19 septembra, 2021

Plantažni uzgoj smilja

Smilje je aromatična polugrmolika biljka čiji listovi su svetlozelene, a cvetne glavice zlatno žute boje. Pripada rodu Helichrysum i porodici glavočika. I ako je ovaj rod rasprostranjen širom sveta, a pripada mu nekoliko stotina vrsta, sredozemno smilje jedina je vrsta roda koja zauzima značajno mesto u gajenju i upotrebi. Od prof. dr Vladana Pešića sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu saznajemo da je i sa ekonomskog stanovišta reč o veoma važnoj vrsti jer je njeno gajenje moguće u širokom rasponu nadmorskih visina i na siromašnim zemljištima koja su izložena velikoj insolaciji i suši. Sredozemno smilje rasprostranjeno je u zemljama južne Evrope, severozapadne Afrike i Male Azije. U Srbiji su izuzetno povoljni prirodni uslovi za gajenje smilja i to kako u ravničarskom, tako i u brdovito-planinskom području.

Smilje sredozemno, zemlja banatska

„Biljka besmrtnosti“ trenutno se kod nas gaji na 100 hektara i u ovoj proizvodnji izdvojila su se tri proizvođača.  Jedan od njih je Dalibor Šuša koji na plantaži površne 30 hektara u ataru Kačareva, uzgaja sredozemno smilje. Ne čudi što se Dalibor opredelio za ovu proizvodnju ako se u obzir uzme činjenica da je rodom iz Dalmacije. Kada je u Hrvatskoj počela ekspanzija uzgoja ove biljke kumu je ustupio svoje njive. Videvši kako oni to rade bez mehanijazije, jer je nemaju, i kako u tim uslovima smilje nema dovoljno mase za plantažni uzgoj, odlučio je da se oproba u ovoj proizvodnji ali ne u Dalmaciji već u plodnoj Vojvodini.

-U ataru Kačareva sam 2016. godine zasadio prva tri hektara. Pokazalo se da smilje ima kvalitet i da u Dalmaciji biljka ne može biti kao ova ovde ni sa 15 godina starosti. To me je podstaklo da nastavim dalje. Sada imam svojih 30 hektara, a nekim ljudima sam pomogao da dođu do sadnica. Njih šestorica čije njive su oko mojih imaju još 10-ak hektara. Pomažem im oko svega, njihovo smilje destilišem jer sam u Zemunu na Alpini napravio destileriju. Sada smo na putu da pronađemo i ozbiljnog kupca, te uzorke ulja od smilja i potrebnu dokumentaciju šaljemo poznatim otkupljivačima. Uprkos zastoju na tržištu, verujem da će ovo biti rentabilna proizvodnja, objašnjava Šuša.

Seme sitno, a rod dobar

Ali, put od podizanja zasada do destilerije je dug. Domaći proizvođači eteričnog ulja opredelili su se za plantažni uzgoj smilja. Za ovu biljku važi da nije zahtevna poljoprivredna kultura ako se gledaju zemljište, prihrana i zaštita. Poznato je da dobro podnosi nedostatak vode i direktnu izloženost suncu što je čini idealnom biljnom vrstom za ekološku i organsku proizvodnju. Zbog čega je to tako, pitali smo prof. dr Pešića.

-Smilje se razmnožava generativno semenom i vegetativno reznicama ili deljenjem busena. Direktna setva semena nije preporučljiva tako da je od velike važnosti proizvesti kvalitetan rasad. Seme ove biljke izuzetno je sitno, te jedan gram semena sadži od 32.000 do 37.000 semenki. Njihova klijavost je 50 odsto tako da je za jedan kvadratni metar potrebno od 0,3 do 0,5 grama semena. Na ovoj površini može se proizvesti 300-400 rasadnica što znači da je za sadnju na jednom hektaru potrebno od 120 do 150 kvadratnih metara prostora za proizvodnju rasadnica, odnosno od 40 do 60 grama semena. Na manjim površinama sadnja se obavlja ručno, a na većim mašinski, odnosno sadilicama. I ako smilje nema velike zahteve za vlagom, poželjno je mlade rasade u početnoj fazi rasta zalivati, kaže naš sagovornik.

A naš proizvođač Dalibor Šuša rasad je, pod nadzorom dr Vladana Pešića počeo da proizvodi 2014. godine u oglednom plasteniku. Tada je i formirana kolekcija. U jesen naredne godine pripremio je njivu za sadnju dubokim oranjem sa zaoravanjem 500 kilograma Protekt Forte, neorganskog mineralnog đubriva koje je oplemenjivač zemljišta. Na taj način postignut je optimalan Ph zemljišta jer ova biljka traži da ono bude karbonatno. Šuša od samog početka primenjuje sve agrotehničke mere koje u ovom slučaju podrazumevaju međuredno kultiviranje jer ono smanjuje pojavu korova i okopavanje 2-3 puta tokom vegetacije.

