Maslačak je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočike. Raste u umerenim klimatskim uslovima na travnjacima, pored puta, reka i jezera, jer voli vlažno tle. Zbog aromatično-gorkog ukusa u narodu je poznata i pod imenima gorko zelje, popina pogačica, žutinica, žućanik, žuto zelje, mlečika.
Poreklo maslačka nije poznato, za lekovita svojstva ove biljke znali su još stari Grci i Arapi koji su je koristili da umire bolove u stomaku. U srednjem veku na ceni je bila mlečna, bela tečnost koja se cedila iz stabljike jer se verovalo da pomaže kod bolesti očiju. U tradicionalnoj kineskoj medicini maslačak se koristi za stomačne tegobe posebno kod upale slepog creva, ali i prilikom problema u dojenju kod porodilja koji nastaju prilikom zapaljenja mlečnih kanala ili nedostatka protoka mleka. Maslačak je bio izuzetno cenjen i među severnoameričkim Indijancima. Maslačak, kao lekovitu biljku prvi je početkom 16. veka opisao nemački botaničar Hieronimus Bok.
Maslačak dostiže visinu između 20 i 25 santimetara, ima vretenast korenom koji je izuzetno razgranat pri površini zemlje i može da dostigne veličinu i do pola metra. Stabljika je šuplja iznutra, a čitava biljka sadrži mlečni sok emulziju belančevina i smole gorkog ukusa, dok je cvet jarko žute boje. Period cvetanja je od marta do maja posle koga se pojavljuje seme u obliku bele, pamučaste loptice. Svako seme ima vazdušasti rep kako bi ga vetar lakše razneo. Kao hrana maslačak se najčešće koristi kao salata za koje se upotrebljava mlado lišće u rano proleće. Listovi maslačka sadrže 16 do 18 posto vitamina C i tri procenta gvožđa mnogo više nego spanać. Mlado lišće pre cvetanja može da se bere i osuši na promaji, a potom da se kasnije priprema kao čaj. Salata od maslačka pročišćava krv, podstiče mokrenje i ublažava bolove kod oboljenja žuči i jetre, dok čaj od mladog lišća ublažava urinarne infekcije.
Lekovita svojstva maslačak ima zahvaljujući svom hemijskom sastavu. Sadrži gorke materije, smole, vosak, eterična ulja, flavonoide, inulin, hetrerozide…Ova biljka je bogata vitaminima A i B, organskim kiselinama, mineralima posebno kalijumom, natrijumom i magnezijumom. U narodnoj medicini koristi se kao gorko sredstvo (kolagog) za smanjivanje masnoće u krvi, cvetovi za pripremu sirupa sličnog medu, koji se koristi za jačanje organizma, čišćenje krvnih sudova, bronhitis, prehladu, upalu desi i regulisanje varenja. Od prženog korena može da se napravi zamena za kafu.
Nekada se smatralo da je maslačak dobar za one sa slabim stomakom, a novija naučna istraživanja su dokazala da pored problema sa stomakom ova biljka povoljno utiče na jetru i žuč jer pospešuje stezanje žučne kese čime se višak žuči potiskuje u crevo.
Najlekovitiji i najdelotvorniji je sveže isceđeni sok od mlade biljke, koji se preporučuje za ublažavanje stomačnih tegoba i hemoroida. Maslačak je izvrstan diuretik, čisti krv, pomaže u lečenju gihta, anemije, reumatizma, čireva, kod upale bešike, otvara apetit. Lekovitost maslačka potvrdili su i naučnici koji su tokom istraživanja na životinjama uočili da ova biljka utiče na regulisanje nivoa šećera i lošeg holesterola u krvi. Gorki sastojci, inulin i polisaharidi prisutni u korenu maslačka povoljno deluju na ravnotežu crevne flore, a sama biljka ima antioksidativni efekat na kompletan oranizam. Ipak pre korišćenja trebalo bi se konsultovati sa lekarom, ili iskusnim travarom.
Izvor: Domaćinska kuća
Foto: Pixabax