Četiri okruga Centralne Srbije čiji delovi se oslanjaju na obale i okolinu reke Kačer, gledano iz ugla jedne pčele, pravi su raj. Oblast površine blizu 1.000 kvadratnih kilometara, u kojoj živi oko 300.000 ljudi, zaštićenog je geografskog porekla. Teritoriju su sa juga prigrlile planine Maljen, Suvobor i Povlen, sa istoka padine planina Rudnik i Bukulja, a sa severoistoka planina Kosmaj. Pčelari iz opština Lazarevac, Lajkovac, Ub, Mionica, Ljig, Valjevo, Gornji Milanovac i Aranđelovac proizvode Kačerski med koji ima zaštićeno geografsko poreklo. Kao pčele oko košnice, tako su i oni okupljeni oko Opšte zemljoradničke zadruge „Kačerski med“.
Udruženje pčelara „Budućnost“ iz Lazarevca jedno je od najstarijih na teritoriji bivše Jugoslavije i okuplja proizvođače meda duže od četiri decenije. Nekolicina pčelara iz ovog udruženja shvatila je da su stvaranje proizvoda visokog kvaliteta i interesno udružvanje neophodni za bolje pozicioniranje na tržištu. Odlučili su da zaštite geografsko poreklo meda sa područja Kačerske oblasti koja obiljue lišćarskim šumama umerene zone, pašnjacima i livadama u kojima egzistira više od 600 biljnih vrsta, i da osnuju zadrugu. Pripreme su počele pre 12 godina.
Sredinom 2010. godine, potpisivanjem ugovora sa Delegacijom EU u Srbiji zvanično je počela realizacija projekta „Kačerski med“ čiji nosilac je bila Privredna komora Beograd, a partneri Konferencija za prehrambenu industriju i industriju pića EU, Asocijacija uzgajivača karnike Srbije, Udruženje pčelara „Budućnost“, uz saranju sa opštinom Lazarevac. Finansijska podrška za obuku pčelara i kupovinu opreme stigla je iz EU u okviru projekta „Jačanje dijaloga između civilnog društva Srbije i EU“. Cilj ovog projekta bio je da se u ograničenoj regiji Srbije uspostavi tehnologija proizvodnje meda koja će pružiti mogućnost registrovanje proizvoda sa geografskom oznakom i predviđao je izradu elaborata kojim će med iz ove oblasti biti prijavljen kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Izrada elaborata pripala je Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Sve po standardu i elaboratu
Od Gorana Markovića, direktora OZZ „Kačerski med“ i predsednika Nadzornog odbora „Poljoprivrednog foruma“ iz Niša, saznali smo da je 14 pčelara početkom 2012. godine osnovalo zadrugu sa sedištem u Lazarevcu. Kako je vreme odmicalo pristupali su joj novi pčelari, tako da sada ona broji 50 zadrugara. Broj kooperanata je promeljiv i na godišnjem nivou njih je između 200 i 250 i mahom su članovi Udruženja pčelara „Budućnost“. Zadruga je regionalnog karaktera i cilj joj je da okupi što veći broj pčelara kako bi se dalje razvijao proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom ali i drugih vrsta meda i pčelarstva uopšte. Raspolaže sa proizvodnim pogonom usklađenim sa HACCP standardima i opremljenim savremenom linijom za preradu i pakovanje meda.
– Funkcionišemo po određenim principima. Februara se pčelari u zadruzi prijavljuju za sertifikaciju za tekuću godinu. Svaki pčelar prijavi onoliko košnica koliko želi. Za svaku košnicu vodi se dnevnik od dana prijavljivanja i u njega se upisuju podaci o matici, pregledima i tretiranjima pčelinjaka… Po završetku prijavljivanja spisak imena pčelara predaje se Centru za ispitivanje namirnica sa kojim se pravi ugovor o kontroli koja se radi krajem maja ili početkom juna. Zadruga ima svoju internu kontrolu koja kontroliše da li je svaki pčelar odradio sve procedure iz elaborata. Izveštaj šalje Centru za ispitivanje namirnica koji za 15-ak dana dolazi u kontrolu. Kada pčelari izvrcaju med, predaju ga u zadrugu i ponovo dolaze kontrolori Centra za ispitivanje namirnica i iz svake posude koju je pčelar doneo uzimaju uzorke i ukoliko oni zadovoljavaju sve parametre navedene u elaboratu med može da se nazove Kačerski med, objašnjava Marković.
Bagrem, lipa i livada medu daju uvek isti ukus
Osnovna karakteristika ovog meda je da u sebi sadrži minimum 70 odsto bagrema, 15 odsto lipe, a preostali procenat je livadska paša. Upravo zbog toga njegov ukus je uvek isti. Kada se prikupi sav med od svih pčelara koji su ispunili potrebne uslove radi se njegovo kupažiranje, odnosno sjedinjavanje u duplikatoru zapremine 1.000 kilograma i 24 sata med se meša. Treća kontrola radi se prilikom pakovanja. Trenutno se Kačerski med pakuje u teglice od 400 grama, što je preporuka EU, a sa ciljem lakše i bolje prodaje. Prošle godine zajedno sa Đerdapskim medom, koji je takođe sertifikovan, urađeno je i promo pakovanje od 250 grama koje se nalazi na Golubačkoj tvrđavi.
Zadrugari u svakom momentu raspolažu sa minimalno 2.500 košnica, a ovaj broj se svake godine povećava.
– Sve više pčelara zainteresovano je da preko nas distribuiraju med. Svi oni žele da dobiju sertifikat za Kačerski med što nije jednostavno. Naša vizija je da u budućnosti okupimo što više pčelara koji će raditi po elaboratu. To im garantuje i veću cenu meda. Primera radi, ako se na tržištu kilogram meda otkupljije po ceni od četiri evra mi ćemo za Kačerski med ponudi cenu od pet do šest evra što će zavisiti od toga kakvu cenu postignemo na inostranom tržištu. Naš med će biti od 30 do 50 odsto skuplji jer se radi po određenim procedurama. Zbog tri kontrole uvek stojimo iza tog kvaliteta. To je razlog zbog kojeg će nam ciljna grupa kupaca, između ostalih, biti visoko pozicionirani ugostiteljski objekti, priča Goran Marković.
Slatkim putem do Kine
Kačerski med prvo se prodavao samo u Lazarevcu i okolini, a onda su usledile i promocije na različitim sajamskim manifestacijama.
-Nastupali smo na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu i na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Naši nastupi uvek su zapaženi i ovenčani nagradama. Tako je naš med tri godine zaredom, od 2016. do 2018. godine osvojao zlatne medalje na Novosadskom sajmu, a predhodne dve godine na istoj sajamskoj izložbi proglašeni smo za apsolutne pobednike u kategoriji meda. Ove nagrade doprinele su da se za Kačerski med daleko čuje. Prošle godine, interesovanje je pokazao kineski držaljanin koji živi i radi u Srbiji. Potpisali smo ugovor po kojem će on biti ekskluzivni distributer za Kinu, te će u narednih 10 godina otkupljivati naš med, kaže Goran Marković, direktor OZZ „Kačerski med“.
„Original Srbija“ krči put do stranog tržišta
Pre dve godine na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu izrodila se ideja da se oformi Savez udruženja i zadruga pod nazivom „Original Srbija“. U njemu se nalaze proizvođači Kačerskog meda, Đerdapskog meda, Fruškogorskog lipovog meda, Ariljske maline, Leskovačkog ajvara, Sjeničkog jagnjeta, Futoškog kupusa, Sremskog kulena, Begečke šargarepe i svi drugi proizvodi koji nose oznaku zaštićenog geografskog porekla. Savez trenutno ima 15 članica.
Autor: Jasna Bajšanski