U želji da oplemene svoj život boravkom i radom u prirodi, ali i da razviju posao od kojeg će u budućnosti moći da žive, Milenko Dolovac, inače IT stručnjak, odlučio je da zajedno sa suprugom Draganom, koja je učiteljica, sinom Stefanom i ćerkom Anom iskoristi prednosti imanja koje su nasledili tako što će se baviti organskom proizvodnjom, najpre povrća, a zatim i voća. I tako je na tri hektara zemlje u futoškom ataru, nastala porodična organska farma. U njenim voćnjacima Dolovčevi uzgajaju jabuku, krušku, aroniju, malinu, kupinu i breskvu koja u Srbiji nije u velikoj meri zastupljena u organskoj proizvodnji. U bio bašti je i povrće poput krompira, bundeve, paradajza – i sada se sve prerađuje.
Težeći da spoji lepo i korisno Ana je upisala Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer Organska proizvodnja. Uvažavanje struke bilo je prisutno od samog početka. Kod nabavke sadnog materijala pomogao im je prof. dr Vladimir Ognjanov sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta i uputio ih gde i koje sadnice da kupe. Kada su voćke počele da donose rod javili su se i prvi problemi. Jedan od njih je plasman. Naime, organska sirovina brzo se kvari, nema preparata koji bi joj produžili vek trajanja te ju je neophodno odmah plasirati ili se opredeliti za preradu. Izbor ove porodice bio je prerada.
-Imamo registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a pretprošle godine osnovali smo i preduzetničku radnju „Dolovac organik i tradicija“. Početak delatnosti objavili smo prošle godine. Ovo je bilo neophodno jer imamo jedinstven proizvod na tržištu – sušenu voćnu rolnicu koja se previ od organskih jabuka i šljiva, kupina, malina, jabuka sa cimetom, kruške. Ovi proizvodi su moj diplomski rad i karakteristični su po tome što mogu dugo da stoje, a da ne izgube kvalitet. Sem njih proizvodimo i matične sokove. Reč je o hladnoceđenom soku koji nema ni jedan dodatak kao što su šećer, voda i aditivi. Od drugih sokova razlikuju se po tome što su potpuno prirodni. Poređenja radi, popiti litar ovog soka isto je što i pojesti kilogram jabuka. Sem jabuke, matične sokove pravimo i od višnje, maline, kupine i aronije, priča Ana Dolovac i dodaje da
Ovi domaćini ističu značaj saradnje sa sertifikacionom kućom „Organic Control System“ iz Subotice koja kontroliše njihovu primarnu proizvodnju kao i udruženja „Organski sad“ Novi Sad, i „Srbija Organika“ čiji su članovi. Oni su im pomogli da izađu na tržište, a njihove proizvode prvo je prepoznala Nevladina organizacija ENEKA iz Niša koja im je preko projekta „Pokreni se za posao“ dva puta dala 80 odsto sredstava za obezbeđenje mašina. Zatim su se pojavili razni hub fondovi. DM inkubator prepoznao je kvalitet matičnih sokova od organskog voća tako da su oni na rafovima u njihovim prodavnicama. Kvalitet sušenih voćnih rolnica prepoznao je Delez Srbija i proglasio ih premijum proizvodom.
Dolovčevi trenutno na godišnjem nivou proizvedu 300 kilograma sušenog voća i oko 5.000 litara matičnih organskih sokova. Kapacitet mini pogona mnogo je veći, od 100 do 200 litara soka dnevno, a na mesečnom nivou 100 kilograma sušenog voća. Prema rečima naše sagovornice potrebno je napraviti još puno koraka i obezbediti mnogo novca da bi se ušlo u trgovinske lance koji traže velike količine, a na isplatu isporučene robe čeka se najmanje dva meseca.
– Na svu sreću imali smo kapital koji nam je deda ostavio, ali i pored toga mnogo smo se kreditno zaduživali. I posle sedam godina rada ne mogu da živim od ove proizvodnje, posebno jer je reč o voćarstvu, a imamo sorte na čiji rod se čeka, kaže Ana i objašnjava da je kod kruške na sejancu dug period između vegetativnog porasta biljke i vremena kada ona plodonosi. Ali, zbog toga je ona otpornija na bolesti. Izbor sortimenta voća veoma je važan za ukus i kvalitet gotovih proizvoda. S’ toga su u voćnjacima zastupljene sorte krušaka „junska lepotica“, „kiferov sejanac“, „viljemovka“, „karmenka“, letnja sorta koja ima ukus meda, „kaluđerka“. U jabučnjaku su prisutne nove sorte poput „ivana“, „eva“, ali i sorte koje još Anin deda posadio, ne zna im čak ni imena, ali ih je nakalemila. Od autohtonih sorti tu su „budimka“, „kožarka“, „kolačara“ i od njih Ana pravi sušene voćne rolnice, kao i matične sokove.
Okvir 1: „Mala tajna velikih majstora“
Voćne rolnice dobijaju se konvektivnim sušenjem kaše organskog voća i potpuno su nov proizvod na našem tržištu koji je osmislila Ana Dolovac. Prave se ručno, od fino mlevenog sušenog organkog voća. U njima nema dodataka ni konzervansa i namenjene su deci, trudnicama, porodiljama i svim ljubiteljima zdrave hrane različitih uzrasta.
– Tehnologija proizvodnje je „mala tajna velikih majstora“ i zahvaljujući njoj voćne rolnice zadržavaju sve vitamine i hranljive sastojke kojih ima u voću. Suština je da se voće suši kraći period i na temperaturi tek nešto višoj od 50 stepeni, što smanjuje gubitak vitamina i drugih hranljivih vrednosti iz voća, posebno vitamina C. Treba napomenuti da je kod klasičnih tehnologija sušenja temperatura iznad 80 stepeni, kaže Ana.
Prema njenim rečima ovaj proizvod je u obliku rolnice kako bi se naglasilo da je pojesti jednu rolnicu isto kao da ste pojeli jednu jabuku. Predviđeno je da se rolnica od jabuke konzumira između glavnih obroka, kao užina. Ona je meka, slatka i u sebi ne sadži šećer pa je idealna i kao slatkiš uz kafu.
Autor: Jasna Bajšanski