-Kada je veća površina u pitanju jako je teško obezbediti sezonske radnike u pravom trenutku jer kada korov počne da raste treba reagovati odmah. Angažujem ljude iz Kačareva i jednu ekipu iz Opova. U godinama u kojima nema suviše padavina, rade se tri okopavanja, dva pre letnje berbe i jedno u avgustu. Sve ostalo se može blagovremeno uraditi. Međuredna obrada se završava mašinski kao i berba. Da bi priključne mašine prilagodio potrebama ove proizvodnje uneo sam izvesne inovacije. Na međuredne freze dodao sam priključke. Kod ovog posla najvažnije je dobro osmisliti međuredno rastojanje. Kada se biljka raširi na traktore stavljamo uske gume, kod freze se skupljaju baterije. Da bih sve mogao da uradim međureno rastojanje na plantaži je 85 centimetara, a između biljaka 45, objašnjava Dalibor.

Od dve berbe na jednom hekaru, 15 kilograma ulja

Žetva smilja za proizvodnju eteričnog ulja radi se u trenutku pune tehnološke zrelosti, odnosno, kada je biljka u fazi punog cvetanja i to odescanjem cvetova iznad prvih listova na dužinu 15-20 centimetara. Prva berba je krajem juna i početkom jula. Rasad je naproduktivniji između treće i osme godine uzgoja. Tada se može postići prinos između sedam i osam tona po hektaru svežeg cveta, odnosno 3,5 – 4 tone suvog. Prinos eteričnog ulja je 8-12 kilograma po hektaru, a za jedan kilogram ulja na ovoj plantaži, potrebno je 750 kilograma sveže herbe.

-Druga berba biće završena tokom novembra kada vremenski uslovi budu dozvolili da se ulazi u njivu. Na dve berbe po hektaru godišnje se može proizvesti 12-15 kilograma ulja. Predhodnih godina iz kazana se dobijalo 550-650 grama ulja, a ove manje, oko 400 grama, priča ovaj proizvođač.

Rekli smo da je put od njive do destilerije dug i on se ne može skratiti ali se može nešto uštedeti. Videvši kako izgledaju destilerije u Dalmaciji Šuša je odlučio da je sam napravi uz angožavanje majstora. Uspeo je u tome, ima potreban kotao čiji kapacijet je veći od sadašnjih potreba. Ali, Dalibor gleda dugoročno i veruje da će se primarna proizvodnja smilja proširiti, a onda je lako nizati destilatore u skladu sa potrebama. Od našeg sagovornika čuli smo i podatak da se ozbiljna destilerija, u kojoj se može preraditi 20-ak tona smilja za 24 sata, ne može završiti bez ulaganja od 60.000 do 70.000 evra.

Okvir: Duša devojačka na smilje miriše

„Oj devojko, dušo moja,

Čim mirišu njedra tvoja?

Ili smiljem, il’ bosiljem,

Ili dunjom il’ narandžom?

Oj Boga mi, momče mlado,

Niti smiljem, nit’ bosiljem,

Niti dunjom, nit’ narandžom –

Nego dušom devojačkom!“

Tako je Vuk Karadžić taj miris iz narodnih pesama, miris duše devojačke na smilje i bosilje, opisao, uhvatio i u knjigu uneo, da u njoj ostane, da u zaborav ne padne. U srpskom narodu smilje je simbol nevinosti i čistote te je prevashodno devojačko, odnosno devičansko bilje. U narodnoj pesmi „Smilj se tuži na neveste“ pominje se smiljeva, posebna kapa od smilja i drugih biljaka koja se pravi da bi oterala nesreću i uroke. Namenjena je devojkama i mladim nevestama koje trebaju da je nose 40 dana nakon udaje ili dok ne zatrudne. Prema narodnom verovanju, kada svatovi dolaze po devojku, ona mladoženju treba da pogleda kroz venac napravljen od smilja i bosiljka. Legenda o nastaku smilja opevana je u pesmi „Bog nikom dužan ne ostaje“. U njoj snaja lažno optužuje zaovu. Uzalud je sestra bratu pričala da je nedužna. On je sestru vezao konjima za repove i vukao je po polju.

„Đe je od nje kaplja krvi pala,

Onđe raste smilje i bosilje“

Narod je smilje zvao i biljkom besmrtnosti verovatno zbog toga što njen cvet nakon branja ne vene, ne menja boju i dugo zadržava miris.

Autor: Jasna Bajšanski

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *