Kako proizvesti kvalitetno povrće i ostvariti dobar prinos? Ovo je pitanje na koje odgovor znaju Antovići iz sela Prilipac kod Požege jer je tri generacije posvećeno proizvodnji rasada ali i vlastitih hibrida po kojima su prepoznatljivi na tržištu. Kažu da je u ovaj posao potrebno uložiti mnogo rada, znanja, ljubavi i iskoristiti prirodan talenat. Imaju plasteničku proizvodnju na jednom hektaru i između ostalog, bave se proizvodnjom rasada paradajza, paprike i krastavca za oko 1.000 kupaca iz cele Srbije i Crne Gore. Skoro 90 odsto njih su hobisti i rasad kupuju da bi povrće gajili za vlastite potrebe i po principima organske proizvodnje.
Od semena sve počinje i sa njim se sve i završava. Ovako bi se mogao opisati posao porodice Antović iz Prilipca. Ovi vredni ljudi bave se proizvodnjom semena, rasada i povrća. Proizvedu oko pola miliona strukova paprike, 60.000 paradajza i 20.000 krastavaca. Glava porodice Milomir, 30 godina je radio kao mašinski inženjer i za svoj rad, konstrukciju i inovaciju nekoliko mašina, nagrađen je više desetina puta. Nakon zatvaranja fabrike u kojoj je bio zaposlen, 2001. godine je odlučio da na pet hektara zemlje nastavi porodični posao. U 12 plastenika i na jednom hektaru njiva nastavio je da, kao i njegov otac Ljubomir, proizvodi rasad paradajza, paprike i krastavaca. Za četiri godine broj kupaca je, zahvaljujući proizvodnji rasada od najkvalitetnijih i najprinosnijijih soti i hibrida, sa 150 porastao na 1.000. Zajedno sa radnicima išao je kod kupaca i rasađivao povrće, besplatno im davao vodorastopiva đubriva i zaštitna sredstva. I ako je i sam u tom periodu bio kreditno opterećen, deo novca je izdvajao za marketing koji je radio baš na ovakav način. Kasnije je uveo i nagradne igre za svoje kupce i poklanjao im plastenike u vrednosti od 300 evra, a sve zahvaljujući evidenciji koju vodi baš kao što je to radio i njegov otac Ljubomir, a u kojoj se nalaze kupci iz 16 opština iz Srbije i dve iz Crne Gore.
– Svaki kupac uz rasad dobija i brošuru sa uputstvima za dalje gajenje i to po principima organske proizvodnje jer sva sredstva za prihranu i zaštitu koja koristim dozvoljena su u organskoj proizvodnji. Hobistima ih ne naplaćujem, jednostavno ih poklanjam. Odmah sam počeo primenjivati najsavremenije tehnologije u proizvodnji povrća počev od odabira folija, preko sistema za navodnjavanje do vodorastopivih đubriva. Uvek je rasad sa našeg gazdinstva najskuplji za šta postoji i opravdanje. Sve što je najnovije u proizvodnji povrća u svetu, primenjujem na svom gazdinstvu. Otuda i kvalitet, priča Milomir.
Klimatske promene pomeraju rokove setve i sadnje
Aleksandar, najmađi Antović, kaže da je svojevremeno rasadnička proizvodnja počinjala oko 20. januara kako bi se rasađivanje uradilo sredinom marta. Zbog klimatskih promena, koje su donele mrazeve i sredinom aprila, a uzimajući u obzir varljivu klimu to se ne bi preporučivalo pre 10. aprila. Ova godina je, prema njegovim rečima, za rasadničku proizvodnju povoljna. Tokom zimskih meseci bilo je mnogo sunčanih dana, a jedan sunčan dan u ovom periodu više doprinosi rastu biljaka nego 10 maglovitih ili oblačnih. Ovaj faktor kasnije utiče i na otpornost i prinosnost biljaka.
