Tikvice su idealne za spravljanje variva, za punjenje, pohovanje, prženje, pečenje. U ishrani se koriste na različite načine i veoma su cenjene i tražene, posebno kod dijetalnih režima ishrane. Imaju veliku biološku i malu energetsku vrednost s visokim sadržajem vrednih i zaštitnih materija, pre svega vitamina i minerala. Zbog toga su često na trpezi, pripremljene na najrazličitije načine.
U DOO „Carska bašta“ u Mužlji kod Zrenjanina lepoj priči o tikvicama dodaju i podatak da one, uz pravilnu negu, odgajivačima donose lepu zaradu. „Carska bašta“ oko svog distributivnog centra okuplja poljoprivrednike kooperante, ali ima i vlastitu proizvodnju povrća. Tikvice, osnovni artikal ovog preduzeća, trenutno su posađene na 1,2 hektara. Kako kažu, površina pod ovim povrćem neće biti smanjivana ni u narednim godinama.
Zarada bi bila veća kada bi se tikvice izvozile
– Kod nas u „Carskoj bašti“, ako tikvice dobro održavamo, znaju da rode i 100 tona po hektaru. Mi ih gajimo na bankove i na najlonu, uz zalivanje „kap po kap“. Neizostavna je redovna prihrana osnovnim đubrivom, u količini od jedne tone po hektaru, folijarnom prihranom i kroz sistem za navodnjavanje. Od sadnje do prve berbe potrebno je 40 dana, a plodovi se mogu ubirati dva meseca. Kada govorimo o štetočinama, najveće probleme stvaraju biljne vaši, a kišno vreme može prouzrokovati pojavu pepelnice na listu. Sve to se može rešiti. Biramo sorte čiji plodovi ne prelaze dužinu 20 do 25 centimetara i težinu 150 do 200 grama, jer takve plodove potrošači najviše vole – objašnjava Tibor Molnar.
Prema njegovim rečima, preporučljivo je da se tikvice prodaju odmah nakon berbe, a kupci je u normalnim uslovima mogu čuvati sedam dana bez problema, u frižideru i do dve nedelje. Kada se govori o finansijama, Molnar kaže da kod svake povrtarske kulture proizvođaču treba čisto da ostane najmanje 3.000 evra po hektaru. Ako to ne postigne, treba da se preorijentiše na ratarstvo. Zarada bi bila i veća kada bi se ovo povrće izvozilo.
Trenutno najbolja semenska proizvodnja tikvica
Tibor i Klara Almaši u salašarskom rejonu Stara torina u Malim Pijacama, na severu Bačke, obrađuju 25 katastarskih jutara zemlje, a opredelili su se za povrtarstvo, pre svega za proizvodnju krompira, belog luka, kupusa i semensku proizvodnju tikvica.
– Vrlo je teško reći šta najviše vredi i donosi najviše zarade jer su okolnosti od sezone do sezone različite, a tu je i neizvesnosti na tržištu. Ima godina kada se dobro prođe sa krompirom, druge godine para bude više od kupusa. U Srbiji je teško reći koji je usev najbolje sejati, tako da se gazdinstvo mora oslanjati na raznovrsniju setvenu strukturu. Uskoro ćemo početi sa vađenjem krompira koji je na tri jutra, ali cena je trenutno jako loša. Čujem da otkupljivači na veliko plaćaju 20 do 22 dinara za kilogram, tako da se ne može reći da krompir ima neku cenu. Prinosi krompira variraju, kao i cena, sve zavisi kakva je godina, a zavise i od gazde – kaže za portal eKapija Tibor Almaši.
Ovaj poljoprivrednik konstatuje da njihovo gazdinstvo sada najbolje prolazi sa semenskom proizvodnjom tikvica, zato što kompletna proizvodnja ide za izvoz u Nemačku i Holandiju.
– Svi uslovi proizvodnje precizno su ugovoreni, plaćanje je u evrima, tako da se nadam da će i ove godine biti zadovoljavajuće – dodaje Almaši.
Država poljoprivrednicima jednom rukom daje, a drugom oduzima
Tibor smatra da su subvencije koje se iz državne kase daju gazdinstvima u iznosu od 4.000 dinara po hektaru, plus 1.200 za dizel gorivo „jako mala para“.
– Imam utisak da država poljoprivrednicima jednom rukom daje, a drugom oduzima, tako da nema nekog efekta od ovakvog načina subvencija. Kod nas je litar dizel goriva 1,30 evra, a ako bi to gorivo dobili bez PDV-a i drugih poreskih dažbina u vidu zelenog dizela za oko 0,70 do 0,80 evra, koliko staje u nekim zemljama u okruženju, to bi bio značajan korak i puno bi nam značilo – mišljenja je Tibor Almaši.
Autor: Jasna Bajšanski
Foto: Arhiva DOO „Carska bašta“