“Malina u našoj regiji nema alternativu”. Ovo poručuje Udruženje “Naše voće – Srbija” i poziva svoje članove da se okupe u subotu, 2. septembra 2023. godine, u prostorijama Zanatskog doma u Arilju, u 18 sati.
Povodom aktuelne situacije u sektoru malinarstva ustanovljen je Dnevni red koji ima dve tačke:
- Zadnji pokušaj i predlog rešenja za spas malih hladnjača koje su već 2 godine pod pritiskom nametnutih uslova u poslovanju u sektoru malinarstva u R. Srbiji
- Donošenje konačne odluke o daljem radu i aktivnostima Udruženja.
ČITAJTE I: Da li je ovo konačno rešenje u maratonu malih hladnjača za spas u sektoru malinarstva?
U Saopštenju koje je upućeno na adresu Agroportal.rs navodi se da je Udruženje malih hladnjača i velikih proizvođača maline “Nase voće- Srbija” dalo maksimum u iznalaženju rešenja isplate maline roda 2022. proizvođačima.
-Organizovali smo sastanke u Arilju, u Agroklubu u Beogradu u Ministarstvu poljoprivrede, na naš zahtev održan je sastanak u Vladi R. Srbije kome je prisustvovalo 5 članova Udruženja i 5 malih hladnjačara sa teritorije Srbije. Sastankom je predsedavala premijerka Ana Brnabić, prisustvovali su članovi njenog kabineta i ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković sa svojim saradnicima Premijerka je odobrila kredit sa posebnim uslovima u visini od 2 milijarde rsd za isplatu maline roda 2022. proizvođačima, podseća Božo Joković.
Obezbeđenje kredita je, po zaključku Vlade, bio lager maline do 100 tona po ceni od 300 din/kg zamrznute maline na lageru i potpisana lična menica od strane zakonskog zastupnika hladnjače.
To je potvrdjeno Uredbom Vlade po jasnim zakonskim odredbama, a sve to kao interventna mera u sanaciji poremećaja tržišta maline u 2022 godini, te dostavljeno Ministarstvu poljoprivrede i Banci Poštanska štedionica na realizaciju. U saopštenju piše da se to nije završilo do danas i sada postoji problem sa rodom maline u plasmanu i isplati 2023. godine gde se dovodi u pitanje opstanak sektora malinarstva.
-Svaki komentar bio bi suvišan. Kao papagaji smo već 1.000 puta ponovili da malina nema zamenu u našem regionu. To je istina. Nadamo se da će razum pobediti i da ćemo naći izlaz iz ove teške situacije. Zato smo i sazvali sastanak u Arilju za 2. septembar. Daćemo predloge, rešenja i izneti Platformu dugoročnog razvoja malinarstva u Srbiji, najavljuje Joković.
U saopštenju se dalje navodi da niko nema više prava da troši ni minut vremena na pojedinačne interese koji su i doveli do ove situacije jer se nije slušao vapaj onih koji su životno vezani za malinu.
-Radili smo naopako i moramo da stavimo tacku, podvučemo crtu i odredimo naš dalji put. Za to će nam trebati državne institucije, srtučni ljudi u oblasti agrara, sektoru bankarstva, sektorima trgovine i biznisa. Obratićemo se dijaspori i na sastanku ćemo doneti odluke o daljim koracima. Svi će biti pozvani da nam pomognu u rešavanju velikog problema, ali će biti i prozvani svi koji vrše opstrukciju i čine štetu malinarstvu, objašnjava Božo Joković.
On dalje kaže da smo našu čuvenu srpsku i ariljsku malinu sa zaštićenim geografskim poreklom, koja je sinonim za kvalitet u svetu, poništili i uvozom maline i urušili domaću proizvodnju, a pomogli plasman maline u zemljama koje su nam konkurenti.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
-Okrećemo strnicu u malinarstvu posle sastanka u Arilju 2 septembra, jer ćutali smo i čekali rešenje koje nije realizovano. Samo smo nagomilali probleme. Naša poruka svima je da još uvek imamo šansu da spasemo malinarstvo i našu egzistenciju, da sprečimo našu omladinu da obija tuđe pragove i da se sektor malinarstva prelije u pojedinacnu korist, a da gubitnici budu nekoliko stotina hiljada stanovnika Srbije, koji malinu beru na +40, a preradjuju je u hladnjacama na – 30 stepeni. Kolateralna šteta su male porodične, zadružne hladnjace i proizvođači koji se isključivo bave proizvodnjom maline i niko nema pravo da problem rešava bankrotom jednog dela u sektoru, koji nije kriv i nije odlučivao o otkupnim cenama već su to napravili veliki hladnjačari u 2022, sa namerom ili ne. Posledice su poznate. Isti scenario ponovio se i ove godine, samo sa razlikom u ceni maline, stoji u saopštenju.
“Malo je mnogo da to olako pustimo niz Moravu”poručuju malinari.
Izvor: Agroportal.rs
Foto: Božo Joković