– Mi smo opredeljeni za jesenju proizvodnju paradajza i paprike ajvaruše, šilje, polubabure, babure, ljute paprike. Tempiramo da nam povrće dospeva za berbu kada tržište njime nije toliko zasićeno. Bazirali smo se na kvalitetu, a semena holandskih selekcionera koja koristimo nisu ni malo jeftina, oko 40 odsto skuplja su od ostalih. Jedna semenka je od 13 do 15 dinara. Tu konkretno mislim na hibride pink paradajza Big Rok i crvenog paradajza Asia. Ali proizvodimo i rasad od rasprostranjenih hibrida kao što je Optima jer su oni traženi na tržištu, objašnjava ovaj mladi proizvođač.
Svake godine na tržištu se pojavi 10 novih hibrida. Antonovići na svom imanju zbog toga imaju i oglede na kojima su postojeće ali i nove sorte i hibridi. Zahvaljujući ogledu mogu da prave poređenje i za dalju proizvodnju rasada i povrća odaberu one hibride koji se kako kažu, dobro pokažu. Cilj je da se vidi rezistentnost na bolesti i štetočine. U poslednje dve decenije, koliko i postavljaju oglede, kao najotporniji paradajz pokazao se hibrid Asia. Aleksandar je radeći ogled primetio da ovaj hibrid u uslovima povećane vlažnosti vazduha u plastenicima koja dovodi do pojave abortiranja cvetova na višim etažama, ne pokazuje ove znake. Sem toga, plod na sobnoj temperaturi može da stoji 20 dana nakon ubiranja ne gubeći ukus i sočnost. Odlikuje se velikom rodnošću.
Put od autohtonih sorti do hibrida
Sem proizvodnjom rasada, treća generacija ove porodice bavi se i semenskom proizvodnjom. Aleksandrov deda Ljubomir je od svog oca nasledio neke linije, odnosno tipove paprika koji su za ovo podneblje bili autohtoni što pokazuje i činjenica da su bile izuzetno adaptirane na mikroklimat u okolini Požege koji je oduvek bio poznat po čestim maglama i kolebanjima temperatura.
-Deda je radio samo prirodne selekcije i spontana ukrštanja na polju. Prvi je u požeškom kraju postavio plastenike čije folije su, za današnje uslove, bile vrlo primitivne jer su rađene od polietilena, bez aditiva koji sprečavaju UV zračenja, ispod kojih su se biljke bukvalno pržile. Zbog toga su biljke gajene u njima bile lošije od onih koje su gajene napolju. Tada zemlja i vazduh nisu bili zatrovani, nisu padale kisele kiše i plastenik je isključivo upotrebljavan za pristizanje plodova 15-20 dana ranije od proizvodnje na otvorenom, priča Aleksandar i dodaje da je prekomerna primena veštačkih đubriva i nedovoljno korišćenje kvalitetnog stajnjaka od stoke koja je bila na ispaši, dovelo do degradacije zemljišta zbog čega je njegov deda povećavao površine pod plastenicima. Tako se uvećavala i proizvodnja semena. A da bi ono imalo klijavost od 95 do 98 odsto plodovi u potpunosti moraju da završe fiziološku zrelost. To se događa kada ima dovoljno sunčanih dana, odnosno 10-12 sati dnevno jačina svetlosti mora biti 30.000 luksa u periodu od 7 do 10 dana.
-Pošto u trećoj dekadi juna dužina dana počinje da se smanjuje, a proizvodnja paprike ulazi u jesenji period, pre 20 godina počeli smo da koristimo đubrivo koje u sebi sadrži klijum ili mono đubrivo kalijum – nitrat ili kalijum -sulfat, te na taj način podstičemo biljku da završi fiziološku zrelost što je jako bitno u semenarskoj proizvodnji. Kada iz ovakvih plodova izvadimo seme njegova klijavost bude i 100 odsto. Semenarska proizvodnja počinje od sredine septembra i traje do pojave prvih mrazeva, kaže naš sagovornik.
A deda Ljubomir je svojim potomcima u amanet ostavio sortu paprike Ljubov dlan. Zbog ukusa i prinosnosti ona je bila pravi bum na našem tržištu.
– Njena karakteristika je da je zaobljena kod peteljke što sprečava zadržavanje vode i truljenje ploda. Sem toga 90 odsto plodova je dvokomorno što je lakše za termičku obradu i pakovanje u tegle. Karakteristika svih naših devet hibrida, među kojima su i Mišina paprika i Kraljica, nastalih ukrštanjem dve stare sorte, je krupnoća i mesnatost plodova i velika rodnost, oko 5 kilograma po struku. Dok nisam pronašao obrazac, ukrštanje polena i tučka dva roditelja radio sam ručno. Sada u ovom poslu koristim svoje metode i za razliku od instituta kojima je za stvaranje novog hibrida potrebno 10-ak godina, ja to uradim za četiri. Nekoliko godina unazad uvozim bumbare i oni mi služe kao mehanički oprašivači, kaže Milomir Antonović.
U semenarstvu se radi brzo
Rad na stvaranju novih hibrida ovde se ne završava. Milomir najavljuje da će poseban odjek imati hibridi ljutih paprika na kojima sada radi. A da bi ovaj posao mogao da obavlja kvalitetno i uspešno ovaj inovator se još 2002. godine učlanio u Udruženje povrtara Vojvodine koje je tada osnovao prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Zahvaljujući njemu, Antovići seme paprike od 2010. godine proizvode za Hoja V.S. doo iz Subotice koja je njihova matična firma i distributer semena paprika. Ove godine isporučili su 100 kilograma semena tipa ajvaruša.
Aleksandar nam je objasnio i sam proces semenarske proizvodnje koji počinje ubiranjem i klasiranjem plodova iz kojih se izvadi seme. Ono se zatim ispira, dezinfikuje tretiranjem hlor-dioksidom koji uopšte nije štetan po ljudsko zdravlje ali deluje na patogene gljivice, viruse i bakterije, i na kraju se suši. Seme paprike na sebi ima biljne masti i šećere i ukoliko nije obrađeno kako treba uslede zaraze. Ceo ovaj postupak mora se završiti u roku od 24 do 48 sati i svaki sat je dragocen da bi se sačuvala životna sposobnost semena. Zatim se ono pakuje u sterilisane pamučne džakčiće i tako se isporučuje firmi „Hoja“ iz Subotice koja radi finalnu doradu. Od 100 kilograma ploda u proseku se dobije od 800 grama do kilogram semena. Ovi domaćini, u zavisnosti od karakteristika godine, proizvedu od 40 do 60 kilograma semena paprika ajvaruša.
Posle vađenja semena ostaju fileti paprike koje Antovići prodaju. Kažu da je u početku plasman ovako očišćene paprike loše išao pre svega jer je ona bila skuplja. Potrošači jednostavno nisu znali da kada se izvadi peteljka i semena loža plod biva 30 odsto lakši. Plodovi sa peteljkom ubrani mogu da stoje i do sedam dana, a fileti se moraju prodati i termički obraditi u roku od 24 sata kao ne bi došlo do truljenja. Sem toga fileti kaliraju najmanje 10 odsto jer je parika otvorena i otuda razlika u ceni.
Diplomski rad kao priručnik za povrtare
Paralelno sa poslovima u domaćinstvu, Aleksandar Antović intenzivno radi na prirpemi diplomskog rada koji je istraživačkog karaktera i biće jedan vid priručnika koji će proizvođači moći da koriste u svojoj proizvodnji. Ovaj apsolvent odlučio je da višedecenijsko iskustvo svoje porodice obogaćeno savremenim naučnim dostignućima stavi na raspolaganje svima, od povrtara hobista do velikih proizvođača. Suština je da će oni iz njega saznati kako da osavremene svoj posao. Aleksandrov mentor je prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu koji Antoviće savetodavno usmerava na ekološku selekciju paprike i paradajza. Ovo gazdinstvo prvo je sa zemunskim Poljoprivrednim fakultetom, odnosno njegovom Bankom gena, potpisalo Ugovor o očuvanju i kolekcionisanju svog sortimenta.
Autor: Jasna Bjšanski