poljoprivredne tehnike u Rusiju, ukidanje ograničenja na osiguranje, omogućavanje pristupa lukama za ruske teretne brodove, obnavljanje rada cevovoda za amonijak „Toljati – Odesa“, deblokadu računa i finansijske delatnosti ruskih kompanija za proizvodnju đubriva.
Čak je i Koordinacioni centar UN nedavno obelodanio da za svo ovo vreme, otkakao je na snazi bila Crnomorska inicijativa, iz Rusije nije poslat nijedan brod sa đubrivom.
Radi se o tome da izvoz ruskog đubriva zavisi od situacije sa cevovodom za amonijak „Toljati-Odesa“, najdužim na svetu, koji je ukrajinska diverzantska grupa 5. juna digla u vazduh.
Taj cevovod koji povezuje ruski grad Toljati na Volgi sa Odesom, najvećom ukrajinskom lukom na Crnom moru omogućavao je Rusiji da preveze više od 2,5 miliona tona amonijaka, ključnog sastojka mineralnog đubriva, između ostalog i u Evropsku uniju.
Reagovanja berzi
Nakon objave o povlačenju Rusije iz sporazuma o žitu, pšenica je na Čikaškoj berzi poskupela za 3 odsto. Prema mišljenju eksperata Rosijske gazete, ovo je samo početak povećanja cena žita.
Tako je Dmitrij Rilko, generalni direktor Instituta za proučavanje poljoprivrednog tržišta, rekao da se i u Crnom moru i u svetu, barem kratkoročno, očekuje ozbiljno povećanje cena žitarica. Istovremeno, on je istakao da skok cena u Crnom moru neće biti toliko izražen, pošto je Rusija već prodala dosta žitarica za izvoz.
Ekspert je pojasnio da je teško predvideti dinamiku na duži rok i još nije moguće proceniti ekonomski efekat za ruske izvoznike žitarica. Rilko je takođe napomenuo da je „mehanizam raskida žitnog sporazuma“ nejasan, s obzirom da su ranije u Ruskoj Federaciji već najavljivali prekid dogovora, ali su isporuke ipak nastavljene.
Istovremeno, on je dodao da treba razumeti da Ukrajina nije 100 odsto zavisna od sporazuma i da je najveći deo žita izvezen preko postojećih terminala.
Da li srpski poljoprivrednici da se nadaju većoj ceni
Žetva pšenice u Srbiji je na samom kraju. Kvalitet zrna je, kažu ratari, prosečan ali je prinos podbacio. Ni poljoprivrednici ni izvoznici nisu zadovoljni otkupnom cenom koja je trenutno oko 20 dinara po kilogramu.
Kažu da je rusko-ukrajinski rat poremetio svetsko tržište. Situaciju dodatno komplikuje i izlazak Rusije iz crnomorskog sporazuma o bezbednom izvozu žita. Moskva kaže da neće podizati cenu pšenice, a situacija na svetskim berzama trenutno je mirna.
Prof. dr Zoran Rajić sa katedre za agrobiznis Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu za RTS je rekao je da očekuje da se svetsko tržište smiri i ako bude nekih poremećaja, oni će verovatno biti kratkog daha.
-Naime, juče su berze naravno reagovale, ali kratkotrajno, na ovu vest. Međutim, do kraja dana berze su se zatvorile tako da su fjučersi zaključeni sa cenom koja je svega 2,7% veća od prethodne, rekao je Rajić.
U dogledno vreme ne možemo da očekujemo veću otkupnu cenu za pšenicu, za srpske poljoprivrednike.
-Imate, sa druge strane, informacije da se najveći proizvođači žita spremaju da povećaju količinu koju hoće da plasiraju na svetskom tržištu. Ukrajina je ove godine, zaključujući ovim sporazumom, na primer, izvezla 33 miliona tona. Njihova očekivanja su od ove sezone nešto ispod 45 miliona tona, dodao je on.
Prema njegovim rečima, ruska procena je da će samo pšenica ove godine izvesti blizu 48 miliona tona, tako da će biti veliki pritisak na svetska tržišta i onda i na cene, prenosi RTS.
Da li će se svi držati dogovora da cena neće rasti
Moskva je rekla da neće iskoristiti priliku.
-Ja očekujem. Naime, njihovi izvoznici su rekli da neće zloupotrebiti ovu situaciju. Ukrajinci očekuju veći izvoz, naravno nekim drugim rutama, i čak je i direktorka Centra za agrarnu politiku Ruske akademije nauka izjavila da ne očekuje usložnjavanje u izvozu ruskog žita, napomenuo je Rajić.
Trećina poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini sada je gotovo nepovratno stradala pod ratnim dejstvima, i u dogledno vreme tu neće moći ništa da se proizvede.
Rajić napominje da je poljoprivreda jedna od retkih delatnosti koja donosi prihode Ukrajini, oni se bore jednostavno da prežive ovu situaciju.
-Oni su prošle godine zasejali 25 miliona tona, u ovoj sezoni 19,7 miliona tona, već vidite značajan pad površina. Naravno, oni to pokušavaju da nadoknade većim prinosima. Oni su između ostalog promenili setvenu strukturu, okrećući se nekim profitabilnijim kulturama. Ove godine to je bilo prema uljaricama, manje su zasejali kukuruza. To je jedna borba odnosno pokušaj da se ovo prebrodi u teškom periodu, rekao je Rajić.
Da li tražiti partnere na istoku
Ovaj sporazum je učinio da cene žita padnu 23%. Kada imate tako veliki raspon cena, onda je logično da je reeksport jedan postupak koji će primeniti mnogi trgovci. To se dešava, zato i Ruska Federacija optužuje EU za reeksport žita.
Kada je reč o Srbiji, smatra da Ministarstvo trgovine i Privredna komora treba da otškrinu vrata, da ispituju tržišta, da vide koji su njihovi zahtevi, a da Ministarstvo poljoprivrede svojim merama učini da naša pšenica, da ne pričamo o drugim našim proizvodima, bude konkurentnija na tržištu.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Kako upravljati viškovima
Pšenica je posejana na 700.000 hektara, stručnjaci kažu nama je dovoljno i na 220.000 hektara da imamo za svoje potrebe.
-Mi smo inače orijentisani bili na lokalno tržište. I ove godine najveći uvoznik naše pšenice je Italija, nakon toga Rumunija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. Ovih pet zemalja čini nešto preko 90% našeg izvoza, naveo je Rajić podatak.
Podvlači da je u ovoj godini smanjen za 14,7%, kad reč o pšenici, kod kukuruza je to je daleko više – 53%.
-Tako da mi moramo da tražimo druga tržišta. Činjenica je da zbog nekih naših manjkavosti prevashodno vezanih za pravilnike, mnoga tržišta su zatvorena ili otvorena pod uslovom da znatno spustimo cenu naše pšenice, rekao je Rajić.
Poruka srpskim poljoprivrednicima
Stručnjaci su govorili da oni koji imaju pšenicu boljeg kvaliteta, treba da je sačuvaju, da će njena cena rasti.
Rajić napominje da ko je god prošle godine čekao bolju cenu, dočekao je da je prodaje po 24 dinara, a bilo je 40 dinara pred Novu godinu.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Tako da je ipak bolje da poljoprivrednici sami procene, jer je njihovo ulaganje i rad u pitanju, zaključio je Rajić.
-Nemojte se plašiti da se popnete na najviše grane, tamo je najslađe voće, poručio je Rajić poljoprivrednicima.
Priredio: Agroportal.rs
Foto: Agroportal.rs